"PETARDA" BILA CORAK

     DS morala brzo da reaguje na "petardu" iz krugova kabineta predsednika SRJ i da trazi dokaze za korupciju, jer joj je vazno da, ako postoje takve radnje, krivci budu brzo nadjeni
      PRAG, (Tanjug) - Jugoslovenski ministar unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic i potpredsednik DS optuzio je juce "neke clanove kabineta" predsednika SRJ Vojislava Kostunice da su iskoristili ubistvo Momira Gavrilovica da "iskonstruisu aferu" kako bi optuzili vladu Srbije, za korupciju i za vezu sa organizovanim kriminalom.
      U izjavi za radio "Slobodna Evropa", Zivkovic je precizirao da "ne veruje" da je afera potekla od Kostunice licno, vec je optuzio grupu "mladih lavova" iz Demokratske stranke Srbije da zele da "kapitalizuju popularnost predsednika Kostunice i kroz to ojacaju svoju stranku".
      Prema Zivkovicevim recima, ta grupa je svesna da popularnost DSS svakim danom pomalo opada i zeli da sada budu raspisani izbori ne bi li ostvarila svoj san da DSS sam pobedi na tim izborima.
      "Nazalost, u tome imaju veliku pomoc upravo u Kabinetu predsednika Jugoslavije, i to mahom od ljudi koji nisu u DSS-u", rekao je on, ocenjujuci njihovu ideju kao "sumanutu".
      Kao prvi razlog za takvu tvrdnju on je naveo ocenu da je nemoguce da bilo koja stranka samostalno pobedi na izborima, a kao drugi da bi bilo kakvi izbori sada bili losi za Srbiju, jer bi se proces reformi prekinuo i vratio na pocetak.
      zZivkovic je objasnio da je Demokratska stranka, kao stranka koja ucestvuje u vlasti, morala brzo da reaguje na "petardu" pustenu iz krugova kabineta, i da trazi dokaze za korupciju, jer joj je vrlo vazno da, ako postoje takve radnje, krivci budu jako brzo nadjeni.
      Medjutim, na osnovu svega sto je usledilo - izjava i iz Tuzilastva, i iz Kabineta i udovice pokojnog Gavrilovica, "ocigledno je da tu nije bilo price, ili nije bilo mnogo price o korupciji, nego je ocigledno da se u tom kabinetu pravila kadrovska kombinatorika Sluzbe drzavne bezbednosti", kaze Zivkovic, napominjuci da "kabinetu bilo kog drugog politicara ili drzavnog funkcionera, osim ministra unutrasnjih poslova Srbije, nije mesto da se vrse kadrovske izmene u tom resoru".
      Sva desavanja posle ubistva Gavrilovica Zivkovic je ocenio kao dokaz da se stvaraju, kao sto je ukazao i njegov srpski kolega Dusan Mihailovic "neki centri moci tamo gde im nije mesto".
     
     »PONUDE«
     
      UPITAN da li je tacno da je iz Kabineta gospodina Kostunice Gavrilovicu nudjeno da cak bude zamenik sefa SDB-a, Zivkovic je odgovorio da to nije u nadleznosti predsednikovog Kabineta, vec ministra unutrasnjih poslova Srbije.
      "To je kao da ja nudim vama da budete ambasador u Pragu, a znate da je to posao ministra inostranih poslova".
     
     »ULASCI«
     
      NA pitanje da li je tacna izjava Gavriloviceve udovice da je on tri puta bio kod predsednika SRJ, Zivkovic je odgovorio da "ima potvrdu za dva ulaska gospodina Gavrilovica u Kabinet predsednika Kostunice".
      Treci susret, je mozda, bio sa suprugom predsednika na nekom institutu.

SVADJE VODE U ANARHIJU

     Mnogi van granica, ali i neki u zemlji, zele obracune i gradjanski rat. Organizovani kriminal i ratni profiteri nastoje da po svaku cenu zadrze i uvecaju bogatstvo
      Beograd (Tanjug) - Ako jos i vlada Srbije bude destabilizovana, u situaciji kada nema stabilne savezne vlade, a kad je vlada Crne Gore takoreci van kontrole, imacemo izuzetno nestabilno stanje, koje vodi u anarhiju, a anarhija vodi ka gradjanskim sukobima, upozorio je juce predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju Momcilo Perisic.
      On je na koferenciji za novinare rekao da ce sva ministarstva podneti svoje izvestaje o radu organima republicke skupstine, i strankama u DOS-u koje ce na svojim sastancima sagledati rad vlade i dati svoj sud i sugestije o eventualnim promenama.
      Perisic smatra da mnogi ljudi "ne razumeju" sta se desava u vladi i "pausalno bez argumenata je napadaju, verovatno sa nekim ciljem".
      Prema njegovim recima mnogi van granica, ali i neki u zemlji, zele obracune i gradjanski rat.
      "To treba po svaku cenu spreciti" naveo je Perisic i podvukao da se "u tom smislu treba vrlo oprezno odnositi prema institucijama koje predstavljaju volju naroda, jer onda dolaze do izrazaja para - institucije".
      On smatra da "para institucije" i nove centre moci zele da formiraju ratni i antiratni profiteri i organizovani kriminal, koji je bio u sprezi sa proslim rezimom i sada tezi da "nadje novo politicko okrilje" kako bi zadrzao i uvecao bogatstvo steceno na nesreci drugih ljudi.
      Perisic je kazao da policija treba da otkrije te centre i da o tome obavesti javnost.
      On ocekuje da nadlezni organi sto pre rasvetle ubistvo Momira Gavrilovica i da na narednoj sednici Predsednistva DOS-a i to pitanje bude na dnevnom redu.

NIKOG NISAM ODAO

     BEOGRAD - Veselin Simonovic, glavni i odgovorni urednik lista "Blic" ocenio je kao "osvetu i pritisak na medije" prekjucerasnji poziv beogradskog SUP-a na informativni razgovor u vezi slucaja, ubistva bivseg pripadnika DB Momira Gavrilovica, a po nalogu okruznog tuzioca.
      Simonovic je juce u izjavi za "Novosti", objasnio da su poziv od SUP Beograd da daju izjave u vezi ubistva Momira Gavrilovica i pisanja "Blica" o tome, dobili on i njegov kolega Dusko Vukajlovic, urednik unutrasnjo-politicke redakcije.
      - Tuzilac je od SUP-a trazio da od nas sazna ko nam je izvor informisanja iz kabineta predsednika Jugoslavije i samo ih je to zanimalo - kaze Simonovic. - Izjavili smo ono sto smo i javno rekli - da necemo odati izvor informisanja, jer je to sveto pravilo nase profesije. Tu izjavu smo potpisali, i oni ce je pretpostavljam, proslediti tuziocu.
      Obecanje republickog tuzioca i ministra MUP-a da novinari nece biti predmet istrage povodom slucaja Gavrilovic bila su bezvredna, kaze Simonovic, jer smo nas dvojica u SUP pozvani istog dana kada su oni to javno saopstili.
      - Mislim da je to neka vrsta osvete za ono sto smo objavili, ili su mozda mislili da cemo pod pritiskom policije, iako su oni bili korektni, odati svoj izvor informisanja ako to vec nismo uradili na njihove javne prozivke. Mislim da je to pritisak na medije.
      Simonovic kaze da proteklih dana nije ni privatno doziveo nikakve pritiske, telefonske pozive ili razgovore u vezi ovog slucaja.
      S. R.

ZASTRASUJU MEDIJE

     BEOGRAD - Udruzenje novinara Srbije najostrije osudjuje saslusavanje novinara u beogradskom Sekretarijatu MUP po nalogu Okruznog tuzilastva radi otkrivanja izvora podataka za napis o ubistvu Momira Gavrilovica.
      Istovremeno, ovo Udruzenje pruza punu podrsku saslusanim novinarima "Blica" i osudjuje postupak tuzilastva i policije kao ocigledan pritisak na novinare i pokusaj zastrasivanja medija.
      UNS je zabrinuto zbog cinjenice da je u isto vreme dok su kolege saslusavane u policiji - njen ministar Dusan Mihajlovic na konferenciji za stampu uveravao novinare da ce policajci tragati za ubicom Gavrilovica, a ne saslusavati novinare.

SVE BILO ISPRAVNO

     NIS, (Beta) - Savezni ministar unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic izjavio je da je Savezno ministarstvo pravde ocenilo da se izrucenje bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica Haskom tribunalu ne moze smatrati neustavnim i nezakonitim.
      "Izrucenje Milosevica Hagu se ne smatra neustavnim i nezakonitim i suprotnim drzavnim intereesima SRJ", citirao je Zivkovic izvestaj Saveznog ministarstva pravde, gostujuci na niskoj televiziji "Bel ami".
      zZivkovic je najavio da ce na narednoj sednici Savezne vlade biti saopsten taj stav novog Saveznog ministarstva pravde o izrucenju Milosevica u Hag.

JOKIC IDE U HAG

     ZVORNIK - Potpukovnik Vojske Republike Srpske, Dragan Jokic, nacelnik inzinjerije Petog korpusa Vojske Republike Srpske, cije je sediste u Sokolcu, mogao bi jos danas da se preda Haskom sudu, sto je nas list u nekoliko navrata najavljivao.
      U vreme srebrenickih dogadjanja Jokic je imao cin kapetana i bio je zaduzen za inzinjerijske poslove. NJega optuznica tereti, kako nezvanicno saznajemo, bas za zbivanja tokom operacije i posle operacije VRS U Srebrenici.
      Opste je poznato da je Jokic odavno vrlo kooperativan sa haskim istraziteljima, pa njegovo dobrovoljno odlazenje u Hag nije posebno iznenadjenje ni u civilnim, niti u vojnim krugovima VRS.
      Pre rata u BiH, Jokic je sluzbovao u bivsoj JNA i to u Bihacu.
      V. M.

SAVIC ODUSTAO

     BEOGRAD, (Beta) - Nedavno izabrani glavni i odgovorni urednik Treceg programa Radio Beograda Obrad Savic odustao je od te funkcije, a redakcija Treceg programa jos nije odlucila da li ce odustati od strajka, koji je najavila zbog Savicevog imenovanja.
      U pismu javnosti povodom ostrih reakcija redakcije Treceg programa na njegovo imenovanje, naveo je da ne zeli da ucestvuje u "montiranom ozivljavanju dnevnopolitickog rejtinga starog i ishabanog uredjivackog bratstva Treceg programa". Savic je ocenio i da je sadasnji glavni urednik Treceg programa Slobodan Divjak "lagodno i bez pardona ucestvovao" u radu nekadasnjeg uredjivackog kolegijuma RTS-a, ali da, "s obzirom na preovladjujuce politicke procese u postmilosevicevskoj Srbiji", "ne bi trebalo da brine".
     
     »UKRATKO«
     
      Ispitivanje svedoka u beogradskoj kancelariji Haskog tribunala o zlocinima nekadasnje OVK nad Srbima na Kosovu jos traje, a postoji mogucnost i da se prosiri lista svedoka.
      PATRIJARH srpski Pavle obavice u utorak, 21. avgusta, u Narodnom muzeju u Beogradu cin osvecenja konzerviranog Miroslavljevog jevandjelja i riznice u kojoj ce se ono ubuduce cuvati. (M. R.)

DRUGA POSETA MUZU

     BEOGRAD - Supruga Slobodana Milosevica Mira Markovic sprema se da ponovo poseti muza u Seveningenskom zatvoru, kraj Haga. Najavljuje se da bi ona na put mogla da krene narednog vikenda.
      Mirjana Markovic je, kako saznajemo od Milosevicevog advokata Dragoslava Ognjanovica, predala nov zahtev holandskoj ambasadi u Beogradu, da joj ponovo izda vizu, kako bi mogla opet da putuje u Hag.
      - Predali smo molbu za vizu i ocekujemo da se ona povoljno resi - potvrdio nam je, juce, advokat Ognjenovic, uz napomenu da se mogu pojaviti problemi oko rezervacije avionskih karata zbog prebukiranosti letova za Amsterdam.
      Supruga bivseg predsednika SRJ ponovo ce putovati u Hag u pratnji advokata Ognjanovica, kao i tokom protekle posete u julu.
      Portparol holandskog ministarstva inostranih poslova Frank de Bruin izjavio je juce, da Mirjana Markovic jos nije dobila odgovor na svoj zahtev zato sto se ceka vise "preciznijih podataka o uslovima njenog boravka".
      Slobodanu Milosevicu je, inace, 20. avgusta rodjendan.
      M. Z.

RAZGOVARACEMO JOS

     Sa sastanka nije potekao ni jedan konkretan predlog. Predrag Bulatovic: "Nema uslova za referendum". DJukanovic: "Najvaznije je da se ocuva stabilnost".
      PODGORICA - Problemi su "evidentirani". To je jedini ishod jucerasnjeg susreta Mila DJukanovica, predsednika DPS i Predraga Bulatovica, predsednika SNP, koji su u vili "Gorica" u Podgorici nesto vise od jednog casa razgovarali u cetiri oka.
      Iz DJukanovicevog kabineta saopsteno je da je to bio "otvoren i konstruktivan razgovor" u kojem je "najvise paznje posveceno pitanju resavanja drzavno-pravnog statusa Crne Gore i drustveno-ekonomskih reformi".
      - Zajednicki je konstatovano da DPS i SNP, kao dve najjace partije u Crnoj Gori, imaju posebnu obavezu i odgovornost za realizaciju ovih strateskih ciljeva, polazeci od interesa gradjana, bez obzira na njihovu politicku opredeljenost - stoji u sturom saopstenju iz kabineta predsednika DPS. - Dogovoreno je da se u tom pravcu u narednom periodu nastavi dijalog na vrhu izmedju DPS i SNP.
      Na konferenciji za novinare u SNP Predrag Bulatovic je podvukao znacaj ovog sastanka jer su, kako kaze, vec poznati problemi sada otvoreni na nivou predsednika najjacih partija. On veruje da je vreme tenzija, koje su sezale do sukoba izmedju gradjana, sada proslost. Nije, medjutim, optimista kada je rec o mogucim kompromisima za prevazilazenje politicke krize u Crnoj Gori.
      - Ili cemo konstatovati da dogovora ima, ili da ih ne moze biti - odgovorio je Bulatovic na pitanje "Novosti" sta se ovim susretom promenilo u odnosu na prethodne vreme. - Mi u SNP izrazavamo spremnost da dodje do dogovora.
      Predsednik SNP kaze da je njegova partija juce jos jednom obavestila DJukanovica da ne odustaje od opcije da je federacija sa jednim drzavno-pravnim statusom u UN najbolji okvir za Crnu Goru.
      - Preneo sam DJukanovicu i nas stav da ne postoje uslovi za referendum - kaze Bulatovic. - Govorili smo i o koncentracionoj Vladi koja bi mogla da stvori te uslove ako prethodno zajednicki ocenimo da referendum treba da bude organizovan. Medjutim, i to sam danas kazao DJukanovicu, vlada Filipa Vujanovica to ne moze da obezbedi.
      Juce nije saopsteno kada ce i na kom nivou dijalog biti nastavljen.
      C. PRELEVIC
      V. PEROVIC
     
     »UVEK JAVNO«
     
      PRICE o tajnim sastancima predsednika DPS i SNP lansirao je, iz njemu poznatih razloga, Slavko Perovic, tvrdi Predrag Bulatovic.
      - Od rascepa u DPS cetiri puta sam se sreo sa DJukanovicem, svaki put javno: dva puta na novogodisnjim prijemima u Vladi i dva puta na TV suceljavanjima - kaze predsednik SNP.
     
     »POUZDANA VECINA«
     
      ZBIVANJA u DOS mogu uticati na politicke procese u Crnoj Gori, posebno kada je rec o drzavno-pravnom statusu, smatra Predrag Bulatovic. On, medjutim, veruje da u DOS-u vecinu imaju snage koje su za zajednicku drzavu.
     
     »ROV«
     
      - Nisam stekao utisak da postoji priblizavanje DPS jugoslovenskoj opciji - kaze Predrag Bulatovic.
      Prema saznanjima "Novosti", od strane SNP je ponudjeno DJukanovicu da pokusa da se "uklopi" u platformu koju nude koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" i DOS i odustane od separatisticke opcije, ali je predsednik DPS odgovorio da "ne moze nazad" i da ce na projektu samostalne Crne Gore njegova partija ili pobediti ili postati gubitnik...

AUTONOMIJA PRECICOM

     NOVI SAD - Autonomija Vojvodine sa zakonodavnim, sudskim i izvrsnim funkcijama ne moze se dovoditi u pitanje. O novom ustavnom polozaju Pokrajine u okviru Srbije, gradjani Vojvodine treba da odluce sami, putem pokrajinske Skupstine ili - referendumom.
      Ovo je jedan od zakljucaka sadrzan u "Platformi o autonomiji Vojvodine u novoj demokratskoj Srbiji i Jugoslaviji", koju su juce u Novom Sadu usvojili predstavnici 14 autonomaskih stranaka i nevladinih organizacija na celu sa Miodragom Isakovim (RV), Nenadom Cankom (LSV) i Jozefom Kasom (SVM).
      U tekstu Platforme, koja ce, kako je receno najkasnije danas biti urucena predsednistvu DOS, kaze se, takodje, da u poslanickim grupama DOS, Skupstinama Vojvodine i Srbije treba odmah pokrenuti inicijativu za donosenje novog Ustava Srbije.
      - Potrebno je, takodje, intenzivirati saradnju na osnovu mirovne konferencije o bivsoj Jugoslaviji, u Londonu 1992. godine, na kojoj je zakljuceno da Vojvodini treba vratiti ustavna ovlascenja - rekao je novinarima domacin skupa, u Novom Sadu, Miodrag Isakov.
      Ucesnici skupa, traze takodje da se umesto dosadasnjeg sporog i, kako kazu mukotrpnog razmatranja izmena i dopuna 102 zakona u radnoj grupi Vlade Srbije i Izvrsnog veca Vojvodine, donese poseban zakon (leks specijalis) o vracanju ustavnih nadleznosti Vojvodini.
      Potpisnici Plaftorme uputili su zahtev Skupstini da se sa svih funkcija smene clanovi DSS zbog navodne pretnje Rade Marinkova, potpredsednika Izvrsnog veca Vojvodine iz redova DSS u kojoj se "tenkovima preti svima koji zagovaraju autonomiju".
      J. SIMIC
     
     »KORAK PO KORAK«
     
      BEOGRAD, (Tanjug) - Predsednik Koalicije "Vojvodina" Dragan Veselinov izjavio je juce da se protivi ideji "Vojvodina republika" i separatizmu.
      Veselinov je u pisanoj izjavi rekao da ce autonomija Vojvodine, sa buducom promenom Ustava Srbije, doprineti jedinstvenoj srpskoj drzavi, stabilnosti i razvoju celog jugoistocnog regiona Evrope.
      Prema njegovim recima, predstojeci sastanak Predsednistva DOS-a o Vojvodini svakako ce prihvatiti politiku obnove autonomije Vojvodine - korak po korak.

OMETANJE PREGOVORA

     BEOGRAD, (Beta) - Predsednik Vlade Srbije Zoran DJindjic izjavio je juce da postoji potreba da se sastanu delegacije vlade Srbije i vlade Crne Gore da bi raspravile tekuce probleme. Dve vlade ne treba da razmatraju pitanja uredjenja zajednicke drzave, vec to treba da resavaju politicki blokovi - sa jedne stranke DOS i koalicija Zajedno za Jugoslaviju, a sa druge Demokratska partija Socijalista, Liberalni savez i ko se jos tamo pojavi, rekao je DJindjic.
      On je istakao da pitanje buducnosti zajednicke drzave mora biti reseno do proleca sledece godine. "Vlada Srbije trazi da to sitanje bude reseno, jer nam neresen status savezne drzave smeta u medjunarodnim pregovorima", kazao je premijer.

OKUPILO SE 5.000 SRBA

     KISTANJE - Vise od 5.000 pravoslavnih vernika prisustvovalo je slavi manastira Krka kod Kistanje, Preobrazenje Gospodnje. Ovako masovan odaziv slavi zaduzbine sestre cara Dusana Jelene iz 1350. godine nije upamcen ni pre ratnih sukoba.
      Pored Srba povratnika iz Dalmacije i Like stigli su autobusima i vernici iz Slovenije, Zagreba i Banje Luke.
      R. M.

TORTU MU ZABRANILI

     SLOBODAN Milosevic proslavio je juce svoj 60. rodjendan u zatvoru haskog suda u Seveningenu, u prisustvu supruge Mirjane Markovic, dvogodisnjeg unuka Marka i snaje Milice Gajic.
      Za razliku od prethodne posete Mire Markovic, proslog meseca, kada je sa muzem mogla da razgovara jedino preko mikrofona kroz staklo, ovom prilikom, supruznicima Milosevic omogucen je neposredni fizicki kontakt.
      Milosevicev beogradski advokat Dragan Ognjenovic, koji je takodje u poseti svom klijentu, izjavio je da je porodica Milosevicu pripremila poklone, ali da nisu mogli da mu donesu rodjendansku tortu, jer u Seveningenskom zatvoru takvi pokloni nisu dozvoljeni.
      Portparol Haskog suda DZim Lendejl napomenuo je da zatvorski centar tog suda nema nikakve specijalne mere predvidjene za proslave rodjendana svojih zatvorenika.

OPTUZIO I SEFA CZ

     - JEDAN od advokata bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, Momo Raicevic, podneo je krivicnu prijavu protiv clanova vlade Srbije, koji su doneli odluku o "neustavnom i nezakonitom izrucenju" Milosevica haskom tribunalu.
      Raicevic je, juce, izjavio da je krivicnu prijavu podneo protiv srpskog premijera Zorana DJindjica, potpredsednika Nebojse Covica, Dusana Mihajlovica, Zarka Koraca, Jozefa Kase, Momcila Perisica i Aleksandra Pravdica kao i ostalih ministara.
      Raicevic je Okruznom javnom tuzilastvu u Beogradu podneo i krivicnu prijavu protiv bivseg upravnika Centralnog zatvora Dragana Blanuse, u kojoj ga optuzuje za zloupotrebu sluzbenog polozaja, jer je "izveo zatvorenika Slobodana Milosevica iz pritvora, bez dozvole nadleznih organa u tuzilastvu".
      Raicevic je prijave podneo kao advokat Milosevica, u svoje i u ime novoosnovane nevladine organizacije "Sloboda za svet slobodnih i ravnopravnih".
      Ispred americke ambasade u Beogradu juce je pocelo prikupljanje peticije za oslobadjanje Milosevica iz zatvora u Hagu.
      J. K.

BRZE U PROMENE

     BEOGRAD - NARODNI pokret otpor apelovao je juce na DOS da ostane jedinstven, "dok ne budu doneti obecani sistemski zakoni, promenjen Ustav i dok ne budu izvrsene korenite promene u drustvu".
      - Mi se nismo zalagali za smenu jedne partijske elite drugom, - rekao je Srdjan Milivojevic, aktivista "Otpora". - Iako DOS u republickom Parlamentu ima dvotrecinsku vecinu, nisu doneti obecani zakoni, vec se po legalistickom principu jos uvek primenjuju zakoni Slobodana Milosevica.
      Aktivisti pokreta Otpor su se usprotivili eventualnom raspisivanju izbora, navodeci da bi to usporilo povratak SRJ u svet.
      J. J.

MITO DRUGO LICE BEDE

     Siromastvo i korupcija idu ruku pod ruku, pa ne cudi sto je Jugoslavija po ovom zlu medju prvima u svetu, zajedno sa nekim africkim i latinoamerickim drzavama
      BEOGRAD - Donosenje zakona o antikorupciji, ali i zakona o obavezama i pravima drzavnih sluzbenika, trebalo bi da bude jedan od hitnih poteza drzave. Jer, postojanje ovih zakona govori o resenosti da se suzbije korupcija, kao jedna izuzetno stetna pojava u drustvu. Tacnije, zelja vlasti da se donesu ovakvi zakoni najbolji je dokaz da je ona odgovorna, ozbiljna i da joj je stalo da uziva kredibilitet kod gradjana.
      Ovako, na temu propisa kojima bi se iskorenila ili makar svela na minimum pojava mita i korupcije, govori dr Predrag Jovanovic, predsednik ogranka "Transparensi internesenl" za Srbiju, nevladine organizacije specijalizovane za borbu protiv korupcije.
      Jovanovic istice da siromastvo i korupcija po pravilu idu "ruku pod ruku", pa otud i ne cudi sto se Jugoslavija u "paketu" sa africkim i latinoamerickim zemljama nalazi na vrhu lestvice drzava kod kojih je prisutna korupcija.
      - Ukoliko bi zarade u nasoj zemlji bile na evropskom nivou i korupcije bi bilo manje, jer sada na ovaj nacin zaposleni "upotpunjuju" svoj kucni prihod - smatra Jovanovic.
      Otuda, smatra dalje Jovanovic i "razumevanje" za lekare, sudije, vestake, profesore, koji primaju mito za "usluge".
      Praveci paralelu sa zemljama zapada i zakonskim resenjima iz ove oblasti koje su kod njih na snazi, Jovanovic kaze da su skandinavske i anglosaksonske, kao i SAD, zemlje u kojima je korupcija prava retkost. Ipak, kada "procuri" u javnosti da je funkcioner primao mito, imao sumnjive dilove, ili tajne fondove, kao sto je na primer to bio slucaj bivseg nemackog kancelara Helmuta Kola, onda je zauvek politicki diskreditovan, jer mu je poljuljan ugled kod naroda.
      - Imate primer i jednog ministra u Blerovom kabinetu koji je bio smenjen zato sto je izdao pasos indijskom bogatasu koji je bio njegov prijatelj - kaze Jovanovic. - Time je njegov rejting maksimalno pao u ocima javnosti, dok je Blerov, maksimalno podignut! Imate primer i bivseg sefa Filipina DZozefa Estrade, koji je uhapsen zbog malverzacija!
      Kada je rec o zemljama u tranziciji, u Sloveniji i Ceskoj se veoma postuju zakoni o pravima i obavezama drzavnih sluzbenika. Svi ti zakoni, u zemljama bivseg istocnog bloka uglavnom su radjeni po ugledu na Zapad, jer je zelja ovih zemalja bila da sto pre budu u Evropskoj uniji.
      - Veoma je zanimljiva zakonska regulativa iz ove oblasti u susednoj Hrvatskoj - kaze Predrag Jovanovic. - Na primer, ako nosilac funkcije primi poklon u vrednosti do 500 kuna, ne mora da ga prijavi drzavi. Ako se njegova vrednost krece od 500 kuna, pa do nivoa prosecne plate u Hrvatskoj onda je obavezan da ga prijavi nadleznom organu. Ako ne zna vrednost poklona, onda je obavezan da od onog od koga ga prima zatrazi racun. Kad je rec o novcu, pak, stoji da funkcioner osim svoje redovne plate, nesme da ima nikakve druge naknade. Imovinsku kartu, je duzan da prijavi ali i, imovinu svog bracnog druga i dece! Ako ne podnese imovinsku kartu pre stupanja na duznost, od plate mu se odbija od 100 do 400 kuna, a od 100 do 500 kuna ako nije dao istinite podatke. Naravno, takvi funkcioneri, moraju da racunaju i na sud javnosti i medija.
      A. SERER

IMA LEKA NA RECEPT

     Od petka do nedelje uvece u 120 slepera u Beogradu i gradovima po unutrasnjosti isporuceno medikamenata u vrednosti od 360 miliona dinara i "pokriveno" 75 odsto potreba trzista
      BEOGRAD (Tanjug) - Apoteke i zdravstvene ustanove u Beogradu od juce su snabdevene sirokom paletom "Galenikinih" lekova, a u unutrasnjosti se vec od danas moze ocekivati znatno bolja snabdevenost, izjavio je Tanjugu savetnik direktora Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje dr Zoran Vesic.
      On je dodao da je "Galenika", od petka do nedelje uvece, u 120 slepera transportovala medikamente u vrednosti 360 miliona dinara, koji "pokrivaju" oko 75 odsto potreba trzista.
      Posto je zemunska fabrika snizila cene i do 40 odsto, Zavod ce na toj isporuci ustedeti 2,5 miliona nemackih maraka, istakao je Vesic.
      Prema njegovim recima, u zdravstvenoj kasi nema para da se nastavi placanje medikamenata po sadasnjim cenama, koje su nerealno visoke, pa ce Zavod u narednih dvadesetak dana, dok Ministarstvo za zdravlje ne zavrsi prikupljanje najpovoljnijih ponuda proizvodjaca, kupovati samo od fabrika koje budu revidirale cene.
      Na pitanje kako komentarise optuzbu vrsackog "Hemofarma" da Zavod time zagovara uvoz lekova i stavlja u drugi plan sve domace proizvodjace, osim "Galenike", Vesic je odgovorio da jos nije precizirano da li ce tenderi biti s medjunarodnim ucescem.
      "Ocigledno je da ima prostora za snizavanje cena i zato od proizvodjaca ocekujemo da shvate tezak polozaj drzave i gradjana i da omoguce da se za isti novac obezbedi vise domacih lekova", rekao je Vesic.
     
     »PONUDE«
     
      POMOCNIK republickog ministra za zdravlje Predrag Obradovic izjavio je da ce Ministarstvo tokom ove sedmice da raspise licitaciju za nabavku lekova.
      On je najavio da ce javno prikupljanje ponuda biti zavrseno do 6. septembra, a nakon toga ce Zavod i Ministarstvo sklapati s proizvodjacima ugovore o snabdevanju medikamentima.
     
     »OPTUZBE«
     
      GRUPACIJA proizvodjaca lekova Jugoslavije optuzila je Republicki zavod za zdravstveno osiguranje da je sa "Galenikom" napravio aranzman o isporuci lekova pod uslovima i na nacin koji nisu ponudjeni ostalim farmaceutskim kucama. "Na taj nacin su svi ostali proizvodjaci lekova stavljeni u neravnopravan polozaj", navodi se u saopstenju.

CENE "ZATVARAJU" SEZONU

     HERCEG-NOVI - OD JUCE u hotelima HPT "Boka" u Herceg-Novom vaze postsezonske cene. Polupansion je jeftiniji za 30 procenata, pa sada kosta u "Plazi" 43, u "Igalu" 35, a u "Rivijeri", "Centru", "Toploj", "Tamarisu" i "Parku" 27 maraka.
      U "Bokinim" hotelima trenutno odmara 2.100 gostiju, uglavnom domacih, sto znaci da je popunjeno 80 odsto kapaciteta.
      S. G.

VERONAUKA PO UPITNIKU

     Roditelji i ucenici imace rok od sedam dana da izaberu jesu li za versku nastavu, alternativni predmet, oba ili - nijedan.
      BEOGRAD - Uvodjenje verske nastave, koje vec dva meseca izaziva brojne oprecne reakcije, polako dobija epilog. Odlukom Ministarstva prosvete i sporta Srbije reseno je da veronauka i "alternativni predmet" ne budu obavezni, vec fakultativni. Nastava iz ovih predmeta nece, kako se najavljivalo, da pocne 3. septembra, vec tokom skolske godine mozda u oktobru.
      Ovakva odluka, jer su rokovi za povratak veronauke u osnovno i srednje obrazovanje ipak kratki, trenutno je najbolja opcija kako za nadlezne, tako i za ucenike. Programi verskih zajednica na razmatranju su Komisije Ministarstva prosvete i sporta Srbije, koja ce dati preporuke za njihovu doradu ili odobrenje. Kada se da "zeleno svetlo" programi ce biti objavljeni u "Sluzbenom glasniku" i - postati punovazni.
      - Verska nastava ce biti fakultativna, sto znaci da ce djaci i roditelji moci da se opredele - najavio je prof. Gaso Knezevic, republicki ministar prosvete. - Oni imaju cetiri mogucnosti, da izaberu jedan, drugi, oba ili nijedan predmet. Ako se odluce za pohadjanje veronauke, znaci da su sami pristali na dodatno opterecenje i da ce ucenici morati redovno da pohadjaju casove.
      Prema recima ministra Knezevica, u odluci da verska nastava bude fakultativna prelomio je Zakon o srednjem obrazovanju. Naime, fond casova u srednjim skolama i gimnazijama je maksimalan, te osim ako se postojeci zakon ne promeni, nije bilo mogucnosti da se casovi iz veronauke i "alternativnog predmeta" dodaju.
      Sto se skolaraca i roditelja (ili staratelja) tice, procedura ce biti sledeca: kada programi postanu punovazni, Ministarstvo prosvete ce svim osnovnim i srednjim skolama da dostavi informatora. Zatim ce ucenici i roditelji dobiti upitnike i imace rok od sedam dana da ih popune, odnosno da se opredele. Ako se odluce za versku nastavu ili "alternativni predmet", ili mozda za oba, djaci ce morati redovno da idu na casove, uce i odgovaraju. Prilikom provere znanja veroucitelji, ili nastavnici, ce njihovo znanje vrednovati opisnim ocenama.
      T. MARKOVIC

NOVAC ZA UDZBENIKE

     BEOGRAD - Ministarstvo za socijalna pitanja Republike Srbije je obezbedilo i uputilo 3.396.500,00 dinara za nabavku udzbenika u skolskoj 2001/2002. godini za 1.563 malisana uzrasta osnovne i srednje skole, koja se nalaze na smestaju u hraniteljskim porodicama na teritoriji Republike Srbije, van Kosmeta.
      Hraniteljice treba da prime ova sredstva tokom ove nedelje.
      A. S.

VLADA KONTROLISE IMPULSE

     BEOGRAD (Tanjug) - Ministar za saobracaj i telekomunikacije Srbije Marija Raseta-Vukosavljevic rekla je da ocekuje da ce joj vladina komisija, ciji je zadatak da izvrsi kontrolu u preduzecu "Telekom Srbija" povodom prituzbi gradjana na visoke iznose telefonskih racuna, dostaviti izvestaj najkasnije do kraja ove nedelje.
      Prema njenim recima, komisija je dobila zadatak da obavi kontrolu primene tarifnog sistema i cenovnika telekomunikacionih usluga, ukljucujuci nacin brojanja impulsa, kao i primenu tarifnih razreda na utvrdjene impulse i njihovo obracunavanje.
      "Komisija je dobila ovlascenje od vlade da od nadleznih organa "Telekoma Srbija" zatrazi sve neophodne podatke i, ukoliko pronadje nepravilnosti, preduzece se odgovarajuce mere da se one otklone", rekla je Raseta-Vukosavljevic Tanjugu.
      Istovremeno, ona ocekuje da Upravni odbor "Telekoma Srbija" sto pre donese odluku da, umesto sadasnjih 40, gradjanima omoguci 150 besplatnih impulsa koji ce biti placeni kroz mesecnu pretplatu od 48 dinara, kako je, uostalom, vlada Srbije i preporucila.
      Uz vec donetu odluku "Telekoma Srbije" da nastavi sa davanjem besplatnog pristupa Interneta Akademskoj internet mrezi, resorni ministar je ocenila da ce gradjani imati vise razumevanja za korekciju cena telefonskih impulsa koja je obavljena pocetkom ovog meseca.

NOVAC SAMO SPOSOBNIMA

     Ulagace se u proizvode koji imaju prodju na trzistu i ne treba ocekivati da ce se otimati uspesnima, kako bi se odrzali nesposobni - kazao premijer DJindjic, tokom posete Industriji motora i traktora
      BEOGRAD - Ko ima proizvodnju i trziste, bude konkurentan, moci ce da opstane, a u ovoj ekonomiji se ne moze ocekivati da se otima uspesnima da bi se odrzavali nesposobni. Nasa privreda ima kamen o vratu i deset puta je vise opterecena nego svetski proizvodjaci, ali moramo dati sansu industriji kao sto je IMT (Industrija masina i traktora u Novom Beogradu). Ovo je rekao premijer Srbije Zoran DJindjic, koji je juce sa saradnicima posetio ovu fabriku.
      - Vlada Srbije ce uciniti da se osecate kao da ste se sada probudili, dugovi prema "Beobanci" i drugim finansijskim institucijama kao da ne postoje, pa cete rastereceno moci da radite i, konacno, vratite to sto ste duzni - rekao je srpski premijer Zoran DJindjic. - Vlada ce finansirati kupce traktora. Ipak, morate znati da ce se ulagati samo u proizvode koji se isplate na trzistu.
      Prva faza obnove IMT je proizvodnja 500 traktora mesecno, zatim hiljadu, a cilj je da se dostigne produkcija od 22 hiljade masina godisnje. Vidan DJokovic, generalni direktor IMT ukazao je da je za ovu fabriku vezano 150 dobavljaca.
      - Prosecna starost traktora na nasim njivama je oko 17 godina - rekao je DJokovic. - Sada drzava nudi ratarima da menjaju zito za masine, sto je obostrano korisno. Imamo sansu i na trzistima bivsih republika, a i na Bliskom istoku i severnoj Africi. Tu smo se dokazali.
      Aleksandar Vlahovic, ministar za privatizaciju u Vladi Srbije rekao je da nasa zemlja ima 35 "finansijskih saveznika" u svetu, jer se toliko najpoznatijih banaka i drugih investitora pojavilo na oglase o tenderima nasih firmi.
      - Ideja je da se oporavak nasih preduzeca ne finansira iz budzeta, vec od privatizacije, odnosno kupovine firmi za koje su biznismeni zainteresovani - rekao je Vlahovic. Znam da je prosecna plata u IMT oko 150 maraka, a u svetu radnici na tim poslovima zaradjuju bar cetiri i po hiljade maraka.
      Premijer DJindjic je ponovio da se oporavak privrede ne moze ocekivati preko noci, ali da svet ima poverenje u Srbiju i Vladu. Da bi strateski partneri prisli nasim proizvodjacima, moramo se oporaviti, zato ce srpska vlada ulagati i u FON, "Zmaj", "21. maj", deo "Zastave", FAP i druge predstavnike metalskog kompleksa i pratecu industriju.
      Porazavajuce je sto se mogucnosti metalskog kompleksa sada koriste manje od deset odsto. Cela industrija je u zelenaskim dugovima banaka. Imamo i masine i radnike i, polako, mozemo se vratiti na trziste koje ipak odredjuje vrednost svega. Uz takve zakljucke zavrsen je jucerasnji susret predsednika Vlade Srbije i ministara i Grada Beograda sa poslovodstvom IMT.
      V. POPOVIC
     
     »KLJUCEVI«
     
      PREMIJER DJindjic je Miloradu Stojinovicu iz Velike Plane urucio kljuceve prvog od ukupno pet traktora IMT-539, koji je republickoj Direkciji za robne rezerve u zamenu predao 42 tone merkantilne psenice.

RADNICI OVERILI PONUDU

     Od 14.013 zaposlenih, koji su proglaseni za ekonomsko-tehnoloski visak, 11.500 prihvatili jednu od tri mogucnosti - da cekaju posao, uzmu otpremninu, ili idu na trziste rada
      KRAGUJEVAC - Od 29.951 zaposlenog u kragujevackoj Grupi "Zastava" (bez "Utenzilije" u stecaju), 14.013 su ekonomsko-tehnoloski visak, od kojeg se 11.500 opredelilo za jednu od tri socijalne ponude, po sporazumu i programu Vlade Srbije, odnosno cekanje posla, otpremine, ili trziste rada.
      Te podatke, juce pri kraju rada, predstavila je "Novostima" Snezana Andjelkovic, direktor Centra za informisanje i odnose s javnoscu Grupe "Zastava".
      V.d. generalnog direktora Grupe "Zastava" Zoran Radojevic, oglasio se saopstenjem, u kojem izrazava zadovoljstvo sto su skoro svi radnici, za koje bar za sada nema posla, prihvatili ponude Vlade. Radnici su ukazali poverenje Programu Republicke vlade - za statusnu i organizacionu transformaciju, stratesku konsolidaciju "Zastave" i ocuvanje automobilske industrije Srbije - konstatuje Radojevic.
      - Uvereni smo da se ovim Programom otvaraju novi putevi razvoja "Zastava vozila" i svih drustava, koja izlaze iz Grupe "Zastava" - porucuje Radojevic, odajuci priznanje svim sindikatima i strucnim sluzbama, na danonocnom radu.
      Dok je manja grupa radnika, predvodjena takozvanim inicijativnim odborom, nastavila protestna okupljanja i setnje kroz Kragujevac, Izvrsni odbor Samostalnog sindikata "Zastave transport" je zvanicno potvrdio - da je predsednik te organizacije Zoran DJordjevic, u subotu u 23 sata, prekinuo strajk gladju, zapocet prethodnog dana, u 15 sati.
      DJordjevic je prihvatio garancije clanova komisije, koju su imenovali direktori Grupe "Zastava" i predstavnici zaposlenih u "Transportu", da ce se neutralno i objektivno preispitati utvrdjivanje viska radnika u ovom preduzecu, kao i da ce se spreciti mahinacije i zloupotrebe rukovodstva i drugih sindikata, u utvrdjivanju viskova radnika - saopstava Izvrsni odbor Samostalnog sindikata "Zastava transport", uz potpis Branislava Momcilovica.
      Pred upravom "Zastave" i Skupstinom Kragujevca, inicijativni odbor grupe nezadovoljnih radnika juce je okupio izmedju 300-400, ciji se broj do razlaza prepolovio. Na celo protesta istaknuta je srpska trobojka, a zahtevi su radikalizovani, trazenjem ostavki, od Vlade Srbije, do rukovodstva Samostalnog sindikata "Zastava automobila", sto je najavljeno i za danas.
      M. M. DJORDJEVIC

BOR POSLE "ZASTAVE"

     BOR, (Beta) - Clanovi predsednistva Udruzenja granskih sindikata metalaca "Nezavisnost", ocenili su da se Rudarsko-topionicarski basen Bor nalazi u fazi restruktuiranja i da je posle fabrike Zastava u Kragujevcu ovo preduzece "sledece" u procesu privatizacije.
      "Iz poteza u grupi Zastava vidi se namera Vlade Republike Srbije kako ce se zakon o privatizaciji primenjivati u ostalim velikim sistemima kao sto je RTB", rekao je u Boru na tribini "O zakonu o privatizaciji", clan predsednistva UGS Novica Radojcin. Potpredsednik UGS Negoslav Jovanovic je ocenio da su se sindikati u Srbiji slozili da Vlada "nema potreban socijalni program koji je neophodan da bi se izbegla drama u velikim sistemima", ali je dodao da "nazalost te organizacije ne deluju zajednicki".
      "Sok terapija koju primenjuje vlada je besmislena i samo moze dovesti do socijalnih tenzija koje se nece moci kontrolisati", kazao je Jovanovic.

NAPON CEKA INVESTITORE

     BEOGRAD - U opseznom elaboratu o stanju naseg elektro energetskog sistema, tim G-17 plus, je dosao do racunice da nam za neophodne remonte i modernizaciju treba oko milijardu dolara svake godine tokom ove decenije. Ukupno, dakle, treba da se investira za deset godina tacno - deset milijardi dolara.
      Rezerve lignita, kako je na jucerasnjoj konferenciji za stampu predocio Mirko Lukic, koordinator tima za energetiku i rudarstvo G-17 plus, imamo samo za narednih 60 godina. Sa podzemnom eksploatacijom uglja pokriva se tek 50 odsto potreba za potrosnjom domacinstava i industrije.
      Potencijali, neiskorisceni, postoje jedino u hidro-sistemu. Zakljucak, Srbija je energetski siromasna zemlja i energenti se moraju stedeti i racionalno koristiti. Za uvoz, sto nafte, sto ostalih energenata, godisnje trosimo oko milijardu dolara.
      S. V.

ZA KABRIOLET 6.300 DOLARA

     NJUJORK (Tanjug) - Cena od 6.300 dolara nije velika za neke automobile iz 1990. godine ali deluje skoro neverovatno da je tolika cena postignuta za "jugo" kabriolet tog godista.
      Prodavac Impirial palas automobil mjuzeum iz Kalifornije je odlucio da proda ovaj kabriolet sa predjenih 220 milja (oko 350 kilometara).
      zZuti "jugo" je reklamiran na aukcijskom Internet sajtu Ibej.com kao potpuno nov jer je stajao u muzeju neregistrovan. Stoji i upozorenje da potencijalni kupac iz Kalifornije mora da plati porez ako zeli da ga registruje.
      Prodavac je napomenuo da je "Zastava" prestala da isporucuje Jugo u SAD 1990. godine i dodao da je te godine isporuceno samo 500 komada, a od toga je bilo sto kabrioleta.
      Aukcija je trajala 10 dana a jugo je posle 18 ponuda prodat kupcu koji se potpisao samo kao Krajisnik.
      U "zlatnim" vremenima kragujevacke "Zastave", polovinom osamdesetih godina, osnovana je firma "Jugo-Amerika", preko koje je za nesto manje od pet godina plasirano na americko trziste oko 120.000 automobila tipa "jugo".

EVROPI VISE PRODAJEMO

     BEOGRAD (Tanjug) - U prvoj polovini ove godine robna razmena SR Jugoslavije sa zemljama Evropske unije iznosila je milijardu i 220 miliona dolara i veca je 12 odsto nego u istom periodu lane.
      Izvoz je povecan 28, a uvoz za sest odsto.
      Prema podacima Saveznog ministarstva za ekonomske odnose s inostranstvom, ucesce EU u robnoj razmeni SRJ sa svetom porasla je u prvom polugodistu 2001. godine, u odnosu na isti period lane, sa 38,3 na 40,1 odsto. Izvoz je porastao sa 36 na 44,7, a uvoz opao sa 39,3 na 38,3 procenta.
      Robna razmena SRJ sa zemljama "evropske petnaestorice" obavljana je u znatno povoljnijim okolnostima, tako da je struktura razmene, u odnosu na isti period prosle godine, izmenjena u korist izvoza.
      U proteklih sest meseci u zemlje EU izvezeno je robe za 388 miliona dolara, a u SRJ uvezeno za 833 miliona dolara, tako da je trgovinski deficit SRJ sa EU u ovoj godini smanjen s proslogodisnjih 482 na 455 miliona dolara.
      Kada je rec o regionalnom rasporedu izvoza po zemljama, clanicama EU, Italija je najznacajniji izvozni partner Jugoslavije sa 131,1 milion dolara ili 34 odsto ukupnog izvoza u EU. Slede Namacka (110,6 miliona dolara i 29 odsto), Grcka (9,6 odsto), Francuska (5,1 odsto), Velika Britanija (4,7), Austrija (3,9), Holandija (3,8), Svedska (2,6).
      U zemlje EU najvise su izvozeni osnovni metali, odeca i krzno, prehrambeni proizvodi i pica, proizvodi od gume i plastike, koza i predmeti od koze, saobracajna sredstva, tekstilna prediva i tkanine, proizvodi od drveta i plute.
      Prema podacima Saveznog ministarstva za ekonomske odnose s inostranstvom, posebna odlika robne razmene SRJ s "evropskom petnaestoricom" je znacajno ucesce poslova oplemenjivanje i dorade u razmeni, koji su ucestvovali sa 26,4 odsto u ukupnom izvozu u EU tokom 2000. godine, a u prvih sest meseci 2001. ucesce tih poslova je dodatno povecano na 39,6 odsto.

SUNKA JEDNOM MESECNO

     Proizvodjaci poslali nove cenovnike, pa levacka kobasica kosta 456, stisnjena sunka 351, pileca prsa u crevu 383, a virsle 217 dinara. Na stocnim pijacama kilogram zive mere svinja i junadi od tri do cetiri marke
      BEOGRAD - Talas poskupljenja u samoposlugama se nastavlja. Juce ujutru osvanuli su novi, visi, cenovnici za trajnu i polutrajnu suhomesnatu robu, od gotovo svih dobavljaca. A, za koji dan, najavljuju klanicari, poskupece junetina.
      Klanicari i preradjivaci mesa svakodnevno "pritiskaju" trgovce novim cenovnicima. Posle proslonedeljnog "buma", sada je u proseku za desetak odsto povecana cena stisnjene sunke, levacke kobasice, virslama, pilecim prsima... Delikates bi inace, jos vise poskupeo da u prodavnicama nema velikih zaliha ovih preradjevina.
      Poskupljenje mesa proizvodjaci objasnjavaju skokom cena svinja i junadi. Ovih dana na stocnim pijacama kilogram "zive mere" "dogurao" je na tri do cetiri marke, kako kazu klanicari.
      - Tek sada se placa danak proslogodisnjoj susi, jer u jednom momentu seljaci i stocari su na trzistu placali kukuruz po 11 dinara - istice Rajko Latinovic, direktor farme "Vizelj", koja snabdeva znacajan deo beogradskog trzista. - Rec je o uvoznom kukuruzu koji je bio i dodatno opterecen poreskim taksama, tako da je neminovno moralo da dodje do poskupljenja stoke na trzistu. Kako se zbog naraslih troskova proizvodnje, raznih poreza gotovo i ne obnavlja proizvodni ciklus, normalno je da klanicari i sa visim cenama cuvaju ono sto je preostalo.
      Latinovic dodaje da ce uskoro u mesarama poskupeti junece meso. Snabdevanje ovom namirnicom ce se normalizovati kada Srbija ponovo krene sa izvozom svezeg mesa.
      - Za vreme komunistickog rezima poreza na promet svezeg mesa nije bilo - kaze Latinovic. - Za vreme proslog sistema iznosio je 14 odsto (plus tri odsto za Beograd), a sada je okruglo 20 odsto, na nivou Srbije. Tome treba dodati i visoke trgovacke marze, sada su oko 15 odsto, sto i te kako opterecuje cenu.
      Rast cena svinja po recima Duska Jovicica, komercijalnog direktora novosadske "Neoplante", izazvao je i poskupljenje svezeg mesa, a time i mesnih preradjevina. Kilogram "zive mere" za svinje "ide" od 90 dinara pa navise. To su, kako kaze, neke optimalne cene. "Neoplanta", inace, na svojoj farmi na Ceneju, uspeva da uzgoji oko 40.000 komada svinja godisnje. Za ovaj tov, koristi zito, stocnu hranu uopste, sa 1.200 hektara sopstvene zemlje, tako da je na ovaj nacin zaokruzila u potpunosti proizvodni sistem - od snabdevanja zdravom sirovinom, do plasmana kvalitetnih proizvoda.
      Ove godine ocekuje se, kazu strucnjaci, dobar rod kukuruza. Tokom jucerasnjeg dana, kukuruz je mogao da se nabavi i po 9,50 dinara za kilogram, sa tendencijom pada sto se objasnjava da stocari sada koriste za stocnu hranu i zito sa poslednje zetve. Ovo ce, svakako, uticati da pojeftine svinje, ali cene se u prodavnicama nece tako brzo vratiti na raniji nivo, pokazuje dosadasnje iskustvo.
      D. MARINKOVIC
     
     »CENOVNIK«
     
      OD juce ujutru, levacka kobasica, proizvod "Juhora", umesto 415 kosta 456 dinara. Stisnjena sunka iz PIK "Kikinde" sa 337 poskupela je na 351 dinar, dok su pileca prsa u crevu, od istog dobavljaca, skuplja za 50 i staju 383 dinara. I virsle se prodaju po novoj ceni iz "Mitrosa". Kilogram sada kosta 217 dinara.
     
     »REZERVE«
     
      ZBOG trenutne situacije na trzistu mesa nadlezni, kako nezvanicno saznajemo, planiraju da intervenisu robnim rezervama, a sve cesce se pominje moguc uvoz svezeg mesa. Da li ce to dovesti do normalizacije snabdevanja ovom namirnicom, ostaje da se vidi.

SKUPLJI ZEJTIN

     ZRENJANIN. - Umesto 39,50 dinara proizvodjacka cena zejtina zrenjaninskog "Dijamanta" od juce je 43,90 dinara po litru. U prodavnicama ove fabrike ne primenjuju trgovacku marzu pa flasa jestivog ulja, zbog poreza od 20 procenata, sada kosta 53 dinara.
      U Zrenjaninu ne znaju koliku marzu praktikuju drugi trgovci i zato ne mogu da kazu koliko ce posle najnovijeg poskupljenja ulje kostati u ostalim maloprodajnim objektima.
      U proseku za osam odsto, od juce su povecane proizvodjacke cene i drugih "Dijamantovih" artikala. Milovan Radic, direktor marketinga, kaze da je ovo prvo poskupljenje tokom 2001. godine, a "Dijamant" je morao da ga primeni zbog porasta cena sirovina, energije i drugih troskova.
      Z. D.

STRUJE DO POLA JEZERA

     NOVA VAROS - U tri od ukupno cetiri "limske hidroelektrane" zavrseni su remonti, a kolika ce biti proizvodnja struje u narednom periodu zavisice pre svega od raspolozive kolicine vode u akumulacionim jezerima.
      Po recima Dragana Obucine, direktora "Limskih hidroelektrana", pripreme za zimu zavrsene su u HE "Uvac", "Bistrica" i "Kokin Brod", a u HE "Potpec" pocece ovih dana. Ukupna vrednost remonata je oko 12 miliona dinara, najveci deo posle zavrsili su radnici elektrana, a planirano je da se ulozi jos oko cetiri miliona za radove u "Potpeci".
      - Ocekujemo da cemo posle tog remonta, biti potpuno spremni za zimu - kaze Obucina. - Limske hidroelektrane sada stede vodu u skladu sa nastojanjima EPS da obnovi akumulacije za zimu. Uprkso merama stednje, nivo popunjenosti akomulacije je od 40 odsto u "Uvcu" i "Kokinom Brodu" do 70 odsto u "Bistrici".
      Sa ukupnom snagom od 204 megavata "Limske hidroelektrane" ostvaruju oko tri odsto ukupne proizvodnje EPS, najvise tokom zime. Kada dodje do pada napona u sistemu EPS, neke od elektrana se povremeno ukljuce na mrezu, a sve cetiri su tokom jula radile ukupno 140 sati. NJihova prednost je sto u slucaju kvara u nekoj drugoj elektrani mogu da udju u proizvodnju za samo tri minuta.
      M. V.

NEMCI POMAZUMALE FIRME

     BEOGRAD (Tanjug) - Predstavnici Zanatske komore Kelna i Privredne komore Jugoslavije (PKJ) juce su ocenili da postoje dobri izgledi za unapredjenje saradnje u razvoju malih i srednjih preduzeca i preduzetnika.
      Potpredsednik PKJ Miodrag Nikolic je rekao da privrede dveju zemalja imaju tradicionalnu saradnju. Jer, vise od 50 odsto opreme i tehnologija u jugoslovenskoj privredi je nemackog porekla, dodavsi da se nasi standardi baziraju uglavnom na nemackim i da je neophodno uloziti napore da se ta tradicija nastavi.
      Predstavnik Zanatske komore Kelna Bernd Krej je kazao da je cilj posete da komora, kao usluzna institucija privrede, zainteresovanim jugoslovenskim partnerima ponudi konkretne usluge, kao sto su konsultacije sa preduzecima, sakupljanje zelja za eventualnu pomoc, pruzanje pravnih saveta i odgovarajuce pomoci u uzajamnoj koordinaciji komora, obrazovanju kadrova i drugo.
      Ukupan obim razmene izmedju Jugoslavije i Nemacke u prvih sest meseci ove godine iznosio je 382,5 miliona dolara. Od izvoza je u prvom polugodju ostvareno 110 miliona dolara, sto pokazuje da izvoz raste jer je u celoj prosloj godini od izvoza ostvaren 161 milion dolara.

PRIZNAJE SE REMITENDA

     BEOGRAD - VLADA Republike Srbije je, u saradnji sa predstavnicima stampe, a shodno svojim zakonskim ovlascenjima, zauzela satv da se sa poreskog stanovista remitenda priznaje u celini. Utvrdjivanje remitende uredice se na jedinstven nacin - propisivanjem jednoobrazne dokumentacije za pracenje i obezbedjivanje odgovarajuce kontrole.
      Oporezivanje neprodatih primeraka dnevne i periodicne stampe-remitende, prvi put je u Srbiji uvedeno pocetkom 2000. godine. Procenat neoporezive remitende za dnevnu stampu iznosio je do 15 posto a za povremenu stampu do 20 odsto.

DSS DESTABILIZUJE DRZAVU

     Pocetak hajke na republicku vladu poklopio se sa izrucenjem Milosevica Hagu. Ako ne budu imali argumente, ljudi koji su izneli optuzbe, a koji sede u kabinetu predsednika Republike, morali bi da odgovaraju
      BEOGRAD - Onaj ko na bilo koji nacin pokusa da u ovom trenutku srusi republicku Vladu istovremeno destabilizuje drzavu i pospesuje zarista kriza na Kosovu, Sandzaku, u Vojvodini - upozorio je, na jucerasnjoj konferenciji za novinare, srpski ministar pravde i lider DHSS Vladan Batic.
      To bi, kako je rekao, moglo da koristi samo porazenim snagama, odnosno sadasnjoj opoziciji, koja bi mogla da "zbije redove" i krene u sopstvenu kampanju.
      Batic je naglasio da je trenutnim zbivanjima na politickoj sceni Srbije zbunjena i Medjunarodna zajednica. Oni su, kako je rekao, ocekivali da ce ovde funkcionisati stabilna, demokratska i ozbiljna vlada i zato bi ovakvo ponasanje DSS, odnosno eventualni pokusaj obaranja srpske vlade, mogao nasu zemlju da vrati u - izolaciju!
      - Nas narod kaze "Ko s djavolom tikve sadi o glavu mu se obijaju" - rezignirano je prokomentarisao Batic, objasnjavajuci da bi onaj ko odluci da pokrene pitanje poverenja Vladi Srbije morao da udje u koaliciju sa socijalistima i radikalima.
      Na pitanje ko bi unutar DOS mogao da podrzi DSS u takvom zahtevu, Batic je odgovorio: "Nijedan poslanik DOS nece nikada glasati zajedno sa poslanicima SRS i SPS za rusenje sopstvene Vlade. U Srbiji je stosta moguce, ali to se dogoditi nece".
      Batic je naglasio da se pocetak hajke na Vladu Srbije, slucajno ili namerno, poklopio sa izrucenjem Slobodana Milosevica Hagu. Do tada, kako je rekao nije bilo price o kriminalu i korupciji.
      - Svi u Vladi zele da se najpre rasvetli ubistvo Momira Gavrilovica i drugo, da se iznesu stvarni dokazi, a ne puka retorika, rekao je Batic. Dakle, da se vidi ko je to povezan sa kime i od tog testa istine ne moze niko da pobegne, pa ni clanovi DSS.
      Ako za to nema argumenata, onda oni koji su sirili takve lazi, a koji sede u kabinetu predsednika Republike, prema Baticevim recima, morali bi za to i da odgovaraju i da odu iz tog kabineta. Vlada Srbije je, kako je rekao, spremna da se na nivou te institucije, DOS i Skupstine Srbije formiraju anketni odbori koji ce da ispitaju sve poslove oko trgovine naftom, duvanom, lekovima, carine... da se vidi ima li tu korupcije, kriminala, nepotizma.
      R. O.
     
     »FALIO SAMO VUK«
     
      NAJAVU Socijaldemokratije da ce protiv Vladana Batica i njegovog zamenika Ivice Ezdencija pokrenuti krivicne prijave, zbog navodne zloupotrebe sluzbenog polozaja, srpski ministar pravde ovako je prokomentarisao: "Mene su tuzili Mirko Marjanovic, Borka Vucic i Milovan Bojic. Izgleda da je nedostajao samo Vuk Obradovic".
     
     »ELIOT NES«
     
      NE mogu se kriminal i korupcija iskoreniti za sest meseci, cak i da na celu policije imate Eliota Nesa - rekao je Batic. - Korupcija je teska bolest, nasledjena iz Milosevicevog vremena, uvukla se u sve pore drustva i postala stanje svesti u Srbiji. Skoro da nema gradjanina, koji nije pokusao da potkupi policajca, posto ga zaustavi na ulici, zbog saobracajnog prekrsaja.

UVERTIRA - VOJNA VEZBA

     Vezba vojske SRJ i RS trebalo, po Cankovim recima, da bude samo uvertira drzavnog udara
      NOVI SAD - Zajednicki manevri vojske SRJ i Republike Srpske bili su zakazani za juce, a nisu odrzani jer su visoki organi medjunarodne zajednice to sprecili. Ti manevri trebalo je da budu uvod u vojni i drzavni udar DSS na celu sa predsednikom Vojislavom Kostunicom!
      Ovakvu tvrdnju izneo je juce novinarima Nenad Canak, predsednik Skupstine Vojvodine, optuzivsi DSS i Kostunicu za aktuelnu krizu u DOS.
      Canak je rekao da je upravo vojvodjanski parlament bio primer kako se cuva jedinstvo DOS, sve do trenutka kada su poslanici DSS osnovali zaseban poslanicki klub.
      - Zatim je u odmaralistu Igalo njihov clan Rada Marinkov zapretio autonomasima tenkovima, a kao sto je poznato ne tako davno se i Kostunica slikao sa kalasnjikovim. Misli da posle svega ne treba da budemo i ubuduce u istim institucijama - rekao je Canak, objasnjavajuci zahtev autonomaskih stranaka da svi funkcioneri DSS u vojvodjanskoj Vladi i parlamentu budu odmah smenjeni.
      J. S.

VLADA STVORILA KRIZU

     Vlada Srbije nije ostvarila predizborne ciljeve DOS, a DSS je na to samo skrenula paznju
      BEOGRAD - Dragan Marsicanin, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, izjavio je juce da kriza i problemi koji su nastali u DOS i Srbiji izlaskom DSS iz republicke vlade, ne mogu biti reseni na samo jednoj sednici Predsednistva vladajuce koalicije.
      Na konferenciji za stampu, na kojoj se juce trazilo "mesto vise", Marsicanin je naglasio i da DSS smatra najbitnijim preispitivanje rada Vlade posle cega bi se doneli zakljucci i izvrsila radikalna rekonstrukcija Vlade. Kadrovske promene, pritom, bile bi "samo posledica te rasprave".
      - Ukoliko se, medjutim, na sednicu Predsednistva DOS, koja ce se odrzati tokom ove nedelje, jer se predsednik Kostunica vratio sa odmora, bude islo sa tim da ima "svetih krava", iako je premijer Srbije u svom inauguracionom govoru rekao da ih nece biti, onda ce rasprava biti suvisna - rekao je Marsicanin. - O radu Vlade tada ce morati da se izjasni parlament, koji ce raspravljati o poverenju njoj.
      Marsicanin je rekao i da DSS ne bezi od odgovornosti svojih predstavnika u Vladi, i da, zapravo, insistira na tome da svi ministri, ukljucujuci i one iz DSS, podnesu izvestaje.
      Na pitanje da li DSS zaista razmislja o nekim novim koalicijama, poput one s radikalima ili SPS, Marsicanin je odgovorio da je to "ordinirana glupost".
      - Nema govora o pravljenju neke nove koalicije DSS sa nekim drugim strankama. Nema govora ni da ce DSS traziti veci broj ministarskih mesta u novoj vladi - rekao je Marsicanin, demantujuci glasine da je zahtev DSS za radikalnu rekonstrukciju vlade, zapravo, zahtev za povecanje broja ministarskih fotelja koje bi trebalo da pripadnu ovoj stranci.
      Obrazlazuci razloge istupanja DSS iz republicke vlade, Marsicanin je rekao da ova vlada nije ostvarila predizborne ciljeve DOS.
      DSS je zapravo pokrenula pitanje izostanka reformi, rekao je Marsicanin. Vlada Srbije, osim zakona o privatizaciji i paketa poreskih zakona, nije ucinila nista za donosenje sistemskih propisa bez kojih nisu moguce ni reforme.
      U prilog svojim tvrdnjama, Marsicanin je procitao izvode iz inauguracionog govora premijera Srbije Zorana DJindjica, koji je obecao da ce se vlada obracunati sa kriminalom, rasvetliti nerazjasnjena ubistva Slavka Curuvije, zlocin na Ibarskoj magistrali, otmicu Ivana Stambolica...
      - Da li posle ovoga ima mesta sumnji u pravednost zahteva DSS - upitao je Marsicanin isticuci kako je "Vlada Srbije sama sebi stvorila krizu u funkcionisanju, a DSS je na to samo skrenula paznju". Inace, DSS, po njegovim racima ostaje u koaliciji sa ostalim strankama DOS na lokalnom i saveznom nivou.
      A. R. P.

NAROD UMORAN OD BORBE ZA VLAST

     "Politicka eksplozija" u Beogradu preti da potpuno destabilizuje situaciju u regionu. DJindjic racuna s podrskom Zapada, Kostunica sa srpskom samosvescu, pisu nemacki mediji
      Srpski narod odavno je umoran od prepirki coveka broj 1. i coveka broj 2. koji vec deset meseci, od zajednickog uklanjanja Slobodana Milosevica, vode bespostednu borbu za vlast, pisu juce zapadni mediji izvestavajuci o krizi u Srbiji.
      Srbiji je potrebna zamasna medjunarodna pomoc i priliv stranih investicija da bi se izvukla iz provalije u koju ju je gurnula Milosevica politika - rezime je najnovije analize Americkog nacionalnnog radija, koji ukazuju na ozbiljne domace i regionalne posledice eventualnog raspada vladajuce koalicije u Srbiji.
      Americki mediji, svi do jednog, upozoravaju da najnovija "politicka eksplozija" u Beogradu preti da potpuno destabilizuje situaciju u neposrednom regionu - U Crnoj Gori, Republici Srpskoj, na Kosovu i u Makedoniji. Sukob Kostunice i DJindjica americki mediji vide kao sukob nacionalnista okupljenih oko predsednika SRJ i reformista u Vladi Srbije.
      "Vanredno izbori u Srbiji potpuno bi izneli tu podelu", pise NJujork tajms, opisujuci DJindjica kao reformistu, a Kostunicu kao tradicionalistu.
     
      Americki mediji ukazuju i na enormnu popularnost jugoslovenskog predsednika (77 odsto), navodeci da je najpopularniji politicar posle Kostunice Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade (52 odsto), za kojim slede Mladjan Dinkic, Goran Svilanovic... Srpski premijer, dodaju mediji, najpopularniji je politicar na Zapadu, ali zato ne uziva veliku podrsku medju svojim sunarodnicima.
      Odluka jugoslovenskog predsednika da povuce svoje ministre moze na celo vlasti dovesti radikalnije garniture pise "Sandej tajms".
      Najvecu paznju dogadjajima u Srbiji, ipak, poklanjaju nemacki mediji. "Borba za vlast izmedju zapadnjaka i duboko religioznog nacionaliste otvoreno je pocela", pisu oni. Iz bratskog sukoba Kostunice i DJinsica sasvim je moguce da kao jedan od pobednika izadje neko od Milosevicevih miljenika, izvestavaju nemacki mediji.
      - DJindjic racuna s podrskom Zapada, Kostunica sa srpskom samosvescu. pise nemacki "Zidojce cajtung".
      V. LALIC
     
     »VASINGTON«
     
      Izvrsni direktor Nove atlantske incijative u "Amerikan enerprajzu" DZefri Gedmin ocenio je da bi odlazak vlade Zorana DJindjica predstavljao pobedu za nacionaliste, promiloseviceve i antizapadne snage sto bi, bez ikakve sumnje, unazadilo odnose s Vasingtonom.
     
     »GAVRILOVIC«
     
      Zapadni mediji uveliko se bave i slucajem Gavrilovic, koji uz najnoviju duvansku aferu, koju je, prenoseci napise zagrebackog "Nacionala" pokrenula nemacka redakcija "Fajnensal tajmsa" preti da diskredituje nove srpske vlasti.
      - Izgleda neverovatno da je DJindjic ili neko u njegovoj okolini naredio ubistvo Gavrilovica - kaze nemacki "Berliner Morgenpost". - Ali premijerove kontakte s podzemljem ne treba iskljuciti posto su najuspesnije mafioze danas ugledni poslovni ljudi u Srbiji.

SPREMNO 120 OPTUZNICA

     Grejem Bluit potvrdio da ce na jesen Karla del Ponte doneti novih 120 optuznica za ratne zlocine. Ko je "krupna riba" zbog koje se traze zapisnici sa sednica Predsednistva BIH?
      ZAMENIk glavnog tuzioca Haskog suda Grejem Bluit je potvrdio da ce Karla del Ponte, pocetkom jeseni doci u Sarajevo sa novih 120 optuznica za ratne zlocine. Medju optuzenima su pripadnici sva tri nacionalna korpusa koji su ratovali u Bosni ali, ovog puta pored optuznica protiv vojnih zapovednika bice dosta i onih protiv ratnih nacelnika pojedinih regija.
      Dok se u Sarajevu licitira ko bi mogao biti na novim nalozima za hapsenje Haskog suda, uveliko se traga za 10 nestalih stenograma sednica Predsednistva BiH iz 1992. i 1993. godine, na kojima bi trebalo da se nadje "istorija" Treceg zenickog korpusa muslimanske Armije BiH, ciji su zapovednici vec u Hagu i komandna uloga, koju je Alija Izetbegovic imao nad tim korpusom.
      U kuloarima BiH sudstva spekulise se da ce na jesen, sa Karlom del Ponte, stici i optuznice protiv generala Rasima Delica, Atifa Dudakovica (zbog zlocina nad Srbima) i pukovnika Serifa Patkovica, aktuelnog ministra Zenicko-dobojskog kantona za boracka pitanja, koji je komandovao Sedmom brigadom Treceg korpusa 1993.
      Od politicara, po pisanju hrvatske stampe, ocekuje se da ce se u Hagu naci i ratni predsednik opstine Bugojno DZeval Laco i prvi covek Jablanice, Prozora i Konjica dr Safet Cibo. Takodje i neki od hrvatskih politicara tokom rata na meti su Haga.
      Zenicki Treci korpus Armije BiH iz kojeg su muslimanski oficiri koji su sada u Hagu, zvanicno vise ne postoji, ali je Sedma viteska mehanizovana brigada "opstala" u Armiji BiH i zabelezeno je da je pored ratnih komandanata Asima Korcica, Amira Kubure, Serifa Patkovica i Halila Brzine i ratnih pocasnih komandanata Alije Izetbegovica i Emira Mahmuta efendi Karalica, ovom brigadom "pocasno komandovao" i bivsi nacelnik Generalstaba Armije BiH Rasim Delic.
      Oficiri Sedme "viteske brigade" vec su bili u Hagu, ali kao svedoci. Serif Patkovic svedocio je u procesu protiv Daria Kordica i Tihomira Blaskica, na zahtev advokata ove dvojice, koji su tvrdili da je talas zlocina pripadnika HVO protiv muslimana pokrenuo pokolj koji su muslimani iz Sedme brigade prvi izvrsili nad Hrvatima u selu Dusina, kraj Zenice, gde je cak i tadasnji komandant Drugog bataljona Sedme brigade, Serif Patkovic, licno ubio zarobljenog vojnika HVO, Zvonka Rajica.
      Serif Patkovic je kasnije izjavio da je taj "zlocin pocinio drugi vojnik - njemu slican".
      D. I. V. - R. G.
     
     
     »PREDSEDNISTVO«
     
     
      Sef istraznog tima Haskog suda Patrik Lopez-Terez potpisao je zahtev koji je krajem jula ove godine stigao na adresu Predsednistva BiH u kojem se trazi ustupanje stenograma sa svih sednica predsednistva, od njegovog uspostavljanja do pocetka 1993. godine. Podsecamo, posle "prvih demokratskih izbora" u Predsednistvo BiH su usli Alija Izetbegovic, Fikret Abdic, Ejup Ganic, Nikola Koljevic, Biljana Plavsic, Stjepan Kljujic i Franjo Boras. Na pocetku rata Predsednistvo su napustili Plavsiceva i Koljevic, a njihova mesta zauzeli su Mirko Pejanovic i Nenad Kecmanovic. Ovog poslednjeg je ubrzo po njegovom odlasku iz Sarajeva u Beograd nasledila Tatjana LJujic-Mijatovic. U oktobru 1992. godine, kako tvrdi nedeljnik "Slobodna Bosna", po direktnom naredjenju Franje Tudjmana, a uz podrsku Izetbegovica, Stjepan Kljujic je bukvalno isteran iz Predsednistva a njegovo mesto zauzeo je Miro Lasic.
     
     
     »ALIJA ZATASKAVA«
     
     
      OPrema tvrdnji "Slobodne Bosne", najvisi organ BiH vlasti je tokom rata samo jednom raspravljao o zlocinima Armije i MUP BiH mada je Mirko Pejanovic, clan Predsednistva BiH bar deset puta zahtevao da se na dnevni red tog foruma stavi pitanje terora i zlocina nad Srbima u Sarajevu. Alija Izetbegovic je, tvrdi isti izvor, vesto i uporno izbegavao takav dnevni red. Posebno je licemerno bilo Izetbegovicevo drzanje kada je Pejanovica podrzao Nijaz Durakovic trazeci istinu o zlocinima nad Srbima u Hrasnici koje je sa svojim "vojnicima" tada masovno pocinio jedan od Izetbegovicu najodanijih komandanata, Fikret Prevljak.
     
     
     »O SVEMU ODLUCIVAO«
     
     
      KLJUCNU ulogu od pocetka u svim stvarima u Predsednistvu BiH imao je Alija Izetbegovic. Glavnina novca za ratovanje dolazila je iz islamskih zemalja i u njih su iskljucivo putovali Alija Izetbegovic i njegov sin, kao i otac i sin Cengici. U vise navrata clanovi Predsednistva upozoravali su Izetbegovica na islamizaciju vojske i policije ali ni ta pitanja, upravo zbog toga sto je Izetbegovic o svemu u krajnjoj liniji sam odlucivao, nisu "prolazila". Zbog toga u Sarajevu veliki broj analiticara i veruje da bi po komandnoj duznosti Alija Izetbegovic morao da se nadje pred haskim Tribunalom.
     
     
     »STENOGRAM«
     
     
      PREMA podacima obelodanjenim u Sarajevu, Haski sud trazi tacno 185 stenograma sa sednica ratnog Predsednistva BiH. Stenogrami imaju vise od 80.000 stranica.
     
     

RED PRED CELIJOM

     SUPRUGA i drugi clanovi porodice zavrsili su trodnevnu posetu bivsem predsedniku SRJ Slobodanu Milosevicu i vratili se juce u Beograd.
      Mirjana Markovic, snaha Milica i unuk Marko bili su u poseti Milosevicu tri dana. Oni su slobodno razgovarali sa njim, kako javlja Beta, uz nadzor osoblja pritvorske jedinice UN, gde se Milosevic nalazi od 29. juna.
      Milosevica je, juce posetio holandski advokat Stajnen radi konsultacija pred sutrasnji pretres pred Okruznim sudom u Hagu, kojem je podnet zahtev za hitno vracanje Milosevica u Jugoslaviju, zbog, kako podnosioci zahteva ocenjuju, nezakonitog prebacivanja u pritvor u Hagu.
      Slobodana Milosevica ce danas posetiti kanadski pravnik Kristofer Blek, koji ga je i ranije posecivao. Blek je clan "Medjunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Milosevica", koji predvodi bivsi americki ministar pravde Remzi Klark.
      Slobodan Milosevic pojavice se po drugi put pred sudijama Tribunala 30. avgusta. To ce biti prvi statusni pretres u predmetu Milosevic.
     

PREKINULI DA GLADUJU

     SESNAEST Srba zatocenih u Okruznom zatvoru u Kosovskoj Mitrovici, koji su 13 dana strajkovali gladju trazeci pravedno sudjenje, juce su prekinuli strajk.
      U obrazlozenju takve odluke se kaze, da to cine iz humanih razloga i zato sto se drzava preko predsednika Koordinacionog centra za Kosmet, Nebojse Covica ukljucila u resavanje njihovih zahteva: da se formira multietnicki pravosudni sistem na Kosovu, nepristrasan i jednak za sve, i sudi na osnovu dokaza i argumenata, a ne na osnovu lazi pojedinaca.
      D. R.
     

"NISAM KRIV"

     HAG (Tanjug) - Potpukovnik Vojske Republike Srpske Dragan Jokic, optuzen za ratne i zlocine protiv covecnosti zbog odgovornosti za masakr nad muslimanskim civilima u Srebrenici u leto 1995. godine, izjavio je juce da nije kriv, na prvom saslusanju pred haskim Tribunalom.
      Jokic se u zatvoru haskog suda u Seveningenu nalazi od prosle srede, kada se dobrovoljno predao kancelariji Tribunala u Banjaluci.
     

Odseceni od matice

     ZBOG prekida koaksialnog kabla u blizini Kosovske Mitrovice, ovaj grad je vec treci dan bez telefonskih veza sa ostalim delovima Srbije. Zanimljivo je da je kabl na tom istom mestu vise puta prekidan, i Srbi ostavljeni bez telefonskih veza, dok linije sa juznim delovima Kosmeta nisu nikad u prekidu.
      D. R.
     

SRPKINJA VRACENA KUCI

     UNMIK policija pronasla je Mladinku Vitorovic (47) iz Ibarske Slatine koja je pre dva dana nestala u blizini sela. Iako na njoj nije bilo nikakvih tragova nasilja pregledana je u mitrovackoj bolnici i potom vracena kuci.
      D. R.
     

IZRESETANA ALBANSKA PORODICA

     PRISTINA, (Beta-AFP/Rojters) - Pet clanova albanske porodice Hajra ubijeno je u ponedeljak uvece iz automatskog oruzja na putu, 20 kilometara zapadno od Pristine, saopstila je juce portparol UNMIK-a Andrea Andjeli.
      "Bilo je sest osoba u kolima", rekla je Andjeli. "Petoro njih je ubijeno, a jedna osoba je tesko povredjena. Kola su izresetana mecima". Albanski izvori juce su saopstili da je Hamsa Hajra (50) do 1999. godine bio pripadnik MUP Srbije.
      Sestoclana porodica Hajra putovala je automobilom "golf" kada su ih zaustavili nepoznati napadaci i otvorili vatru. Napad je preziveo samo 16-godisnji sin, precizirala je ona.
     

ZA BRUCOSE 10.922 MESTA

     O trosku Republike moci ce da se skoluje jos samo 1.896 buducih akademaca, dok ce 9.026, ukoliko zele da studiraju, sami placati skolovanje. Najvise indeksa podelice Univerzitet u Beogradu
      BEOGRAD - Tacno za 11 dana na 58 fakulteta u Srbiji pocece drugi - septembarski upisni rok. Svrseni srednjoskolci, koji zele da nastve skolovanje na nekom od sest univerziteta, moci ce da konkurisu na 10.922 indeksa, od kojih je svega 1.896 budzetskih, a 9.026 samofinansirajucih.
      Na prvu godinu studija najvise djaka moci ce da se upise upravo u glavnom gradu - 3.049. O trosku Republike skolovace se u Beogradu jos 653, a skolovanje ce da placa 2.396 buducih akademaca. Na novosadskom Univerzitetu mesta ima za jos 2.360 studenata (208 budzetskih i 2.152 samofinansirajuca).
      U Nisu ce primiti jos 2.166 (505 budzetskih i 1.596 samofinansirajucih) i u Kragujevcu jos 1.827 (217 budzetskih i 1.610 samofinansirajucih) svrsenih srednjoskolaca. Univerzitet u Pristini podelice u septembru jos 313 budzetskih i 1.272 samofinansirajuca indeksa.
      Prijave i potrebna dokumenta ucenici predaju 1. i 2. septembra. Klasifikacioni ispiti odrzavaju se 4. 5. i 6. septembra, a svi fakulteti ce do 10. da objave jedinstvenu - preliminarnu rang listu. Konacna rang lista bice istaknuta do 14. septembra, posle cega ce fakulteti upisivati primljeno po vec objavljenom rasporedu.
      U septembarskom roku na fakultetima konkurisu i drzavljani SRJ, koji su srednju skolu zavrsili u inostranstvu. Posle nostrifikacije dokumenata, oni se upisuju preko broja predvidjenog upisom i to do dva odsto od planirane kvote, bilo za budzetske ili samofinansirajuce studije.
      T. MARKOVIC
     

DUBOKO SMRZNUTE PLATE

     BEOGRAD - Sindikat radnika NIS-a zatrazio je juce ukidanje Uredbe o zamrzavanju plata u JP, postovanje kolektivnog ugovora, izbor i imenovanje Upravnog odbora i generalnog direktora preduzeca i upozorio da ce zaposleni ako ovi zahtevi ne budu ispunjeni - protestovati ispred zgrade Republicke vlade.
      Zoran Milovanovic, predsednik sindikata radnika NIS-a, je rekao da je Uredba narocito pogodila radnike u proizvodnji i terenskom radu. NJihova primanja su niza i do 40 odsto u odnosu na januarski nivo, bez rasta troskova zivota. Prosecna plata u NIS je 9.600 dinara, i ako bi se ukinula sporna Uredba, plate bi po kolektivnom ugovoru bile vece za 50 odsto.
      Sindikat NIS-a zatrazio je juce i hitan prijem kod premijera Zorana DJindjica "kako bi se sto pre izabralo rukovodstvo ove firme" (trenutno ima v.d. direktora).
      - Interesovanje ino-partnera za NIS je ogromno, imamo poslove i projekte, ali nemamo potpisnika na ugovoru, pa je i izbor streteskog partnera besmislen bez Upravnog odbora i generalnog direktora - kaze Milovanovic.
      Rado Mitrovic, sekretar ovog sindikata je naveo da je NIS u "dubiozi" 29 milijardi dinara, kao i da ovo JP "puni" godisnje budzet sa 24 milijardi dinara.
      A. S.
     
     
     »TUMACENJE«
     
     
      NA JUCERASNJOJ sednici Komisije za organizovanje i ostvarivanje verske nastave usvojen je zakljucak po kome verska nastava i alternativni predmet "predstavljaju alternativne oblike jedinstvenog predmeta, cija su svojstva i polozaj u obrazovnom sistemu na poseban nacin propisani Uredbom". Svojstvo fakultativnosti predmeta sastoji se u mogucnosti slobodnog izbora izmedju pohadjanja verske nastave i nastave alternativnog predmeta, kao i slobodnog izbora verske nastave jedne od tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Ne predvidja se mogucnost da ucenik ne pohadja ni jednu ni drugu nastavu.
     

MUKE PO UREDBI

     Crkve nagovestile da ce odustati od verske nastave ukoliko je drzava ne uvede na dogovoren nacin, a nadlezna ministarstva juce razjasnila - sto se izabere to je obavezno
      BEOGRAD - Predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji nagovestili su drzavnim organima da mogu ako se verska nastava ne uvede na nacin na koji je ranije dogovoreno, i kako je regulisano Uredbom Ministarstva prosvete, odustati od celog "posla".
      Razlog za stav, koji je predocen i na nekim od poslednjih sastanaka s predstavnicima drzavnih organa (smatra se da bi ovo povlacenje pred samu skolsku godinu predstavljalo dogadjaj bez presedana) su razlicita tumacenja Uredbe kojom se vracanje veronauke regulise.
      Crkve su posebno iznenadjene javnim istupanjima pojedinih zvanicnika Ministarstva prosvete, kojima su stvorene brojne konfuzije i medju roditeljima, i medju njima samima. Iznova se otvaraju dileme da li ce veronauka biti obavezan ili fakultativan predmet, sta znaci izraz "izborni", postoji li mogucnost da deca ne izaberu ni veronauku, ni alternativnu nastavu.
      Sta sve na ovo kazu u Republickom ministarstvu vera? Prvi covek ovog resora, prof. dr Vojislav Milovanovic, istice da su crkve slozne u tome da je doneta Uredba jasna, i nikakva joj naknadna tumacenja nisu potrebna. Po njoj samo - treba postupiti.
      - Uredbom je predvidjena mogucnost izbora izmedju veronauke i alternativnog predmeta, i nikakva treca mogucnost ne postoji - kategorican je Milovanovic. - Ono sto se izabere, roditelji odlucuju za osnovce, a sami djaci za srednju skolu, izucavace se dalje kao obavezno. Smisao "fakultativni", u smislu clana prvog navedene Uredbe, sastoji se, dakle, samo u mogucnosti slobodnog izbora izmedju verske nastave ili nastave alternativnog predmeta, i to po programu jedne od tradicionalnih crkava u slucaju opredeljenja za veronauku.
      Uopste ne postoji mogucnost (pa o tome nema svrhe vise ni govoriti) da ucenik ne pohadja ni jednu ni drugu nastavu. S napomenom da Uredbu, dakle, treba sprovoditi onako kako je napisana (za svaku izmenu bila bi potrebna nova uredba) ministar Milovanovic istice da ce ocenjivanje ovog obaveznog predmeta biti opisno (nece ulaziti u opsti prosek ocena) i da svi poslovi teku po planu. Uradjen je tekst brosure za opredeljivanje koji od dva predmeta izabrati, nastavni planovi i programi su usaglaseni i predati Ministarstvu prosvete, takodje su predati rukopisi udzbenika. No, cak iako neki od njih zakasni, to nece nastavu zakociti.
      M. Radetic
     

DUGOVI BEZ DNA

     Pariski i Londonski klub ce nam otpisati dve trecine duga, ali s obzirom na spor ekonomski oporavak zemlje, dugovi sa kamatama na kamate ce jos dugo pritiskati nase zivote
      BEOGRAD - Mogucnost otpisa do dve trecine spoljnjeg duga odnosi se samo na obaveze prema Pariskom i Londonskom klubu, kojima dugujemo u zbiru oko 7,38 milijardi dolara. Preostali iznos do 12 milijardi dolara, koliko iznosi nas ukupni dug, su obaveze prema drugim kreditorima, uglavnom medjunarodnim finansijskim organizacijama, kod kojih ne postoji mogucnost otpisa. Tako da, ako i dobijemo najpovoljniji moguci tretman kod Pariskog i Londonskog kluba, a to je tih 67 procenata smanjenja po "napuljskim" uslovima, nas ukupni spoljni dug ce sa sadasnjih 12 milijardi dolara biti sveden na oko sedam milijardi dolara.
      Prof. dr Veroljub Dugalic, pomocnik saveznog ministra finansija i clan tima za pregovore sa medjunarodnim kreditorima, u razgovoru za "Novosti", uz ovo pojasnjenje, iznosi napomenu da, i ako dobijemo te najpovoljnije uslove otpisa duga, ostajemo i dalje visoko zaduzena zemlja. Ukupna spoljna zaduzenost se fakticki vraca na nivo na kojem je bila 1991. godine, kada smo stali sa otplatama, a u medjuvremenu su isle kamate, pa kamate na kamate...
      - Spoljni dug je, verovatno, najveci ekonomski problem, sa kojim se SRJ danas suocava. Prema svim parametrima, koje koristi Svetska banka spadamo u tesko zaduzene zemlje. Stepen zaduzenosti je mnogo veci nego 1982. godine kada smo imali onu veliku duznicku krizu. Nasa pozicija je, dakle, vrlo nezavidna i, utoliko je teza, jer nemamo kredibilitet kakav smo, kao zemlja, imali pre dve decenije. Nemamo, sto je kljucno, nivo drustvenog proizvoda koji bi mogao da pokrije odgovarajuci obim zaduzenosti. Drustveni proizvod nam je na nivou tek 40 procenata od onog koji su Srbija i Crna Gora imale pre 12 godina - ukazuje prof. dr Dugalic
     
     
     » NAPULJSKI USLOVI«
     
     
      KOLIKO je izvesno da cemo dobiti otpis dve trecine duga Pariskom i Londonskom klubu, odnosno da ce nam biti odobreni "napuljski uslovi".
      - Osnovni problem za dobijanje "napuljskih uslova", kaze dr Dugalic, je sto je nas drustveni proizvod veci od predvidjenog cenzusa. Neke zemlje kreditori su spremne da nam tu progledaju kroz prste, neke su skepticne... Kljucna zemlja, SAD, nam obecala podrsku u nasim zahtevima za dobijanjem "napuljskih uslova", ali tu realizacija nije tako jednostavna, jer to sto kaze njihovo ministarstvo finansija ne znaci da ce automatski to da kaze i Senat, odnosno Kongres.
      Pariskom klubu, a tu je 15 zemalja zapada, ukljucujuci i Kuvajt i odnedavno Rusku Federaciju, dugujemo ukupno 4,58 milijardi dolara. Londonskom klubu, konzorcijumu 500-600 banaka, dugujemo 2,8 milijardi dolara.
      Resenje sa oba kreditora bi, po proceni sagovornika "Novosti", trebalo da usledi tokom septembra, odnosno oktobra. Ambicija je bila da se to uradi i ranije, ali su celu stvar odlozile nase politicke prilike, odnosno neprilike.
      Postoji i opcija, kaze prof. dr Dugalic, da se na regulisanje duga prema ovim kreditorima ide prema takozvanim "hjustonskim uslovima", a to onda znaci veliki broj reprogramiranja, odlaganja dospelih obaveza.
      - To moze da izgleda lepo: ne morate da placate dve godine ili pet, pa onda se, opet, pravi novi aranzman i dobija novo odlaganje. Taj racun jednom, medjutim, mora da stigne, a u medjuvremenu kamate idu na kamatu, predocava dr Dugalic.
     
     
     »DEVIZNI PRILIV«
     
     
      O proceni MMF, da ce nam u narednih pet godina, kada glavni anuiteti fakticki miruju, za servisiranje duga trebati godisnje oko 700 miliona dolara, prof. dr Dugalic kaze:
      - U zadnjih nekoliko godina nas ukupni devizni priliv se krece na nivou od oko dve milijarde dolara, ali ako trecina mora da se da za otplatu dugova, onda je pitanje sta ostaje za uvoz. Zato ce uz otpis dugova, odlaganje na nekoliko godina pocetka otplate tako preuredjenog duga, ici istovremeno nasi zahtevi za novim kreditnim aranzmanima. Sustina nije da oni nama stalno odlazu dugove, vec da se zemlja osposobi da stvara drustveni proizvod, da povecava izvoz, da povecava devizni priliv i da od toga moze da otplacuje svoje dugove.
      - Sa drustvenim proizvodom od svega 10-tak milijardi dolara, jasno je, istice sagovornik "Novosti", kolika je ekonomska snaga nase zemlje.
      - Posledice visegodisnje izolacije su mnogo vece, znatno pogubnije, nego sto se u prvi mah to cinilo. Situacija u svim segmentima je dramaticna i vrlo je tesko stabilizovati zemlju i zaustaviti dalje poniranje. Umesto rasta, industrijska proizvodnja je sada manja od proslogodisnje i da nije poljoprivrede, ne da ne bi imali rast, vec i pad ukupne privredne aktivnosti - ukazuje pomocnik saveznog ministra finansija prof. dr Veroljub Dugalic, inace, clan G-17.
      Svetlana VUKOVIC
     
     
     »POLITIKA«
     
     
      - Tacno je da smo svi mi ocekviali da ce ekonomski oporavak ici mnogo brze. Racunali smo na veliki priliv direktnih ino investicija, a to je izostalo, sto je normalno, s obzirom na politicka previranja koja imamo. Za dolazak direktnih ino investitora potrebno je da imamo, pre svega, stabilne politicke prilike, pravnu i ekonomsku sigurnost, a od svega toga mi smo danas jos uvek daleko - predocava dr Dugalic.
     
     
     »SVETSKA BANKA I MMF«
     
     
      - Sa medjunarodnim finansijskim organizacijama, uglavnom, smo nasli moduse resavanja duga. Dug Svetskoj banci od 1,78 milijardi dolara resili smo tako sto smo dobili konsolidacioni zajam, sa povoljnim "grejs periodom" i dugim rokom otplate uz povoljnu kamatu. Svetska banka nam je uz to odobrila kredit od 545 miliona dolara za naredne tri godine, kao i donaciju od 30 miliona dolara.
      Regulisan je, takodje, kroz pretvaranje u novi kredit i dug prema Medjunarodnom monetarnom fondu, a koji iznosi 152 miliona dolara. Evropska unija nam je odobrila kredit od 275 miliona dolara da bismo mogli da izmirimo prispeli kredit kod Evropske banke za obnovu i razvoj.
     

DOLAR SRCU BLIZI

     Bankari u Srbiji isticu da su spremni za veliku zamenu i da nema mesta strahovanju, ali gradjani bi radije svoje devize da promene u americku valutu ili svajcarce
      BEOGRAD - Gradjani ce u prva dva meseca sledece godine morati da izvade devize iz slamarica i da ih zamene za jedinstvenu evropsku valutu - evro. Prema proceni NBJ, stanonistvo u "steku" ima oko tri do pet milijardi maraka.
      Finansijski strucnjaci kazu da nema razloga za strah od ove promene. Ali nepoverljivi gradjani koji veruju samo u stare, stabilne valute, radije bi, ako vec moraju da marke zamene za dolare, ili svajcarce.
      Tome doprinose i ceste promene vrednosti evra u odnosu na americku monetu. Ipak, bankari kazu da je strah od nove, evropske valute neopravdan i da ce se samo nepotrebno i uz veci trosak novac pretvarati u dolare, a zatim u evro.
      Od 1. januara 12 evropskih zemlje prelazi na jedinstvenu monetu. Od 1. septembra pocinju pripreme, za veliki posao, kojeg ce i NBJ spremno docekati. U Evropi ce 300 miliona ljudi zameniti 12 milijardi novcanica i oko 500.000 tona metalnog novca. Kod nas je rok 28. februar. Posebno ce se stimulisati bezgotovinska zamena. To je jeftiniji i brzi nacin konverzije deviza, jer se novac ulaze na razne vidove deviznih racuna.
      U Evropi provizija iznosi od 0,2 do dva odsto. Bankari tvrde da provere porekla deviza nece biti. Bezgotovinski nacin zamene novca vraca poverenje u bankarski sistem i stimulise novu deviznu stednju koja je kod nas davno zamrla. Novac u Srbiji moci ce da se zameni na 2.000 mesta, u ZOP, menjacnicama i poslovnim bankama. I dileri se uzurbano pripremaju, ne bi li sto vise zaradili od provizije.
      Za pocetak ce se stampati novcanice u apoenima od 10, 20, 50, 100, 200 i 500 evra, kao i metalni novac od jednog, dva pet, deset, 20 i 50 centi i od jednog i dva evra. Od 1. decembra ce vec krenuti zamena. Posle 28. februara, devize ce se konvertovati u evro samo u nacionalnim bankama zemalja EMU.
      Nepoverenje gradjana u novu evropsku monetu je evidentno i teska srca ce se rastati od stekovanih maraka. Bankari kazu da nema razloga za strah, jer 12 najmocnijih zemalja Evrope prelazi na evro.
      Falsifikovanje evra je moguce, kao uostalom i svih ostalih novcanica, a edukacija gradjana u Evropi pocinje pocetkom septembra. Moguce je da se dogodi da, usled neobavestenosti stanovnistva kako izgleda evro kriminalci poture krivotvorene novcanice. Naravno na nadleznima je da to sprece.
      S. MORAVCEVIC
     
     
     »STARA STEDNJA«
     
     
      BANKE ce biti u obavezi da zamene devize za evro i tako isplate gradjanima staru deviznu stednju. Samo teoretske su sanse da se sledece godine ova stednja vrati stanovnistvu u dinarima. U NBJ smatraju da se to nece dogoditi.
     
     

USLI U DRUGI KRUG

     BEOGRAD - Komisija alzirske nacionalne agencije za poboljsanje i razvoj smestajnih kapaciteta objavila je spisak firmi izabranih na predselekcionom tenderu za izgradnju 20.000 stanova u Alziru. Medju odabranima je i nas Fond Ineks - Intereksport, kao lider konzorcijuma, koji cine i "Ratko Mitrovic", "Komgrap" i CIP.
      U grupi od 23 kompanije, koje su usle u uzi izbor osim nasih naslo se 15 lokalnih zatim firme iz Amerike, Francuske, Kine, Egipta... Predstavnici izabranih preduzeca ce posetiti lokacije na kojima je predvidjena gradnja i predati konacne finansijske i tehnicke ponude, a komisija ce potom doneti odluku kojim firmama ce biti poveren posao.
      T. S.
     

BOLJI SIGNAL ZA TRUBACE

     GUCA - Mobilna telefonija Srbije pustila je u rad privremenu baznu stanicu "Guca", pa za vreme Sabora trubaca ne bi trebalo da bude problema sa prijemom signala "064".
      Kako kazu u "Telekomu Srbija", Guca je ranije pokrivena mrezom "064", a posto se narednih dana ocekuje veliki broj korisnika mobilnih telefona na malom prostoru, privremena bazna stanica "Guca" sprecice moguca zagusenja.
      M. V.
     

SNICLA IPAK JEFTINIJA

     Trzistu ce se isporuciti hiljadu tona svinjskog mesa, cija ce cena biti najmanje za 20 odsto niza od sadasnje
      BEOGRAD - Vlada Srbije je juce odlucila da iz Direkcije za robne rezerve na trziste pusti hiljadu tona, odnosno milion kilograma svinjskog mesa i to u transama od 250 do 300 tona mesecno.
      Do ove intervencije je doslo da bi se oborile cene svinjetine, koje su sada za oko 20 odsto vece nego sto postoji ekonomsko opravdanje - rekao je dr Zoran DJindjic, republicki premijer posle sednice Vlade Srbije.
      U paketu mera koje je juce usvojila republicka Vlada su i jos dve. Direkcija za robne rezerve ce ponuditi proizvodjacima u zamenu za meso djubrivo i stocno brasno. Tako ce Direkcija da obezbedi kontinuiran priliv svinjetine na trzistu.
      - Preko Republickog fonda za razvoj obezbedjen je odredjeni iznos za kreditiranje proizvodjaca mesa, sa kamatom od pet do sest odsto na godisnjem nivou - istakao je premijer DJindjic. - Ovim merama ce se najkasnije u septembru, a zatim i do kraja godine obezbediti da se cene mesa spuste na nivo koji je tradicionalno bio devet do 10 kilograma psenice za kilogram zive vage stoke. Ako je cena zita izmedju osam i devet dinara, onda bi kilogram stoke kostao tri marke, ili 90 dinara. Na to treba dodati troskove proizvodnje koji iznose oko 50 odsto. Na trzistu bi svinjetina umesto sadasnjih deset kostala oko osam maraka. To ce naravno uticati na poboljsanje standarda stanovnistva.
      S. MORAVCEVIC
     
     
     »NAJMANJE PETINA«
     
     
      VLADA je odlucila da se prodaja svinjskih polutki obavi u trgovinskim preduzecima - nosiocima snabdevanja po ceni od 123 dinara za kilogram franko utovareno u vozilo kupca na farmi.
      Zaduzeno je Ministarstvo trgovine i usluga da utvrdi maloprodajnu cenu po kojoj ce se ovo meso prodavati gradjanima. Ta cena ce biti za najmanje 20 odsto niza od postojece a meso ce se prodavati u prodavnicama uz vidno obelezen natpis "svinjsko meso iz republickih robnih rezervi" - kaze se u saopstenju Vlade Srbije.

VREME JE ZA KOCNICU

     Potezi Vlade Srbije na smirivanju cena su dobri, ali to bi trebalo da bude samo pocetak - porucuju potrosaci
      BEOGRAD - Drasticna poskupljenja elektricne energije, impulsa, komunalnih usluga, ali i namirnica, hleba, mesa, sezonskog voca i povrca osetno su u poslednjih mesec dana ugrozila standard gradjana. Ovo upozorenje uputili su juce iz Pokreta potrosaca Beograda.
      Posle pritiska Pokreta potrosaca Vlada Srbije je nalozila "Telekomu" da preispita odluke o povecanju cena svojih usluga i pravu korisnika na besplatan broj impulsa na osnovu pretplate.
      - Ovakve reakcije Vlade Republike Srbije na smirivanju cena su dobre, ali su, verujemo, samo pocetak - kaze Petar Bogosavljevic, predsednik Pokreta potrosaca. - Pozdravljamo vracanje cena prevoza u prestonici, zahtev za smanjenje telefonskog impulsa, mere za smanjenje cena lekova, preispitivanje cene mesa i proizvoda od mesa i moguce intervencije u ovom pravcu.
      Planirani rast cena od 30 do 35 odsto smanjice, priblizno tome i kupovnu moc potrosaca. To je, po svim medjunarodnim merilima, maksimum tereta koji se moze podneti. Jer kazu u Pokretu potrosaca, duboko smo u siromastvu.
      - Svetska banka je dala donaciju za EPS od sest miliona dolara, a pre dan - dva predstavnici Vlade i guverner NBJ su izrazili sumnju u opravdanost najavljenog okotobarskog poskupljenja elektricne energije za 46 odsto - istice Bogosavljevic. - To je, posle visemesecnih pregovora i sukoba, na relaciji Pokret potrosaca i EPS, zaista ogroman napredak.
      D. MARINKOVIC
     
     
     »GORIVO«
     
     
      IZUZETAN znacaj ovih dana ima i najavljeno, prvo, smanjenje cene tecnih goriva od oko 10 odsto. I ova je cena formirana pod uticajem monopolista. Ukoliko dodje do slobodne konkurencije na domacem trzistu, cene goriva ce imati tendenciju snizenja. To ce, i te kako, imati znacajnog uticaja na opsta kretanja cena, posebno u delu poljoprivredno-prehrambenih artikala.
     
     
     »LEKOVI«
     
     
      U OVOM periodu zabelezena su i prva snizenja. Najavljeno je smanjenje cene lekova od 20 do 40 odsto domacih proizvodjaca, i to posle najave da se raspise Medjunarodni tender za nabavku lekova. Ovim postupkom farmaceuta da, najednom, mogu da spuste cene, potvrdjuje se teza da su medikamenti bili neopravdano skupi i da je tender prava ekonomska mera Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje.
     

KOPNI PROTEST

     Od 14.024 prekobrojna radnika, po jucerasnjim podacima koji nisu konacni, sporazum prihvatilo - 12.678. Pred fabrickom upravom samo 150 nezadovoljnih radnika.
      KRAGUJEVAC - Za jednu od socijalnih ponuda Vlade Srbije - cekanje posla, otpremnine, ili odlazak na Trziste rada - u kragujevackoj "Zastavi" izjasnilo se 12.678, ili 91 odsto prekobrojnih radnika, po jucerasnjim podacima, koji nisu konacni.
      Direktor Centra za informisanje i odnose s javnoscu, Snezana Andjelkovic, dodaje za "Novosti", da se 75 odsto radnika, koji su ekonomsko-tehnoloski visak, izjasnilo za cekanje posla na platnom spisku "Zastave". Otpremnine je prihvatilo 23, a prelazak na Trziste rada dva posto prekobrojnih.
      Pred fabrickom upravom, tzv. inicijativni odbor radnika "Zastava automobila" juce, u uobicajeno vreme, okupio je svega stotinak nezadovoljnih ovakvim drzavnim programom transformacije, konsolidacije i "dekomponovanja" Grupe "Zastava". Novi pokusaj okupljanja veceg broja ucesnika protesta - za koje organizatori tvrde da su "svesni prevare" - zakazan je i za danas.
     
      Organizatori protesta, koji kopni i nestaje, kazali su okupljenima - medju kojima je bilo neslaganja, pa i prepirke - da ce pokusati da urade jos "nesto bitno", o cemu ce danas da informisu radnike, kada se ponovo okupe pred fabrickom upravom. Izostala je uobicajena setnja, do centra grada.
      Malo ko veruje ovde da ce i sutra biti drugacije.
      M. M. DJORDJEVIC
     

BARZE PARA VREDNE

     Da smo barze, od kojih je sastvljen novosadski pontonski most, iznajmili nekom drugom zaradili bismo znatno vise - tvrde "Pinkijevci"
      NOVI SAD - Kao naknadu za koriscenje sest barzi, od kojih je sastavljen pontonski most na Dunavu u Novom Sadu, AD "Heroj Pinki" trazi milion i po dinara mesecno.
      Prema recima Slobodana Rubezica, direktora ovog kolektiva, to je, medjutim, samo polovina sume koju bi dobili da su barze iznajmili nekom drugom.
      Ovaj zahtev, rukovodioci "Pinkija" su predocili na sastanku sa predstavnicima Savezne ustanove za plovne puteve "Plov put" i Direkcije za obnovu zemlje, Stevom Bobicem, pokrajinskim sekretarom za privredu i Mihajlom Grbicem, predsednikom Veca sindikata saobracaja i veza.
      Tada je dogovoreno da se formira ekspertska grupa koju ce sacinjavati predstavnici "Plov puta", "Heroj Pinkija", saveznog i republickog ministarstva za saobracaj, Direkcije za obnovu zemlje i pokrajinskog Sekretarijata za privredu. Oni, kako je najavljeno, treba da utvrde koliki su troskovi "Pinkija" zbog toga sto ne koristi barze, koje su konstrukcija pontonskog mosta.
      Ugovor o zakupu barzi izmedju "Heroj Pinkija" i Direkcije z obnovu zemlje istice krajem ovog meseca. Dotle, ekspertska grupa bi trebalo da utvrdi da li su zahtevi "Pinkija" opravdani.
      Iako je gradski odbor Samostalnog sindikata saobracaja i veza prosle nedelje za juce najavio blokadu pontonskog mosta, od toga se ipak odustalo. Zaposleni u "Heroj Pinkiju" su, naime, pre nekoliko Nedelja na pontoncu organizovali jednocasovnu blokadu u znak upozorenja, zahtevajuci od republicke Direkcije za obnovu da zakup njihovih sest barzi plate po komercijalnim cenama.
      - Ne odustajemo od naseg zahteva da nam se mesecno za koriscenje barzi isplacuje milion i po dinara - kategorican je Slobodan Rubezic, direktor "Pinkija". - To je znatno nize od cene koju bismo zaradjivali da smo barze iznajmili nekom drugom. Ovaj problem mora da se resi. Od jucerasnje blokade smo odustali, ali ne i od zaheva.
      LJ. PRERADOVIC
     

KOVERTA SA 5.427 DINARA

     BEOGRAD - U julu su plate u Srbiji, prema upravo obradjenim podacima republicke statistike, imale rast od 9,1 odsto. Prosecna koverta je stigla na 5.427 dinara, odnosno 180 maraka.
      Zaposleni u privredi primili su, proslog meseca, u proseku 5.448 dinara, sto je povecanje od 4,4 odsto u odnosu na prethodni mesec.
      U vanprivredi je, medjutim, usledio rast od 28,8 odsto. Prosecna koverta im je 5.655 dinara, a objasnjenje za ovoliko veliki rast plata u vanprivredi je u smanjenju isplata savezne administracije u junu, koje je onda nadoknadjeno u julu. Vojska je, na primer, u junu primila polovinu plate, odnosno penzije, ali su zato u julu imali u isplati tri polovine.
      S. V.

IZMISLJENA COVICEVA SAGLASNOST

     Registracija za kosmetske izbore ide lose, pa ce mozda rok za njeno okoncanje biti produzen
      KOSOVSKA MITROVICA - Portparol UNMIK-a Suzan Manuel demantovala je juce da je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za Kosovo i Metohiju Hans Hekerup izjavio da je predsednik Koordinacionog centra za Kosovo Nebojsa Covic podrzao i pozvao Srbe na izlazak na izbore.
      Problem je to sto Hekerup tako nesto nikada nije rekao, a objavila je jedna beogradska novinska agencija, rekla je Manuel srpskim novinarima u Kosovskoj Mitrovici.
      "Ja sam u utorak bila tamo i snimila u Pristini sve sto je Hekerup rekao novinarima. NJegova jedina izjava je sledeca: Nadam se da ce nam Beograd poslati signale da Srbi glasaju", precizirala je ona.
      Manuel je dodala da licno zna da Covic podrzava registraciju ali da nikada nije javno podrzao ni govorio o izlasku na izbore.
      Prema recima portparola UNMIK-a, do juce se u Srbiji i u Crnoj Gori registrovalo oko 14.000 raseljenih sa Kosova, dok se na Kosovu registrovalo ukupno 2.500 do 3.000 ljudi". Manuel je konstatovala da je to veoma mali broj.
      Mada je predvidjeno da se registracija zavrsi do 8. novembra, Suzan Manuel je dodala da je moguce da se taj rok ako budu postojali neki posebni razlozi, produzi.
      D. Z.
     
     »NOVI PROTEST GLADJU«
     
      Manuel je kazala da je od prekjuce u zatvoru u Pristini, "verovatno iz solidarnosti" sa Srbima koji su strajkovali gladju u Kosovskoj Mitrovici, strajk gladju zapocelo devet Srba i dva Rusa.

SVAKO SVOJU - KOMISIJU

     Partije na vlasti: osnovati komisiju za novi zakon o referendumu. Opozicija: U tu komisiju necemo uci, trazimo sira ovlascenja komisiji za duvansku aferu
      PODGORICA (Beta) - Koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" insistirace na zakazivanju vanrednog zasedanja Skupstine Crne Gore na kojem bi se raspravljalo o prosirenju ovlascenja parlamentarne Komisije za ispitivanje tacnosti navoda tekstova hrvatskog nedeljnika "Nacionala" o svercu duvana na Balkanu. Poslanicki klubovi clanica koalicije za Jugoslaviju - Socijalisticke narodne partije, Narodne stranke i Srpske narodne stranke - najverovatnije ce traziti da ta sednica bude zakazana za 20. septembar - rekao je agenciji Beta poslanik SNS Goran Danilovic.
      Najavljeno je da ce poslanici koalicijom "Zajedno za Jugoslaviju" interpelacijom traziti smenjivanje ministra finansija Miroslava Ivanisevica, nezadovoljni odgovorima koje im je ponudio, tokom parlamentarne rasprave o pisanju "Nacionala", o kupovini aviona Vlade Crne Gore.
      Poslanik Danilovic je rekao da projugoslovenska koalicija trazi skupstinsko zasedanje, jer neki njeni amandmani, prilikom nedavnog formiranja Komisije za ispitivanje pisanja "Nacionala", nisu usvojeni zbog odsustva nekoliko poslanika SNP i SNS.
      Za 4. septembar vec je zakazana vanredna skupstinska sednica na kojoj ce biti raspravljano o formiranju komisije za izradu novog zakona o referendumu. Tu sednicu inicirali su poslanicki klubovi Liberalnog saveza, Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske parije, a koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" je najavila da nece ucestvovati u formiranju komisije za izradu zakona o referendumu.

PRIPREMIMO IZBORE!

     PODGORICA, (Beta) - Predsednik Srpske narodne stranke Bozidar Bojovic izjavio je da njegova partija trazi formiranje koncentracione vlade radi raspisivanja izbora u Crnoj Gori a ne referenduma o drzavnom statusu te republike.
      Bojovic je napomenuo da njegova partija "sigurno nece uci u koncentracionu vladu koja bi imala za cilj da pripremi referendum".
      On je kazao da bi cilj nove koncentracione vlade trebalo da bude priprema "demokratskih izbora", posle kojih bi nova vlast mogla da radi na organizaciji referenduma o drzavnom statusu Crne Gore.
     
     »ALBANCI IM MERE PRITISAK!«
     
      NOVO BRDO: U selo Bostane, u opstini Novo Brdo na Kosmetu americki vojnici KFOR poigrali su se nervima i zdravljem preostale grupe Srba i Roma. Najavili su humanitarnu akciju kroz pruzanje medicinske pomoci i u selo poslali svog oftalmologa, stomatologa i lekara opste prakse. Mestani su se okupili i onda se zaprepastili: u ekipi humanitaraca bilo je vise "pomagaca", pripadnika Kosovskog zastitnog korpusa (KZK). KZK inace iskljucivo cine Albanci, mahom bivsi pripadnici teroristicke OVK. Cela "akcija" ubrzo je postala farsa za organizatore, jer Albanci - "asistenti" nisu ni pokusali da se mestanima obrate na srpskom jeziku, a sve vreme su pokazivali arogantnost...
      U Bostanima trenutno zivi 140 Srba i 30 Roma, uslovi u kojima provode svakodnevicu su, kazu, preteski, pa su bili prisiljeni da prihvate ovakav vid pomoci.

KOMSIC U BEOGRADU

     Zeljko Komsic, Hrvat i nosilac ratnog "Zlatnog ljiljana" najverovatnije ambasador u SRJ. Smenjeno 33, a postavljeno 28 novih ambasadora BiH
      ZELJKO Komsic (36), nacelnik opstine Novo Sarajevo bice, po svoj prilici ambasador BiH u Beogradu.
      Do ovih saznanja "Novosti" su dosle u Savetu ministara BiH i u Socijaldemokratskoj partiji BiH, kojoj pripada Komsic.
      Predsednistvo BiH podrzalo je Komsica za ambasadora na jucerasnjoj sednici.
      Komsic je inace, diplomirani pravnik. Pre nego sto je postao nacelnik opstine u Novom Sarajevu, radio je u Ministarstvu za propise parlamenta Federacije BiH, a pre toga je bio u ratu i stekao vojno priznanje "Zlatni ljiljan", receno je novinarima u centrali Socijaldemokratske stranke BiH. Zeljko Komsic je Hrvat.
      Predsednistvo BiH je juce smenilo 33 dosadasnja ambasadora BiH u svetu. Odredjeno je 28 novih, a za desetak dana bice poznata imena njih petorice.
      - Nije receno ko ce ici u koju zemlju, vec je samo odluceno ko su ambasadori. Ocekujemo da se resi pitanje agremana, pa zbog toga ne zelimo unapred da "trosimo" ljude - saopsteno je novinarima u Savetu ministara BiH.
      V. M.

OD IZBORA NEMA NISTA

     Ostvarivanje institucionalne veze UNMIK-a sa drzavom Srbijom i SRJ je kljucno pitanje
      Kosovska Mitrovica (Tanjug) - Predsednik Saveznog komiteta za Kosovo Momcilo Trajkovic izjavio je juce Tanjugu da registracija kosovskih Srba ostaje drzavni interes ali da o izlasku na novembarske izbore nema ni govora.
      "Stav koji su zauzele i republicka i Savezna vlada kao i predsednik Kostunica licno jeste da je registracija kosovskih Srba od vaznosti pre svega za drzavu, ali o izlasku na izbore na Kosovu nema ni govora," rekao je Trajkovic.
      On je naglasio da je neizlazak na izbore zajednicki stav i drzave i kosovskih Srba i da je to pitanje bez dileme jer "UNMIK i medjunarodna zajednica niti su ispunili niti imaju nameru da ispune ni jedan od uslova koje je postavila srpska strana".
      "Kljucno je ostvarivanje institucionalne veze UNMIK-a sa drzavom Srbijom i Jugoslavijom", podvukao je Trajkovic.
      "Bez stvarne saradnje UNMIK-a sa nadleznim drzavnim telima a potom i stvaranja uslova za slobodu kretanja Srba na Kosovu, povratak raseljenih, resavanje problema nestalih apsurdno je i pominjati i izlazak kosovskih Srba na izbore", ocenio je Trajkovic.
     
     »UKRATKO«
     
      PORTPAROL UNMIK-a saopstio je da ce se u Pristini u petak sresti i razgovarati Nebojsa Covic i Hans Hekerup. Tema su - izborne pripreme, a Covic ce se sastati i sa porodicama nestalih.
      JUCE pre podne zbog prevratanja dzipa u kojem su se nalazili, na putu izmedju sela DJurakovac i Rakos na Kosovu poginuo je jedan a tesko su ranjena dva pripadnika spanskog odreda KFOR.

NOVA ZADUZBINA

     VALJEVO - U Srpskoj pravoslavnoj crkvi osnovana je zaduzbina "Sveti Jovan Zlatousti" koja ce se starati o duhovnoj zaostavstini velikog srpskog duhovnika Ave Justina Celijskog.
      Zaduzbina, sa sedistem u Valjevu, prikupljace materijalna sredstva za dovrsetak hrama Svetog Jovana Zlatoustog u manastiru Celije i podizanje trooltarnog hrama posvecenog Svetom Savi, Svetom Justinu Filosofu i Svetoj Mariji Egipcanki pri istom manastiru. U upravni odbor zaduzbine usli su mitropolit Amfilohije, episkopi Artemije, Atanasije i Irinej kao i igumanija Glikerija. (M. R.)

DEBLOKIRAN PUT

     ALBANCI iz mesovitog sela Suvi Do kod Kosovske Mitrovice deblokirali su prosle noci posle dvodnevnih ucena, put koji od Mitrovice vodi prema ovom i selima Vidomirici, Vinarci i Gusavac. Da tako postupe, ubedio ih je njihov lider i predsednik SO juznog dela Kosovske Mitrovice Faruk Spahiu.
      UNMIK policija ispitace uzroke koji su doveli do sukoba izmedju Srba i Albanaca u Suvom Dolu, kada je vise lica povredjeno, i preduzeti radikalne mere, rekao je novinarima sef severne policijske stanice u Kosovskoj Mitrovici DZo Napolitano.
      D. R.

JEFTINIJI LEKOVI

     Pocetkom naredne nedelje vecina proizvodjaca snizice cene medikamentima u proseku za 23 odsto - najavljuju iz Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje
      BEOGRAD (Tanjug) - Najveci broj domacih farmaceutskih fabrika snizice cene u slicnom procentu kao "Galenika", a isporuke jeftinijih lekova mogu da se ocekuju vec pocetkom naredne sedmice, izjavio je Tanjugu savetnik direktora Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje dr Zoran Vesic.
      On je rekao da ce, sudeci prema zasad nezvanicnim najavama, proizvodjaci lekova sniziti cene u proseku za oko 23 odsto.
      Prema recima Snezane Rajkovic iz Apotekarske ustanove Beograd, isporukom u najudaljenije, prigradske apoteke juce je zavrsena distribucija poslednje kolicine lekova koje je "Galenika" u petak pocela da transportuje u zdravstvene ustanove.
      Vrednost lekova koje je "Galenika" tokom sest dana upucivala na beogradsko trziste iznosi oko 180 miliona dinara.
      "Ostali proizvodjaci nisu isporucivali medikamente beogradskim drzavnim apotekama duze od mesec dana", rekla je Rajkovic.
      Reporteri Tanjuga su obisli nekoliko apoteka u Beogradu, ali nisu uspeli da dobiju odgovor na vec duze vreme aktuelno pitanje: "Ima li dovoljno lekova ili ne?"
      U apotekama isticu da nisu nadlezni za davanje izjava, vec Apotekarska ustanova. Ali, prema reagovanjima gradjana, moglo bi se zakljuciti da svih medikamenata jos nema uopste ili ih nema u dovoljnim kolicinama.

NAVALA NA GIMNAZIJE

     Slobodna 21.334 mesta, a najvise kandidata se prijavilo u gimnazijama
      BEOGRAD - U srednjim skolama u Srbiji juce je, prijavljivanjem ucenika poceo avgustovski upisni rok. Kandidati koji u junu nisu uspeli da se upisu u zeljenu skolu mogu da konkurisu na neko od preostala 21.334 mesta, od kojih je 13.305 u cetvorogodisnjim, 7.538 u trogodisnjim i 291 u dvogodisnjim skolama.
      Danas u 10 casova buduci srednjoskolci polagace prijemni ispit iz matematike, a sutra u isto vreme iz srpskog, odnosno maternjeg jezika
      Kako se i ocekivalo, najveca navala svrsenih osnovaca juce je u glavnom gradu bila u gimnazijama, koje su dobile prosirenja ili u prvom roku nisu popunile sva mesta. Tako je u Petoj beogradskoj gimnaziji za jedno odeljenje (30) drustveno jezickog smera konkurisalo 178 kandidata, dok se u Cetvrtoj beogradskoj gimnaziji na prirodno-matematickom smeru za 30 mesta prijavilo 57 skolaraca.
      Odobrenje za prosirenje za zanimanje trgovac dobila je i Trgovacka skola u Beogradu, gde se prijavilo 129 djaka, a bice primljeno 46. Iako je posle junskog upisnog roka u Skoli za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju, ostalo 186 slobodnih mesta, dokumenta za upis je podnelo samo 57 kandidata.
      Pre danasnjeg polaganja prijemnog ispita iz matematike djaci treba na ziro racun skole da uplate 200 dinara i sa sobom ponesu potvrdu o uplati, overenu djacku knjizicu i potreban pribor. Brojeve ispitnih pitanja preko talasa Radio Beograda, neposredno pred ispit, procitace Zarko Mihailovic, pomocnik ministra prosvete. Rezultati prijemnog ispita i konacne rang liste bice objavljene najkasnije u subotu 25. avgusta.
      Ako u skolama i posle zavrsetka zvanicnog upisnog roka ostane mesta kandidati koji ispunjavaju uslove moci ce da konkurisu i kada pocne skolska godina.
      B. B. - T. M.
     
     »NIKO DA SE PRIJAVI«
     
      IAKO je Pravno-birotehnicka skola "Dimitrije Davidovic" u Zemunu, dobila odobrenje od Ministarstva prosvete i sporta da upise jos 30 ucenika, dokumenta juce nije predao nijedan kandidat.
      - Dosla su dva-tri kandidata, ali su oni odustali - rekao nam je dr Petar Bojovic, v.d. direktora skole. - Razlog tome je prica koja kruzi medju decom da smo mi vrlo strogi na polaganju ispita, pa im je lakse da poloze u drugoj skoli i posle dodju kod nas da se upisu. Dokumenta kandidata koji su polozili prijemni ispit u nekoj drugoj skoli primacemo u subotu od 7 do 13 casova.

PANSION 30 MARAKA

     TIVAT - HTP "Mimoza" iz Tivta preslo je na - posezonski cenovnik. Od juce su cene smestaja u hotelima ovog preduzeca nize za 15 procenata. Tako sada polupansion kosta 26, a pun pansion 30 maraka.
      U drugom tivatskom hotelskom preduzecu "Primorje" cene ce biti promenjene, naravno na nize, 1. septembra.
      Tivatski hoteli su, kao uostalom i svi drugi na Crnogorskom primorju, veoma dobro poseceni i slobodnih mesta nece biti do kraja avgusta.
      Pale su cene i u domacoj radinosti gde sada krevet kosta od 6 do 10 maraka, zavisno od kategorije sobe i lokacije kuce koja se izdaje turistima.
      S. G.

BANKARI ZADRZALI PENZIJE

     PODGORICA. - Bez obzira sto ce u Srbiji danas poceti isplata penzija za jun, oko 8.500 penzionera koji penziju primaju iz ove republike, a zive na teritoriji Crne Gore, jos nisu dobili ni primanja za maj. Valja reci da su penzije uplacene na vreme, ali suma od 400.000 maraka, skoro dve nedelje lezi na racunu Hipotekarne banke iz Podgorice.
      - Republicki fond PIO zaposlenih Srbije, uplatio je jos 8. avgusta ove godine Postanskoj stedionici Beograd oko 400.000 maraka za isplatu penzija penzionerima koji zive na teritoriji Crne Gore - kaze za "Novosti" Milos DJordjevic, nacelnik Odeljenja za isplatu penzija u Republickom fondu PIO zaposlenih Srbije. - Na racunu Hipotekarne banke novac je bio 16. avgusta, a tu se nalazi i danas. Jer, Hipotekarna banka nije izvrsila prenos tih deviza Posti Crne Gore, barem ne do juce, pa tako ni penzionerima nisu isplacene penzije.
      Prema njegovim recima, iz Crne Gore vec puna tri meseca ne vracaju novac za takozvane anulirane penzije. Odnosno posiljaocu se ne vraca novac namenjen penzijama koje iz raznih razloga nisu isplacene korisnicima.
      - U pitanju je suma od 200.00 maraka, koja znatno opterecuje nase poslovanje - kaze DJordjevic.
      M. S.
      S. G.

KRCATO DO OKTOBRA

     Hoteli "Kraljicina plaza" u Miloceru i "Panorama" u Becicima popunjeni, uglavnom strancima
      MILOCER - HTP "Milocer" je, posle hercegnovske "Boke" snizio cene u svojim hotelima. Polupansion u jednom od najlepsih objekata na celom Jadranu, "Kraljicinoj plazi" u Miloceru staje 80, a u hotelu "Panorama" u Becicima 48 maraka.
      No, potencijalni gosti nemaju razloga za radovanje oba hotela su krcata.
      - Ni jednog slobodnog kreveta nemamo - kaze Sonja Petrovic, sef prodaje HTP "Milocer". - Kapaciteti "Kraljacine plaze" ce biti ispunjeni stoprocentno sve do 1. oktobra, a prema najavama kojima sada raspolazemo, u "Panorami" ce guzva potrajti do polovine septembra. Posle ce biti po koja prazna soba.
      Gosti ovih hotela u 80 procenata su stranci, ostalo su domaci. Ovde odmaraju Cesi, Slovaci, Rusi, Slovenci...
      - Sezona ce po broju nocenja biti jedna od najboljih u poslednjih deset godina. No, kada je u pitanju vanpansionski promet, situacija je veoma slaba. Gosti retko otvaraju novcanike. Nesto bolji su potrosaci Rusi i Slovenci, ostali izbegavaju terase i barove, rekla nam je Sonja Petrovica.
      Nize posezonske cene primenice i HTP "Budvanska rivijera", barski "Korali", "Fjord" iz Kotora, "Mimoza" iz Tivta i "Ulcinjska rivijera". One ce biti od glavnosezonskih za 20 do 25 procenata a vazice od 26. avgusta. I hoteli ovih preduzeca su mahom popunjeni, prazna je tek po koja soba. No, pocetkom septembra bice vise slobodnih kreveta.
      Sto se domacina tice oni su takodje oborili cene. Nize su i do 40 procenata pa se sada krevet na ekskluzivnim lokacijama i u lepim kucama moce naci za 8-12 maraka.
      S. GREGOVIC

JUN NA SALTERU

     BEOGRAD (Tanjug) - Isplata prvog dela penzija za jun 2001. godine u Srbiji pocece danas za korisnike koji penzije primaju putem tekucih racuna, a za one koji ih primaju dostavom na kucne adrese preko poste sutra, najavio je Republicki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.
      U skladu sa Zakonom, iznos na ceku je povecan za 9,82 odsto u odnosu na prethodni cek, navodi se u saopstenju.
      Fond obavestava korisnike koji penzije primaju preko tekucih racuna Slavija banke da ce prvi deo junskih penzija primiti dostavom preko postara na kucnu adresu.

POCEDURA BEZ KRAJA

     ZAGREB, (Beta) - Hrvatska jos nije ratifikovala sporazum o regulisanju isplate penzija sa SR Jugoslavijom, koji su dve zemlje potpisale jos 15. septembara 1997. godine, saznaje Beta u Hrvatskom zavodu za penzijsko osiguranje.
      Taj sporazum upucem u redovnu saborsku proceduru i da se njegovo ratifikovanje ocekuje na nekoj od naredenih parlamentarnih sednica tokom ove jeseni, kazu u zavodu.
      U proteklih deset godina, zbog nedostatka vazeceg sporazuma o medjusobnoj isplati penzija, ali i zbog nepostojeceg platnog prometa izmedju dve zemlje, osobe koji su penziju zaradile u Hvratskoj, a sada zive u Jugoslaviji, ili pak obrnuto, nisu mogli da dodju do svog novca. Izuzetak su 4.919 penzijskih osiguranika koji su ostali da zive u Hrvatskoj ili su se u nju proteklih godina vratili.
      Kada spomenuti sporazum, koji je Jugoslavije vec ratifikovala, sluzbeno potvrdi i Hrvatska, svaka od zemalja potpisnica sporazuma na sebe ce preuzeti isplatu onog dela penzije koji je zaradjen na njenoj teritoriji, a penzija ce se osiguraniku slati na adresu na kojoj on trenutno boravi. Medjutim, za ispunjavanje ovog poslednjeg dela obaveze nuzno je da obe zemlje uspostave normalan platni promet, sto jos nije postignuto.

DUGOVE VODA ODNELA

     Medjusobna dugovanja od 136 "prebijena" na 67 milijardi dinara, a od 28.000 firmi u blokadi ostalo jos 19.000 - saopstio ministar i upozorio da se ubuduce mora postovati finansijska disciplina
      BEOGRAD - Privreda Srbije je deblokirana. Od 28.000 preduzeca koja su bila "u minusu" ukupno 136 milijardi dinara na pocetku sprovodjenja programa regulisanja unutrasnjih dugova, sada je u blokadi 19.000 firmi sa obavezama od 67 milijardi dinara.
      Da program nije zaziveo suocili bi se sa dugovima od 220 milijardi dinara. Preduzeca su imala rok da namire obaveze do 20. avgusta, ali smo odlucili da ga produzimo do polovine septembra.
      Ovo je juce rekao Bozidar DJelic, republicki ministar finansija, posle sastanka sa 286 najvecih duznika u domacoj ekonomiji, predstavnicima poslovnih i Narodnom bankom Jugoslavije i privrednih komora.
      - Ukoliko se Beobanka i DMB dogovore oko regulisanja obaveza koje su jedne od najekstremnijih, ukupni unutrasnji dug firmi ce pasti na 30 do 35 milijardi dinara - istakao je DJelic. - Resen je i problem izmedju Srpske komercijalne banke iz Nisa, koja je dala kredit Robnoj kuci Nis, od 28.000 dinara. Sa mesecnom kamatom od 24 odsto, dug je narastao na dve milijarde dinara. Niska robna kuca ce realno vratiti deset miliona dinara.
      U dva kruga multilateralne kompenzacije "ocisceno" je 9,5 milijardi dugovanja, odnosno 7,4 odsto od ukupnog iznosa. Redovnim prebijanjem dugova namirivalo se samo 0-5 odsto duznicko-poverilackih odnosa. Tako se, prema recima, ministra finansija Srbije na primer razduzila VJ za oko 300 do 400 miliona dinara, ali i bolnice, vrtici i druge ustanove.
      - Od 286 najvecih duznika polovina je regulisala duznicko-poverilacke odnose - naglasio je DJelic. - Oni ce imati razne olaksice za reprogram dugova, kao na primer otpis 50 odsto kamate, pocek na placanje obaveza... Veoma je vazno sto je Beobanka sa komitentima (mahom metalcima) inace jezgro dugovanja (od 65 milijardi dinara) smanjila na deset milijardi dinara.
      Prema recima Srpskog ministra finansija, ubuduce nece biti nikakvih programa za regulisanje unutrasnjih dugova preduzeca, vec ce finansijska disciplina vaziti za sve. Ukoliko firme ne budu mogle da izmire svoje obaveze bice restrukturirane ili ce ici u stecaj. Na ime poreza i drugih obaveza ovih 286 preduzeca duguje vise od deset miliona dinara.
      Program regulisanja unutrasnjih dugova se odnosi i na preduzetnike, pa na primer i taksisti mogu da izmire obaveze do 15. septembra.
      S. MORAVCEVIC
     
     »DUPLI DECJI DODATAK«
     
      PREMA recima Bozidara DJelica iz Francuske u septembru stize 15 miliona maraka za isplatu duplog decijeg dodatka za oko 360.000 porodica. Americka vlada dace tri miliona dolara pomoci koju ce dobiti osobe kojima je potrebna tudja nega.
      Republicki ministar finansija najavio je da ce penzionerima sa najnizim primanjima do kraja godine biti isplacena jos jedna penzija. Velika Britanija namerava, takodje da za 70.000 najugrozenijih porodica obezbedi pomoc.
      - U cetvrtom kvartalu ocekujemo od Svetske banke 70 do 80 miliona dolara koji mogu da udju u budzet republike - rekao je DJelic. Zahtev da Evropska unija ubrza slanje novca u zemlju je ispunjen i od 300 miliona evra dobicemo 260 miliona evra vec pocetkom jeseni. Oko 35 miliona maraka uci ce u nase rezerve kako bi mogli da se zaduzimo kod NBJ, bez stampanja para. Do kraja godine dobicemo i 120 miliona evra.
     
     »BUDZET PO PLANU«
     
      STANJE u budzetu je onakvo kako smo i planirali - rekao je Bozidar DJelic. - Priliv od privatizacije ce biti nesto manji. U trecem kvartalu zaduzicemo se kod NBJ, ali dobijamo i novac od stend baj aranzmana. Od Centralne banke smo 13. avgusta uzeli milijardu dinara. Napravicemo deficit koji smo i predvideli.
     
     »POSLEDICE«
     
      NA pitanje novinara da li ce politicka desavanja u zemlji uticati negativno na priliv novca iz inostranstva, republicki ministar finansija je rekao: "Ako trenutne politicke razmirice budu kratkog daha, nece biti znacajnijeg uticaja na nas status u Pariskom i Londonskom klubu. Ako potraju sigurno ce biti reakcije ali ne u smislu da kazne, vec moze da se odlaze resenje problema sa ovim institucijama, koje zarko prizeljkujemo i ocekujemo da se okoncaju do kraja oktobra.

KRIVCIMA KROZ PRSTE

     BEOGRAD - Opste je poznato da je Beobanka u proteklom periodu sluzila za kupovinu socijalnog mira, tesno saradjivala sa politickim rukovodstvom, a za uzvrat svoje rukovodstvo bogato nagradjivala. Nagrade su se kretale od sitnih ustupaka kao na primer mobilnih telefona, preko kreditnih kartica do aranzmanskih kredita - 830 i to deviznih - navodi se u saopstenju sindikata Beobanke koji konstatuje da se blizi godisnjica promena u Srbiji, ali da rezultati nisu vidljivi.
      Ova organizacija u svom saopstenju navodi sve "poslove" Beobanke u proteklom periodu koji su ovu banku doveli do propasti. Iako je sindikat podneo krivicnu prijavu protiv bivsih celnika Beobanke uz dokaznu dokumenaciju krivicni postupak nije pokrenut ni protiv jednog rukovodioca, stanovi nisu oduzeti i osim manjih kozmetickih prepravki situacija je nepromenjena.
      - Ponovo se pojavila spasonosna ideja u vidu Agencije z sanaciju banaka pod pokroviteljstvom Svetske banke. Uz pismeno obrazlozenje da postoji ekonomska opravdanost za sanaciju Beobanke, Agencija kupuje prvo obezvredjeni vecinski paket akcija od 100.000 dinara i postaje vlasnik Beobanke - navodi se u saopstenju sindikata.
      Svetskoj banci kako se kaze u saopstenju to nije strano: banke bankrotiraju, ali je i obicaj da onaj koji je banku doveo dotle zavrsi u zatvoru ili da mu se zabrani rad u ovom sektoru. Agencija se trudi da pomogne Beobanci, jer treba da opravda postojanje i visoke plate svojih strucnjaka. U periodu godisnjih odmora donosi odluku da rasproda imovinu i to onu atraktivnu ove banke i da posalje radnike na prinudni odmor.
     
     »UTVRDJENO«
     
      OKRUZNO javno tuzilastvo u Beogradu je utvrdilo da nema elemenata za krivicno gonjenje Zlatana Perucica, bivseg direktora Beobanke, Urosa Blazica, LJubomira Milutinovica, Slobodana Stanica i Radomira Otasevica.

PROIZVODNJA SVE MANJA

     BEOGRAD - Ekonomska kretanja se pogorsavaju, zakljucak je najnovijeg Konjunkturnog barometra Ekonomskog instituta. Pad industrijske proizvodnje od skoro deset procenata u proslom mesecu, po oceni Boska Mijatovica iz Ekonomskog instituta, je dramatican.
      - Privreda se nasla u makazama visoke poreske presije, nerealnog deviznog kursa i u poslednja dva meseca tome je pridodat pritsak rasta plata - naveo je Mijatovic, na konferenciji za stampu, isticuci svoje uverenje da je devizni kurs destimulativan za izvoz i da kao takav gusi industrijsku proizvodnju.
      Ocena prof. dr Nebojsa Savica, je da imamo valutnu stabilnost. Dinar je u predjenom delu ove godine (od januara pa zakljucno sa julom) izgubio na vrednosti u odnosu na marku tek za 1,4 procenta. Inflacija, smatra, nije izmakla kontroli, odnosno u narednim mesecima bi moglo da usledi smirivanje rasta cena, s obzirom da su kljucni dispariteti vec otklonjeni.
      - Osnovni pravac delovanja ekonomske politike u preostalom delu ove godine mora biti usmeren na podsticanje rasta, pre svega, intenziviranjem izvoznih programa, uz istovremeno odrzanje inflacije u okvirima ispod 50 procenata, a u koje bi se uklopilo ispravljanje dispariteta struje - predocio je Savic.
      U najoptimistickijoj varijanti, ukoliko pristigne velika medjunarodna pomoc, tek u poslednjem tromesecju ove godine moze, po proceni Savica da dodje do rasta industrijske proizvodnje. Plate su vec stigle na gornju granicu odrzivog nivoa. Prosecna zarada od 180 maraka, koliko je iznosila u julu, je pri ovom nivou drustvenog proizvodnja tesko odrziva.
      S. VUKOVIC
     
     »POLITICKA KRIZA«
     
      UKOLIKO aktuelna politicka kriza bude resena relativno brzo i ne mora da bude nikakvih posledica po zapocete reformske procese. Ako se, medjutim, politicke tenzije produze, stete ce biti ogromne, smatra Bosko Mijatovic. Po navodima Nebojse Savica, u toj varijanti, sa velikom izvesnoscu se mozemo nadati i da nam Londonski i Pariski klub nece odobriti otpis dve trecine duga, nece nam dati "napuljske uslove".

PRVA RATA GASI STRUJU

     BEOGRAD - Domacinstva koja jos nisu platila prvu ratu starog duga za struju, po osnovu sporazuma potpisanog sa elektrodistribucijama, mogu da se nadaju - iskljucenju.
      Rok za placanje prve rate istekao je 15. avgusta. U distribucijama se trenutno izlistavaju racuni i proverava ko se od duznika oglusio o izmirenje obaveza.
      U EDB kazu da se istovremeno nastavlja i akcija iskljucenja domacinstava sa dugom manjim od 20.000 dinara. Veci broj ekipa angazovan je i na "seci" struje firmama. Velika preduzeca imace sansu do 10. septembra da iznadju nacin i krenu u otplatu dugovanja, ili ce se naci na listi za iskljucenje.
      M. V.

BLOKIRAN RACUN BK TELEKOMA

     "Koka hibro komerc" paralisala sve racune BK Telekoma da bi, kako tvrdi vlasnik, Jovica Aleksic, naplatila dug od 12 miliona maraka. U BK zaprepasceni odlukom Viseg privrednog suda i tvrde da im leskovacka firma duguje 4 miliona maraka
      BEOGRAD/LESKOVAC (Beta) - Beogradska kompanija BK Telekom potvrdila je juce da joj je blokiran racun na zahtev leskovackog preduzeca za uzgoj zivine "Koka hibro komerc". Kako je novinarima u Leskovcu saopstio vlasnik "Koka hibro komerca" Jovica Aleksic, ta firma je blokirala sve racune BK Telekoma da bi naplatila dug od oko 12 miliona maraka.
      On je rekao da su svi dinarski i devizni ziro racuni BK Telekoma blokirani na osnovu izvrsnog resenja Viseg privrednog suda od 15. avgusta.
      U BK Telekomu su ocenili da je "rec o kriminalnoj praksi, jer je firma "Koka hibro komerc" vestom gimnastikom uspela da dug od cetiri miliona maraka prema BK Telekomu pretvori u dobit od 12 miliona maraka".
      "Predmet koji je pokrenut 1995. godine, krajem juna 2001. godine vracen je Visem privrednom sudu, koji je vec 2. jula doneo paradoksalnu presudu na 12 miliona maraka u korist Jovice Aleksica", istice se u saopstenju BK Telekoma.
      Kako se dalje navodi, Jovica Aleksic je 1995. godine zakljucio ugovor sa firmom "Juma", ciji je pravni sledbenik BK Telekom, o avansnoj kupovini pileceg mesa u ukupnoj kolicini od 2.472.980 kg, s tim da nedeljna isporuka mora da bude 25.000 kg.
      "Jovica Aleksic i njegova firma nikada nisu isporucili ugovorene kolicine", isticu u BK Telekomu.
      Aleksic je, medjutim, novinarima rekao da je spor nastao kada je sa trgovinskom kucom BK kompanije "Juma" sklopljen ugovor o zajednickom ulaganju u "Koka hibro komerc", koji je imao izgradjene kapacitete i razradjeno trziste.
      Na osnovu tog ugovora "Juma" je obecala da ce u proizvodnju "Koke" uloziti 12 miliona dinara iz primarne emisije, rekao je Aleksic i dodao da taj novac nikada nije stigao na racun njegove firme. On je rekao da je "Koka" isporucivala "Jumi" robu koja takodje nije placena, dok u BK tvrde da "Aleksic nije vratio ni jedan dinar kredita, niti je isporucio meso". Prema navodima BK Telekoma, ugovorom nije bilo predvidjeno da se "Juma" brine o hrani ili izgradnji klanice, vec samo da obezbedjuje finansijska sredstva.
      "Finansijska konstrukcija posla je bila takva da je "Karic banka" obezbedila Jovici Aleksicu kredite od oko cetiri miliona maraka", saopstio je BK Telekom.
      Ta kompanija je negirala da ima bilo kakve veze sa navodnim pretnjama Aleksicu i njegovoj porodici.

INSPEKCIJA DELI POSAO

     U vise od 11.000 kontrola, inspektori zatekli 5.000 radnika bez papira, gazde su odmah prijavile 1.500, a ostale u roku od desetak dana - saopsteno u Republickom ministarstvu rada
      BEOGRAD (Beta) - Pomocnik ministra za rad i zaposljavanje u Vladi Srbije Goran Stojanovic izjavio je da je u okviru akcije "Stop radu na crno" zateceno 5.000 ljudi koji su radili neprijavljeni.
      "Preventivnim delovanjem inspektora rada, na licu mesta prijavljeno je 1.500 ljudi, a ostali su prijavljeni u roku od 10 do 15 dana", rekao je Stojanovic na konferenciji za novinare, iznoseci rezultate petomesecnog rada inspekcijskih sluzbi u okviru akcije "Stop radu na crno".
      Na osnovu 11.434 izvrsena nadzora, izrecene su 3.421 mandatne kazne, 1.320 resenja u prekrsaju, podneto je 480 prekrsajnih prijava protiv pravnih lica i 1.133 prekrsajne prijave protiv preduzetnika, a takodje je podneto i sest krivicnih prijava i 29 resenja o zabrani rada poslodavcima, kazao je on.
      Stanojevic je objasnio da je nacin rada nadleznih inspektora bio prvenstveno "preventivan", jer su, prema njegovim recima "i radnici i poslodavci nepripremljeni za novi pristup".
      Isticuci da ministarstvo ne namerava da zatvori dve trecine preduzeca u Srbiji zbog "rada na crno", pomocnik ministra je najavio ozbiljniju akciju suzbijanja rada na crno, koja ce krenuti u septembru.
      On je kazao da ce u toku te akcije "ekipe doslovno sprovoditi Zakon o radnim odnosima i zatvarati sva preduzeca koja budu drzala radnike na crno".
      On je ocenio da problem rada na crno ne sme biti samo problem inspekcije rada i pozvao sve zainteresovane da pruze podrsku ministarstvu.
      Stojanovic je kazao da je u radu inspekcijskih organa pokrenuta reforma, kao i da je smanjen broj inspektora za 20 odsto, tako da je trenutno zaposleno 120 inspektora za radne odnose, i "nesto vise" inspektora za zastitu na radu.
      "Namera nam je da edukacijom i treningom inspektora rada dodjemo do moderne koncepcije rada inspekcijskih organa", rekao je on i dodao da bi moglo doci do ujedinjenja inspekcija za radne odnose, zastite na radu, medicine rada i eventualno, sanitarne inspekcije.
      Stojanovic je najavio uvodjenje informacionog sistema u rad inspektorskih sluzbi, koje bi trebalo da se zavrsi do kraja godine. Pomocnik ministra za rad i zaposljavanje je takodje rekao da je formiranjem vladinog Saveta za zastitu na radu, koji je odrzao konstitutivnu sednicu, prihvacen "proevropski koncept zastite na radu".

NARODNI KAO ALVA

     Drustvene pekare povecale proizvodnju vekni od 13 dinara, ali se sve sto stigne razgrabi za sat, dok privatnici uglavnom mese skuplji beli hleb
      BEOGRAD - Na trzistu je i dalje manjak narodnog hleba. Isporuke vodecih drzavnih pekara poslednjih dana su cak nesto i vece od propisanih, ali to ocigledno ne moze da zadovolji potrebe gradjana.
      Nova polubela vekna rasproda se za otprilike sat vremena, kazu trgovci. A, za dve nedelje, koliko je na trzistu, nema neprodatih kolicina ovog hleba. Sve to ukazuje da je novi "narodni" hleb neuporedivo boljeg kvaliteta, nego raniji, koji se prodavao po deset dinara. Ovakav promet, izmedju ostalog, rusi i tezu da nasi potrosaci nisu ljubitelji crnog, ili polubelog hleba.
      - Poslednja tri dana u Beogradskoj pekarskoj industriji u proseku se proizvode od 46 do 48 odsto narodnog hleba - istice Bosko Vidojevic. - To znaci da se na trziste prestonice svakodnevno isporuci od 76.000 do 78.000 vekni najjeftinijeg hleba. BPI snabdeva oko 35 odsto beogradskog trzista ovim hlebom.
      Beogradski "Klas" svakodnevno mesi oko 45 odsto narodnog hleba od ukupne proizvodnje, kako je Uredbom propisano. I ostali drustveni pekari se pridrzavaju uredbe. Ipak, to ne pokriva potrebe trzisa za ovom namirnicom. Dobar deo najjeftinijeg hleba, naime, odlazi u razne ustanove, kao sto su bolnice, vrtici, predskolske i vojne ustanove, sto naravno, smanjuje ponudu u prodavnicama.
      Za nestasicu narodnog hleba prst se sve cesce upire na privatne pekre. Naime, podaci njihove Unije pokazuju da tek cetvrtina privatnih pekara mesi ovaj hleb. Kako ovaj sektor pokriva vise od trecine beogradskog trzista, jasno je zasto narodnog hleba nema dovoljno u prodaji.
      Privatni pekari, pak, krive Vladu, jer im nije obezbedila kredite za otkup psenice. Pored toga, kazu, mlinovi nemaju dovoljno brasna tip 850, od koga se, inace, mesi ovaj hleb. U rafovima privatnih pekara najcesce je u ponudi hleb od 15 i 20 dinara.
      Predstavnici mlinske industrije "Zitovojvodina" tvrde da brasna tip 850 ima dovoljno u mlinovima. Ne ulazeci u razloge zasto privatni pekari iz centralne Srbije izbegavaju da proizvode narodni hleb, u "Zitovojvodini" isticu da brasna zaista ima u izobilju, potrebno je samo, kazu, da pekari i zele da ga kupe.
      - Verovatno da tog brasna ima dovoljno po mlinovima, ali ako se zahteva da se od njega pravi hleb od 13 dinara, onda je nemoguce da ova cena pokrije i transportne troskove za prevoz brasna iz Vojvodine - kaze DJordje Ilic, predsednik Unije pekara.
      D. MARINKOVIC
     
     »POSEBAN MLIN«
     
      U UNIJI pekara tvrde da ce uskoro uslediti veca proizvodnja jeftinijeg hleba. Naime, Republicka Vlada treba da obezbedi psenicu iz Robnih rezervi, odnosno vece kolicine brasna tip 850 za privatni sektor. Za ove pekare Vlada ce obezbediti poseban mlin, gde ce se iskljucivo oni snabdevati, i to najkasnije, do pocetka septembra.

OPUSTEO PLATO

     KRAGUJEVAC. - Pred upravnom zgradom "Zastave" juce je splasnuo visednevni protest takozvanog inicijativnog odbora koji se protivio Programu po kojem je za ekonomsko-tehnoloski visak proglaseno oko dve trecine od 11.000 zaposlenih u kragujevackoj fabrici automobila.
      U uobicajeno vreme na fabrickom platou pred upravnom zgradom bilo je samo dvadesetak ljudi. Cedomir Pajevic je saopstio da inicijativni odbor nastavlja da radi bez javnih okupljanja koje ce zakazati kada ocene da za to postoje uslovi. Radisa Pavlovic, jedan od predvodnika ovih protesta, je izjavio za "Novosti" da ne priznaje ovakav inicijativni odbor, jer je iskoriscen za ciljeve nekih partija.
      Inace, u kadrovskoj sluzbi "Zastave" i juce je nastavljeno resavanje primedbi na spiskove prekobrojnih radnika i resavanje zalbi supruznika koji su se nasli na listama.
      M. DJ.

KOLIKO OKTANA TOLIKO CENA

     Ekodizel i benzin od 98 oktana mogli bi, uz odredjene uslove, da se proizvode u domacim rafinerijama ili bi ih NIS i privatnici uvozili kao gotove derivate
      BEOGRAD - U narednih mesec-dva, na pumpama u Srbiji mogli bi da se pojave u prodaji benzin od 98 oktana i ekodizel. Da li ce se odobriti uvoz ovih derivata, ili ce se direktno proizvoditi u nasim rafinerijama, kazu u Ministarstvu energetike, ostaje da se vidi.
      Ideja o uvozu potekla je od privatnika okupljenih oko Akcionarskog drustva "Nafta", ali nadlezni jos nista nisu prelomili. Po recima Radeta Culuma, v.d. pomocnika generalnog direktora NIS, u nasim rafinerijama moze da se proizvodi benzin od 98 oktana, ali prethodno valja stvoriti neke preduslove. Tacnije, da te, relativno male kolicine visokooktanskog benzina ne bi kupovali i oni vozaci kojima realno ne treba (jer je bolji), u dogovoru sa Vladom SRbije najpre treba napraviti razliku u ceni.
      - Da bi benzin od 98 oktana kupovali samo oni kojima stvarno treba, morao bi da kosta 10 do 15 odsto vise od ostalih derivata - objasnjava Culum. - NIS bi mogao da proizvodi i ekodizel, ali pod malo tezim uslovima, odnosno iz niskosumporne nafte, ili kroz procese prerade koji su nesto skuplji. Pre odluke o pocetku proizvodnje ili uvozu ovih derivata najpre treba uraditi bilanse i sagledati kolike su nam kolicine uopste potrebne.
      M. V.

NISTA BEZ NISLIJA

     NIS (Beta) - Direktor Duvanske industrije Nis Slavoljub Dragicevic ocenio je da ce bilo koja strana fabrika cigareta koja zeli da investira u srpsku duvansku industriju morati najpre da razgovara sa DIN-om, najvecim domacim proizvodjacem.
      Dragicevic je rekao da ce prvi inostrani proizvodjac cigareta - koji udje u Srbiju "pokupiti sav kajmak" i da ostale duvanske kompanije nakon toga "nece zeleti da investiraju u jugoslovensko trziste". On je ocenio da bilo koji inostrani proizvodjac cigareta nece zeleti da napravi fabriku, ukoliko ne dobije monopol.

KRIZA VLADE POSTOJI

     Mora da se razbije nasledjena i vec pregrupisana sprega biznisa, kriminala, delova policije i politike. Zasto vec dve nedelje nema vesti o tome sta se desava sa zakonom o ekstra-profitu?
      BEOGRAD. - Dolaskom nove demokratske vlasti korupcija u Srbiji nije iskorenjena i to pokazuju sva istrazivanja - izjavio je, na jucerasnjoj konferenciji za novinare, Dragor Hiber, potpredsednik Gradjanskog saveza Srbije i dodao: To ne znaci da je vlast korupcionaska, niti da nije krenula u borbu protiv korupcije. Tek kad se citav drustveni sistem radikalno izmeni, videce se konkretni rezultati.
      Hiber je saopstio novinarima da je, po rezultatima istrazivanja koje je sproveo Centar za liberalno-demokratske studije, jedna od tri najkorumpiranije delatnosti - pravosudje (zajedno sa upravnom carina).
      - U pozadini svega toga je novac. Jos nije razbijena, vec samo pregrupisana sprega izmedju biznisa, kriminala, delova policije i politike, i to se mora razbiti - naglasio je Hiber. - I danas postoje centri moci, koji raspolazu ogromnim kapitalom, a zbog toga i ogromnim uticajem. Primetili ste da vec dve nedelje nema nikakvih vesti o tome sta se desava sa Zakonom o ekstra profitu. GSS ce zahtevati da se resenja o porezu na ekstra dobit donose i izvrsavaju i to podjednako prema svima.
      Komentarisuci izlazak DSS iz Vlade Srbije, potpredsednik GSS je rekao da se nista nece postici upiranjem prsta u eventualne krivce. "Ko ce biti kriv ako izostane obecana donatorska pomoc ili ako Kosovo i Metohija zbog krize u Srbiji prestanu da budu njen deo, nije bitno, bitno je da mudrim radom do toga ne dodje", rekao je Hiber.
      GSS se, prema njegovim recima, nece unapred izjasnjavati za koga ce glasati u Skupstini Srbije vec ce, najpre, da razmotri sve izvestaje i argumente. Kriza republicke Vlade je, kaze Dragor Hiber, evidentna. "Manje vise rekonstruisana Vlada moci ce da nastavi ili jos ozbiljnije krene u reforme u Srbiji", rekao je Hiber i naglasio da niko - ko je do sada gresio ili povredio zakone nece moci da izbegne politicku ili krivicnu odgovornost.
      R. O.
     
     »AUTONOMIJE«
     
      REFORMA Ustva je preduslov za sve druge reforme, rekao je Hiber i naglasio da su, zbog toga, GSS i DSS izradile zajednicki prednacrt novog republickog Ustava.
      Rec je, kako je pojasnio, o ekspertskom materijalu iza koga su stale ove dve stranke i koji ce biti prosledjen Odboru za ustavna pitanja Skupstine Srbije. Predlozeni dokument, koji je predocen i Predsednistvu DOS, na sastanku u Novom Sadu, sadrzi izmedju ostalog i odrednice buducih autonomija.
      - Nas predlog je u mnogome u skladu sa onim sto su trazile vojvodjanske stranke. Jedna od malobrojnih razlika je njihov zahtev za postojanjem ustavnog sudstva u autonomijama sto, po misljenju GSS i DSS, nije neophodno, jer se time pokrajinama daje prenaglasen drzavni atribut - izjavo je Hiber.
      Po predlogu GSS i DSS, neke od nadleznosti pokrajina bile bi - budzetska pitanja, turizam, saobracaj, kulturna i naucna bastina, referendum o pitanjima iz pokrajinske nadleznosti, odrzavanje javnog reda u koordinaciji sa policijom Republike, zastita pripadnika nacionalnih manjina...
     
     »MILUTINOVIC PREDLAZE...«
     
      Hiber je rekao da imena sudija Ustavnog suda jos nisu poznata jer je predlaganje u nadleznosti predsednika Srbije:
      Milan Milutinovic mu je, kaze Hiber, predlozio da proveri ko bi bile sudije za koje bi glasala skupstinska vecina. Medju imenima, koja se pojavljuju do sada, a za koja bi Skupstina mogla glasati je i Slobodan Vucetic, bivsi sudija Ustavnog suda Srbije, rekao je Hiber.
     
     »LJUDSKI RUZNO«
     
      BROJNE politicke spekulacije i zloupotrebe sa razlicitih strana navele su MUP Srbije da o mrtvome kaze i ono sto nije dobro - rekao je Hiber, upitan da prokomentarise podatke o ubijenom Momiru Gavrilovicu, saopstene na poslednjoj konferenciji za novinare u republickom MUP.
      Hiber je ocenio da je rec o "skidanju odgovornosti i odbrani od unapred iznetih osuda." To je, prema stanovistu GSS, politicki i pravno stetno, a ljudski - ruzno.

EKSPLOZIJA KRIMINALA U MASTI

     Nema govora o mojoj ostavci sve dok se ne dokazu tvrdnje da MUP nije nista ucinila i da smo maltene zajedno sa premijerom pokrovitelji mafije u Srbiji
      BEOGRAD, (Beta) - Ministar unutrasnjih poslova Srbije Dusan Mihajlovic odbacio je optuzbe najvisih predstavnika Demokratske stranke Srbije na racun tog resora Vlade Srbije.
      "Te optuzbe da je doslo do prave eksplozije kriminala u Srbiji i da MUP nije nista uradio da to spreci, jednostavno ne stoje. Ova garnitura u MUP je od februara ove godine. Postavlja se pitanje nasim koalicionim partnerima sta je uredila od 5. oktobra do februara ove godine ekipa koja je imala njihovu podrsku. Ona je mogla da rasvetli sva ta politicka ubistva umesto sto je sklanjala ionako skromne tragove o njima", rekao je Mihajlovic u intervjuu za "Glas Amerike.
      Predstavnici DSS, a prekjuce i jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica ostro su napali policiju i njene zvanicnike, optuzujuci ih za nesposobnost.
      U izjavi za "Glas Amerike", Mihajlovic je ocenio da uzroke napada na MUP Srbije treba traziti u tome sto je nova garnitura u policiji pocela da istrazuje ratne zlocine, pocinjene u vreme rezima Slobodana Milosevica. Uzroke za te napade, mozda, treba traziti i u hapsenju Milosevica i nesporazuma u vezi njegovog izrucenja Hagu, izrucenja Hagu drugih gradjana koji nisu imali nase drzavljanstvo, suocavanje sa masovnim grobnicama, slucajem brace Bitici, rekao je Mihajlovic. "Tu treba traziti prave odgovore zasto se vodi ova neosnovana i besomucna kampanja na ministarstvo upravo onda kada smo bili pri kraju nekih vrlo vaznih istraga", podvukao je ministar policije.
      Upitan da li je spreman da podnese ostavku u slucaju da to bude uslov za opstanak vladajuce koalicije - DOS, Mihajlovic je odgovorio da "nedodirljivih nema, ali i da nema nikakvih razgovora o nekim ostavkama i nagodbama pre nego sto sve bude rascisceno do kraja.
      "Uslov za moj rad je bio podrska i predsednika SRJ i premijera Srbije. Medjutim, sada je situacija drugacija, sada imamo konkretne optuzbe ne samo da nista nismo uradili nego maltene da smo zajedno sa premijerom pokrovitelji nekakvog organizovanog kriminala i mafije u Srbiji. Znaci nema razgovora ni o kakvoj ostavci dok se to pitanje ne raspravi i dok neko ne dokaze te tvrdnje...", rekao je Mihajlovic.
      On je odbacio optuzbe DSS da je kriminal u Srbiji u porastu.
      Ne stoji ni ocena da mi podrzavamo i ne radimo nista na sprecavanju organizovanog kriminala odnosno krijumcarenja pre svega cigareta, nafte i drugih akciznih proizvoda. Od dva miliona naplacenih akciza mi smo sada tu cifru popeli na osam miliona", rekao je Mihajlovic.

SANSA DOS ZA NOVI POCETAK

     Mi ne trazimo samo promene na celnim mestima nekih ministarstava, vec sustinsku izmenu vlade Srbije, sa potpuno drugim temeljima
      JAGODINA (Beta) - Predsednik Saveta Demokratske stranke Srbije Aleksandar Popovic izjavio je da ta stranka ne trazi samo promene na celnim mestima pojedinih ministarstava, vec sustinsku izmenu vlade Srbije, sa potpuno drugim temeljima.
      "Mi hocemo novu vladu Srbije po nacinu rada, konstituciji i ljudima. Mi pokusavamo da damo sansu DOS-u za novi pocetak", izjavio je Popovic jagodinskoj televiziji "Palma plus". On je potpuno odbacio mogucnost da se DSS vrati u vladu kakva je bila ili u prosirenu, kako to predlaze premijer Srbije Zoran DJindjic. Prema njegovim recima, DSS je spremna da udje u vladu koja bi "pre bila nova nego rekonstruisana".
      "To, medjutim, ne znaci, niti smo mi trazili, da ovoj vladi na Skupstini bude izglasano nepoverenje", kazao je Popovic i dodao da Predsednistvo DOS-a moze da nadje resenje, jer DSS samo hoce jaku vladu koja moze da se uhvati sa kriminalom i korupcijom i koja ce poceti ozbiljnu borbu za ekonomske reforme.
      On je rekao da u toj, novoj, vladi moze, ali i da ne mora da bude predstavnika DSS.
      Na pitanje da li bi ta buduca, nova vlada trebalo da ima i novog premijera, visoki funkcioner DSS je odgovorio: "Ne neophodno".

DSS NECE TRAZITI SMENE

     NOVI SAD (Beta) - Republicki ministar pravde i lokalne samouprave Vladan Batic izjavio je da je u ponedeljak na sastanku predsednika Vlade Srbije i SRJ Zorana DJindjica i Vojislava Kostunice, dogovoreno da Demokratska stranka Srbije nece traziti rekonstrukciju republicke vlade, niti postavljati pitanje poverenja toj vladi.
      "DSS se nece vracati u republicku vladu, ali nece izlaziti iz DOS-a. Na neki nacin, DSS ce biti kriticki deo DOS-a u odnosu na republicku vladu, neka vrsta unutrasnje opozicije", rekao je Batic novosadskom "Dnevniku".
      On je ocenio da ce DSS svoju aktivnost i poziciju profilisati kroz angazman u Skupstini Srbiji i zakonske inicijative.
      Batic je rekao da su primedbe DSS na racun rada ministarstva pravde "manje-vise pausalne, a u nekim delovima zlonamerne".

AVIONI RUSE VLADU?

     Juce obrazlozena interpelacija kojom se trazi skupstinska rasprava o vodjenju finansijske politike republicke Vlade
      PODGORICA - Skupstina Crne Gore ce 19. septembra, na vanrednoj sednici, raspravljati o "Interpelaciji za pretresanje pitanja u vodjenju unutrasnje politike Vlade u oblasti finansija", na zahtev koalicije "Zajedno sa Jugoslaviju".
      - U toku rasprave na prosloj sednici Skupstine, kada je tema bila "duvanska afera" zakonitost raspolaganja i namensko trosenje drzavnog novca ozbiljno su dovedeni u pitanje - obrazlozio je juce na konferenciji za novinare ovakvu odluku koalicije Vuksan Simonovic, sef poslanickog kluba SNP. Posle ucesca u raspravi ministra finansija Miroslava Ivanisevica, sumnje da su Vlada i Ministarstvo finansija flagrantno krsili Ustav i zakone - visestruko su uvecane. Ministar Ivanisevic, iako je prethodno obecao pred poslanicima i javnoscu da ce prezentirati dokumentaciju o kupovini dva luskuzna aviona, to nije ucinio...
      Rec je o avionima vrednim vise od 30 miliona dolara. Koalicija "Za Jugoslaviju" trazi da se obelodani ko je i kada doneo odluku o kupovini, kako je i gde sklopljen ugovor o tom poslu i iz kojih sredstava su avioni placeni. Sumnje su utoliko vece sto u budzetu republike, otkud bi se jedino mogla obaviti kupovina, nema ni traga necem slicnom.
      Interprelacijom se, takodje, zahteva ispitivanje nacina kupovine luskuznih automobila, kao i provera navoda po kojima je deo novca iz "tranzita" cigareta posebno izdvajan "za potrebe crnogorske drzave".
      - Postoje vise nacina reagovanja Skupstine na interpelaciju - kaze Savo DJurdjevac, potpredsednik Narodne stranke. - Moze se dogoditi, a to zavisi od toka rasprave i ponasanja ostalih poslanickih klubova, da kao predlagaci postavimo i pitanje poverenja Vladi!
      Na istoj sednici poslanici ce se izjasniti i o predlogu koalicije "Za Jugoslaviju" da se prosire nadleznosti nedavno formirane komisije koja ispituje navode iz tekstova zagrebackog "Nacionala" o "duvanskoj mafiji". Zahteva se da u nadleznost te komisije udje obaveza da "utvrdi nacin funkcionisanja sverca cigaretama", kao i koje su licnosti ucestvovale u tom svercu.
      C. PRELEVIC
     
     
     »VUKOVIC - SIMONOVIC«
     
     
      Dijalog izmedju SNP i DPS bice uskoro nastavljen na nivou sefova poslanickih klubova. Vuksan Simonovic je juce potvrdio da se prekjuce sastao sa Miodragom Vukovicem i da su razgovarali o platformama za preuredjenje odnosa izmedju Crne Gore i Srbije.
     
     
     »ZAKON BEZ OPOZICIJE«
     
     
      SNP nece uci u radnu grupu koju treba da formira parlament kao deo priprema za usvajanje novog Zakona o referendumu.
      - Za to ne postoje uslovi - kaze Vuksan Simonovic. Licno ne verujem da ce DPS traziti formiranje te komisije ako u njoj ne bude predstavnika nase koalicije, jer bi to bio jednostran potez koji bi zasmetao i medjunarodnoj zajednici.
     

PASOS SVAKOM UPISANOM

     Srbima koji se popisuju UNMIK deli pasose i licne karte na kojima nema slova s,c,dj i lj. Mnogo pogresnih prezimena
      KOSOVSKA MITROVICA (Tanjug) - Odziv kosovskih Srba na registraciju za izbore 17. novembra je nesto bolji, ali nema masovnog prihvatanja registracije medju srpskim stanovnistvom.
      Prema podacima OEBS-a, na celom Kosovu se do sada registrovalo oko 10.000 biraca, od kojih na severu Kosova 1.150.
      Kako su Tanjugu potvrdili srpski izvori iz Gracanice, popisali su se uglavnom Srbi koji rade kod UNMIK-a i OEBS-a, kao i Srbi u selima u albanskom okruzenju, koji su izolovani i pod uticajem i pritiskom medjunarodnih predstavnika. Nema odziva na registraciju u Zubinom Potoku, severnoj Mitrovici i Zvecanu.
      Srpski izvori u Leposavicu rekli su Tanjugu da je u toj opstini zabelezen najveci broj registrovanih Srba, koji su se upisali u takozvane civilne spiskove.
      Za njih je UNMIK proteklih dana odstampao licne karte, ali posto u kompjuteru nije bilo znakova za slova: s, c, dj, lj, sve licne karte su vracene iz Leposavica, jer imena, posebno prezimena, nisu bila tacno ispisana!
      OEBS navodi da ce svi koji se upisu u civilne spiskove (drugi spiskovi su biracki), dobiti UNMIK-ove licne karte i pasose sa kojima ce moci da udju u 36 zemalja. Albanski izvori, medjutim, rekli su Tanjugu da UNMIK-ovi pasosi mnogo i ne vrede, ali je jagma za jugoslovenskim pasosima i dalje velika.
     
     
     »REGISTRUJ PA LECI«
     
     
      - Bogosavu Bacicu iz Dolca kod Kline koji posle egzodusa sa Kosova zivi u Krusevcu sluzbenica tamosnjeg zavoda za osiguranje je odbila da na lekarski uput stavi pecat kako bi mogao da ide na lekarsku kontrolu. Od Bacica je zatrazila da prethodno donese potvrdu da je registrovan za kosovske izbore.
      Bolesni Bacic je revoltiran tim postupkom stigao u Beograd da se, kako je rekao zali na svojevrsni pritisak.
      Bacic je sa svojim komsijama i sunarodnicima pod terorom albanskih ekstremista morao da napusti rodni Dolac, a u Krusevac je stigao samo u opancima. Dve kuce od trista kvadrata, pomocna zgrada, mini farma, stoka - sve mu je ostalo u Dolcu. Sa zenom i sinom izvukao sam samo zivu glavu - kaze uzbudjeno.
      M. V.
     

SOKIRANI CUVARI I NOVINARI

     Optuzeni zaprepastio osoblje "Foksa" telefonskim pozivom iz Haga i ponudom razgovora "uzivo", koji su prekinuli strazari.
      NJUJORK, (Tanjug - FODZ NENJS) - U PRVOM intervjuu iz Haga, bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic juce je izjavio da ima "veoma, veoma siroku podrsku u svojoj zemlji", nazivajuci sadasnje vlasti u Beogradu "marionetskim rezimom", koji je na vlast dosao "pokradenim izborima".
      U intervjuu americkoj TV mrezi "Foks njuz", koji je obavljen na njegovu inicijativu, Milosevic je dolazak demokratske opozicije na vlast u Beogradu opisao kao "nacin da se okupira Jugoslavija", ocenjujuci da je u zemlji sada "sve gore nego pre, iako vise nema sankcija".
      Televizija "Skaj", koja ima istog vlasnika kao "Foks njuz", izvestila je da je Milosevic "sokirao osoblje Foksa" time sto im je telefonirao iz Haga i ponudio im intervju "uzivo". Intervju je, kako navodi "Skaj", prekinut na intervenciju strazara u zatvoru, koji su od Milosevica zatrazili da spusti slusalicu.
      Pre nego sto je to ucinio, stigao je da se "Foksu" pozali na zapadnu stampu koja ga je, kako je rekao, nepravedno optuzivala i nazivala "kasapinom".
      Milosevic je izrazio zaljenje zbog pogibije velikog broja ljudi na Kosovu, ali je dodao da je ponosan na sve sto je "uradio za odbranu svoje zemlje i svog naroda". Milosevic je porekao da je ikada naredio ubijanje civila, dodavsi da su oruzane snage imale stroga naredjenja da "eliminisu teroristicke grupe".
      - "Bilo je pojedinacnih zlocina, ali je postojalo jasno naredjenje da svaki zlocin mora odmah da bude kaznjen i pocinilac uhapsen. Dokaz da je to naredjenje sprovodjeno je cinjenica da su vojska i policija uhapsili vise od 500 pojedinaca" - rekao je, pravdajuci zlocine kao "posledice haoticne situacije koja je stvorena masovnim NATO bombardovanjem".
      Svoje zatocenistvo u Hagu, Milosevic je okarakterisao kao status roba:
      "Mogli bi da me zamene za novac, a ja od toga nemam nista. A verujem da je prodavanje ljudi nesto sto se dogadjalo u dalekoj proslosti, a ne u 21. veku.
      "Foks njuz" kaze da je bivsi jugoslovenski predsednik optuzio Haski tribunal za izmisljanje dokaza protiv njega.
     
     
     »UPOZORENJE«
     
     
      HASKI tribunal upozorio je juce Slobodana Milosevica zbog toga sto je iz zatvora Seveningen dao intervju americkoj televiziji "Foks njuz".
      - To je incident za zaljenje - izjavio je portparol tribunala DZim Lendejl, dodavsi da je Milosevic upozoren da bi zbog toga "izvesne privilegije koje su mu date mogle biti smanjene ili ukinute".
      Prema uzusima Tribunala, nijedan zatvorenik nema pravo da razgovara sa stampom pre sudjenja. Lendejl navodi da mu je Milosevic rekao da nije znao da je rec o intervjuu i obecao je, kaze, da se to "nece ponoviti".
      Lendejl je dodao da je i razgovor Milosevica, prekjuce sa njegovim bratom Borislavom, koji je reci bivseg jugoslovenskog predsednika naglas prevodio grupi njegovih pristalica "krsenje pravila Haskog tribunala".
     
     

NIKAKVE VEZE SA BAZAMA NATO

     BERLIN (Tanjug) - Jugoslovenski ministar unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic je juce izjavio da je odluka Savezne vlade da omoguci tranzit trupa i opreme Kfora preko teritorije SRJ "imala za cilj da uredi stanje u slucaju da medjunarodne snage prolaze kroz nasu drzavu" i da nije ni u kakvoj vezi sa tvrdnjama da se tokom boravka jugoslovenske visoke delegacije u sedistu NATO-a razgovaralo i o davanju na uslugu vojnih baza u Jugoslaviji.
      "To nema nikakve veze, pre svega zbog toga sto takvih razgovora nije ni bilo", izjavio je Zivkovic za Radio "Dojce vele", podsecajuci da je "to demantovano i od nasih zvanicnika, i od ljudi iz NATO".
      Objasnjavajuci prekjucerasnju odluku vlade, Zivkovic je rekao da se do sada par puta desilo da su "medjunarodne snage ili snage nekih drzava koje su ucestvovale u medjunarodnim snagama" prolaz ile kroz teritoriju nase drzave, i da je to uvek bilo regulisano ad hok sporazumima.
      "Ocigledno da ce, nazalost, biti potrebe za tim u blizoj buducnosti zbog situacije u Makedoniji, zbog situacije na Kosovu i zbog postojanja tih medjunarodnih snaga u BiH, tako da smo mi bili misljenja da tu oblast treba urediti i staviti standarde koji ce morati da se postuju i sa nase strane, ali i od strane medjunarodnih vojnih snaga kada koriste nasu teritoriju", objasnio je Zivkovic.
      On je rekao da ce o svakom konkretnom prelasku medjunarodnih snaga preko nase teritorije biti donosena posebna odluka, u kojoj ce "do detalja biti objasnjeno ko sta treba da radi i pod kojim uslovima".
     

SEST TRAKA DO CACKA

     Prva deonica auto-puta do juznog Jadrana gradice se novcem od donacija i koncesija, a ide od Beograda, preko Lajkovca, Takova do Pozege Investicije ce pokrenuti srpsku privredu, kaze Velimir Ilic
      BEOGRAD - Izgradnja prve deonice autoputa Beograd - Juzni Jadran, na delu izmedju Cacka i glavnog grada, mogla bi da pocne na prolece, najavljuje Velimir Ilic, predsednik SO Cacak. Potrebno je oko sest meseci da se pripreme idejni projekti, a potom raspise javna medjunarodna licitacija. Novac ce najverovatnije pristici od donacija i koncesije.
      Vec vise od dve decenije planira se izgradnja autoputa Beograd - Juzni Jadran. Prvi glavni projekat radjen je od 1979. do 1982. godine. Projekat je radio Institut za puteve Beograd, a saobracajno ekonomsku studiju Institut Saobracajnog fakulteta. Devet godina kasnije "doteran" je generalni projekat. Strucnjaci su najvise polemisali oko trase kojom bi isla saobracajnica, pa su kao najbolja resenja ostale "uzicka" i "ivanjicka". Duzina "uzicke" iznosila bi 420, a "ivanjicke" - 405 kilometara, sto bi put do Jadrana skratilo za 80 odnosno 120 kilometara u odnosu na postojece saobracajnice.
      Prema recima Vukasina Radicevica, direktora Zavoda za projekte trasa Instituta za puteve, autoput E-763 od Beograda do Juznog Jadrana je potpuno nova saobracajnica sa po dve saobracajne i jednom zaustavnom trakom po smeru.
      - Od Beograda do Lajkovca je intenzivan saobracaj i prema nekim istrazivanjima na ovoj deonici potreban je pun profil autoputa - istice Radicevic. - Postoje deonice na kojima bi potrebe zadovoljio poluautoput. Glavni projekat na kompletnoj trasi ipak predvidja pun autoput. Predvidjaju se i mostovi, tuneli, prateci sadrzaji... Prosecna cena kostanja za ovakvu konfiguraciju terena u evropskim zemljama iznosi oko pet miliona dolara po kilometru, ukljucujuci i sve pratece objekte. Na celoj trasi najduzi tunel bio bi "Sozina" u Crnoj Gori - oko pet kilometara.
      Kako kaze Radicevic, prosle godine po nalogu Direkcije za puteve, Institut za puteve i CIP su obavili proveru prethodno uradjenih varijanti na potezu Beograd - Pozega. Usvojena je trasa od Beograda, preko Obrenovca, Uba, Lajkovca, LJiga, Takova, Preljine, Cacka do Pozege. Duzina ove deonice je 148 kilometara. Od Pozege prema prostornom planu Srbije opet su u igri varijante "uzicka" (koja je dakle, prihvacena do Pozege) i "ivanjicka". Na prihvacenoj deonici tunel bi bio u Ovcar banji - jedan kilometar.
      - Deonica od Beograda do Pozege locirana je u sirem koridoru postojece Ibarske magistrale, tako da svaki deo koji bude zavrsen moze lako da se pusti u saobracaj povezivanjem sa postojecom putnom mrezom - kaze Radicevic. - Procena je da prosecna cena gradnje puta od Beograda do Pozege iznosi oko 3,5 miliona dolara po kilometru, sa petljama, naplatnim stanicama, pratecim sadrzajima.
      Predstoji izrada idejnih i glavnih projekata, pa zatim - izgradnja. Kako tvrdi Velimir Ilic, koji je inicirao izgradnju prve deonice autoputa Beograd - Juzni Jadran, mnogo je stranih kompanija koje su zainteresovane za ovaj projekat. Medju prvima je izrazila spremnost da pruzi finansijsku pomoc Vlada Japana, tu je i kredit Evropske banke za razvoj, koja je izgradnju ove deonice autoputa svrstala u projekte za narednu godinu. Nemci su zainteresovani za benzinske pumpe duz trase, a Italijani za trzne centre.
      Kako tvrdi Ilic, ovo je izuzetno isplativa investicija, koja bi pokrenula srpsku privredu - brojne firme, domace izvodjace. Kako je procenjeno cak bi i oko 500 radnika "Zastave" moglo da se angazuje na ovom projektu.
      T. SPALEVIC
      N. ZATEZIC
      TRASA
      Takozvana "uzicka" varijanta koridora autoputa Beograd - juzni Jadran krece iz glavnog grada preko Obrenovca, Lazarevca, LJiga, Takova, Preljine, Pozege, Uzica, Nove Varosi, Bijelog Polja, Mojkovca, Mateseva, Podgorice i zavrsava u Misicima kod Canja.
     
     
     »LICITACIJA«
     
     
      PREMA recima Ilica, valjalo bi formirati komisiju, koja ce imati predlog ulaganja, pa bi se tacno znalo koliko je koncesionar ulozio novca i prema tome ce se odrediti trajanje koncesije. Situacija ce biti jasnija kada se raspise licitacija odnosno potpisu prvi ugovori. Gradnja bi pocela na oko pet kilometara od Cacka pa prema Rudniku.
     
     

PROCENTI KAO TERAPIJA

     Zavod trazi da proizvodjaci spuste cene medikamentima za najmanje 18 odsto, da isporuke idu direktno u zdravstvene ustanove, a da u paketima budu samo preparati koji su zdravstvu stvarno potrebni
      BEOGRAD - Zavod za zdravstveno osiguranje Srbije posle nagovestaja nekih fabrika da su spremne da poput "Galenike" snize cene medikamenata, nije dobio ni jednu zvanicnu ponudu i ne ocekuje je pre ponedeljka. Za tada je zakazan sastanak grupacije na kojem bi proizvodjaci trebalo da se dogovore da li ce da isporucuju lekove pod uslovima koje nudi Zavod.
      Ono sto Zavod trazi jeste da se cene medikamenata snize za minimum 18 odsto, da sve isporuke iz fabrika idu direktno u zdravstvene ustanove i da u paketima budu iskljucivo preparati koji su nasem zdravstvu potrebni.
      Sve to Zavod je juce, prema recima dr Zorana Vesica, savetnika direktora, predocio Radisi Gacicu, predsedniku grupacije proizvodjaca lekova.
      - Nasa zelja je da se u snabdevanje trzista ukljuce svi proizvodjaci lekova - kaze dr Vesic. - Predsednik grupacije Radisa Gacic je za to iskazao dobru volju i ako proizvodjaci prihvate da snize cene nove isporuke medikamenata ocekujemo sledece nedelje.
      Posle isporuke lekova iz "Galenike", koji su prema podacima Zavoda u ovoj turi u proseku bili jeftiniji za 23 odsto, na cemu je usparano oko 700.000 maraka, gradjani se i dalje zale da ne mogu da nadju lek, a dr Vesic kaze:
      - Isporukama iz "Galenike" pokrivene su sve farmakoloske grupe iz proizvodnog programa ove zemunske fabrike, ali bez ukljucivanja drugih proizvodjaca ne moze se ocekivati potpuna snabdevenost trzista. Ako ostale fabrike ne pristanu da snize cene lekova nabavicemo medikamente od stranih proizvodjaca. Povoljnih ponuda ima.
      Ukoliko se domaci proizvodjaci, ipak, opredele da "obore" cene lekova, usledice tender, a onda i potpisivanje ugovora. Dr Vesic kaze da je Zavod Ministarstvu zdravlja vec poslao model ugovora, koji se od prethodnih razlikuje po tome ne samo sto ce biti vise potpisnika, nego i po nacinu placanja isporucenih lekova.
      - Dosad je Fond placao medikamente direktno proizvodjacu, a novim modelom ugovora predvidja se da mi prebacujemo novac zdravstvenim ustanovama, a one veledrogerijama i fabrikama - pojasnjava dr Vesic. - Rok placanja medikamenata ostao bi isti - 60 dana posle isporuke.
      B. RADIVOJEVIC
     
     
     »SAMO SE BUNE«
     
     
      KOMENTARISUCI izjavu potpredsednika ICN da ovaj akcionar nije konsultovan za isporuke 120 kamiona lekova iz zemunske fabrike, dr Vesic kaze: "U Upravnom i Nadzornom odboru Galenike jos su upraznjena mesta za predstavnike ICN, kao i mesto zamenika direktora fabrike na koje, takodje, treba da dodje neko iz ove kompanije. Oni ne ucestvuju u rukovodjenju fabrikom, a onda se zale da ih niko ne pita. Bune se da su ispraznjeni fabricki magacini, a ja ih pitam - Sta ce lekovi na lageru i zasto ih oni nisu ranije isporucili?"
     

DANAS RANG LISTE

     BEOGRAD - U srednjim skolama u Srbiji juce je testom iz srpskog jezika zavrseno polaganje prijemnih ispita, a skole ce najkasnije danas pre podne objaviti rang liste sa primljenim kandidatima.
      Kako je soapstilo Ministarstvo prosvete i sporta, konacan broj slobodnih mesta posle avgustovskog roka bice poznat danas u 17 casova, a svi zainteresovni spisak ce moci da pogledaju u prostorijama Ministarstva prosvete i sporta u Zahumskoj 14.
      Skolarci koji su polozili prijemni ispit, a nisu uspeli da se upisu, dokumenta ce moci da predaju u srednjim skolama gde je ostalo slobodnih mesta. DJaci ce to moci da ucine i posle zavrsetka zvanicnog upisnog roka.
      Inace, u srednjim skolama u Srbiji je za avgustovski rok bilo slobodno 21.334 mesta, od kojih 13.304 u cetvorogodisnjim, 7.538 u trgodisnjim i 291 u dvogodisnjim skolama. Prema podacima Upisne komisije Beograda za 2.346 slobodnih mesta u cetvorogodisnjim skolama konkurisalo je 2.841 kandidat, dok je u trogodisnjim skolama dokumenta podnelo 428 djaka, a mesta ima za 1.100.
      B. B.
     
     
     »ZUBOTEHNICKA«
     
     
      BEOGRADSKOJ Zubotehnickoj skoli, jedinoj skoli ovog tipa u Srbiji, nadlezni su odobrili prosirenje za jedno odeljenje zubnih tehnicara. Svrseni osnovci za 32 mesta mogu da konkurisu danas od sedam do 13 sati, posle cega ce komisije istaci raspored kandidata i popodne upisati primljene ucenike. DJacima se uz uspeh vrednuju i rezultati s ispita, bilo da su polagani u junu ili avgustu, ali skolarci moraju da imaju osvojen prag znanja.
     

DINAR NIKAD JACI

     Devizne rezerve, koje ce u septembru premasiti milijardu dolara, garantuju stabilnost nacionalne valute i u narednom periodu. U julu gradjani poverili bankama 18 miliona maraka i dinare u vrednosti od 35 miliona maraka
      BEOGRAD - Poverenje u banke se vraca, jer su gradjani poceli intenzivnije da stede posle uvodjenja novog sistema garancije. Naime, Narodna banka Jugoslavije zajedno sa poslovnim bankama cuva deponovani novac. Tako su u julu gradjani poverili bankama 18 miliona maraka. Najvise se stedi u pet banaka, u tri domace i dve inostrane, rekao je Mladjan Dinkic, guverner NBJ, na jucerasnjoj konferenciji za stampu. Medjutim, nije zeleo da saopsti koje su to banke.
      Domace banke su suocene sa zestokom konkurencijom iz inostranstva, kazao je guverner NBJ, a gradjanima i firmama je porucio da vode racuna kome poveravaju novac.
      - Osim devizne, zabelezena je proslog meseca i pojacana dinarska stednja - istakao je Dinkic. - Gradjani su bankama poverili svoje dinare u vrednosti 35 miliona maraka. Domaca moneta je ove godine povoljna za stednju, jer su kamatne stope velike. Ali, zbog sve vece stabilnosti deviznih rezervi i ocekivanog pada inflacije u poslednja cetiri meseca 2001. godine kamate ce se obarati.
      Devizne rezerve zemlje deponovane kod NBJ iznose 960 miliona dolara, a prema ocekivanju guvernera u septembru ce premasiti milijardu dolara. Prema recima Dinkica, ovaj novac garantuje stabilnost nacionalne valute. Rezerve ce rasti, jer se ocekuje priliv kapitala, narocito u poslednja dva meseca ove godine.
      - Narodna banka Jugoslavije se priprema za zamenu deviza za evro, koja ce poceti u januaru sledece godine - istakao je Dinkic. - Zamena ce trajati dva meseca, kod nekih centralnih banaka deset godina, a kod nekih neograniceno. Kod nas, ce taj period iznositi oko pet meseci i pocece prvog decembra. Za pocetak je pripremljeno 500 miliona maraka u evrima. Zamena ce se obavljati u bankama, menjacnicama, u 1000 objekata poste, a otvoricemo i oko 500 kioska menjacnica. Gradjani ne treba da zure, a konvertovanje deviza mogu da obave na tri nacina.
      Prvi je stednja, koju guverner i preporucuje. Ne placa se nikakva provizija, a kamata na deponovani novac iznosice 2,5 do pet odsto na godisnjem nivou. Drugi nacin je direktna zamena deviza za evro. Provizija ce biti oko jedan odsto i obuhvatace samo transportne troskove novca i manipulativne usluge banke. Prema recima Dinkica, najgora varijanta zamena je konvertovanja deviza u dolare, svajcarce ili funte, pa onda u evre, jer su troskovi veliki. U startu konverzija kosta 1,2 odsto na ukupnu sumu novca.
      - Dolar je najnestabilniji - rekao je Dinkic. - Dileri ubedjuju gradjane preko nekih medija da menjaju devize za americku monetu. Ali, mnogo je bolje da se obavi direktna zamena za evro. Utvrdili smo da su ulicni preprodavci deviza pokusali da korumpiraju neke nase blagajnike u ZOP da im prodaju dolare po srednjem kursu. Zbog toga ce nasa kontrola imati pune ruke posla.
      Na jesen se ocekuje dolazak vise svetskih banaka. Izdavanje licence NBJ stranim bankama se zavrsava 31. avgusta. Posle ovog datuma, sve inostrane banke morace, da bi dosle na nase trziste da kupe neku domacu banku. Dolazak su najavile dve najvece grcke, zatim Dojc i Siti banka.
      - Sa Evropskom investicionom bankom dogovaramo kredit namenjen malim i srednjim preduzecima za nabavku nove opreme - rekao je Dinkic. Uslovi ce biti povoljni. Rok otplate je od pet do 15 godina sa godisnjom kamatom od cetiri odsto. Slicni aranzmani se dogovaraju sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju.
      S. MORAVCEVIC
     
     
     »PIROCANAC«
     
      Prema recima guvernera, Vlada Srbije moze da se zaduzi osam milijardi dinara kod NBJ, ali je do sada uzela samo milijardu dinara.
      - Miroljub Labus i ja smo se ljutili na Bozidara DJelica, republickog ministra finansija sto ne uzima novac - rekao je u sali Mladjan Dinkic. - DJelic je oprezan i stedljiv. Kao da ima pirocansko poreklo.
     
     
     »ODLOZITI POSKUPLJENJE STRUJE«
     
     
      JUGOSLAVIJA ce od MMF zatraziti odlaganje najavljenog poskupljenja struje za 40 odsto, koje je planirano u oktobru - rekao je Mladjan Dinkic. - NBJ predvidja da ce u naredna cetiri meseca doci do znacajnog smirivanja inflacije i mislimo da u ovoj godini ne treba ici na dalju liberalizaciju cena, posebno elektricne energije.
      Prema recima guvernera, poskupljenje struje bi moglo da se odlozi za sledecu godinu kada porastu plate. Efekti liberalizacije cena prema njegovom misljenju su postigli svoje ciljeve, pa se predvidja pad inflacije.
      - Ako Vlada Srbije bude intervenisala poljoprivrednim proizvodima iz uvoza i Robnih rezervi da bi oborila cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kako se radi u trzisnim ekonomijama, onda bi moglo da poskupi u narednom periodu samo daljinsko grejanje.
     
     
     »NEMA IGRANJA«
     
     
      NARODNA banka Jugoslavije je oduzela dozvole za rad Omega, BC i Izvoznoj banci, jer nisu ispunile cenzus od pet miliona dolara. Kako je rekao guverner, BC banka je falsifikovala stanje na racunu. Branko Crnogorac, direktor ove banke, dostavio je izvestaj po kome na racunu u Montenegro banci u Podgorici ima 11,5 miliona maraka, a ostatak u Beogradu.
      - Verovatno je mislio da necemo proveravati novac u Crnoj Gori, ali smo to ucinili i od Montenegrobanke dobili nalaz da BC banka na racunu ima samo - 3,46 maraka - rekao je Dinkic. Protiv direktora BC banke podneta je krivicna prijava. Nasi kontrolori ce do polovine septembra proveriti sve dostavljene izvestaje banaka, jer vise nemamo poverenja. Sto se tice Izvozne banke, ona je pokusala da se spoji prvo sa Jumbes, pa onda sa Raj bankom. Jumbes je odbila, jer je Izvozna banka dostavila lazne podatke. Mozda je ovakav zavrsetak ove banke dobar, jer je nastala pljackom JIK banke. Sa nama nema igranja.
     
     

FALI STRUJA IZ UVOZA

     OBRENOVAC - Bez obzira na povecan obim remonta, kojima ce se obezbediti pouzdaniji rad elektroenergetskog sistema, Srbija ove zime nece imati dovoljno struje za sve potrebe, pa ce nedostajuce kolicine ponovo morati da budu uvezene - rekao je LJubomir Geric, generalni direktor EPS, prilikom jucerasnjeg pustanja u rad obnovljenog dela 400 kilovoltnog razvodnog postrojenja TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu.
      U razvodno postrojenje, koje je prakticno unisteno u NATO bombardovanju, ugradjena je oprema dobijena iz programa donacija Vlade Svedske i Evropske agencije za rekonstrukciju, kao i od domacih proizvodjaca. Direktor JP TENT Bosko Buha je rekao da su postrojenju sada vracene sve funkcije, cime je obezbedjen znatno stabilniji rad citavog EPS.
      U razgovoru sa novinarima, Geric je rekao da se za sada ne razmislja o promenama tarifnog sistema i da nece biti slanja radnika EPS na placena odsustva. Jer Sindikat nije dao neophodnu saglasnost.
      Prvi covek EPS je istakao da se znacajno poboljsala naplata potrazivanja i da se sa Vladom Srbije razgovara o mogucnostima da se socijalno ugrozenim gradjanima, a takvi spiskovi postoje, obezbede dodatne povlastice pri placanju racuna za struju.
      M. V.
     

VISE BESPLATNIH IMPULSA

     BEOGRAD, (Beta) - Upravni odbor "Telekoma Srbija" po preporuci Vlade Srbije doneo je odluku da poveca broj besplatnih telefonskih impulsa koji su na raspolaganju gradjanima u okviru obavezne telefonske pretplate, saopstio je Telekom Srbija".
      Predsednik UO kompanije Dragor Hiber najavio je takvu odluku, a juce je ona zvanicno i potvrdjena iz Telekoma "Srbija".
      Od 22. avgusta u 48 dinara pretplate ukljuceno je pet, ili 10 sati telefoniranja u lokalnom saobracaju u zavisnosti od vremena kada se telefonira.
      Skuplji saobracaj, ili puna tarifa je u vremenu od 7 do 15 casova i 17 do 21 cas, dok je povlascena tarifa od 15 do 17 sati i od 21 do sedam casova ujutru narednog dana, kao i od subote od 21 cas do ponedeljka do sedam sati ujutro.
     

DUGOVI NE LECE VIRUS

     Za lanjske isporuke cepiva protiv influence Zavod "Torlaku" duguje 2,8 miliona dinara
      BEOGRAD - Proizvodnja vakcine protiv gripa u Zavodu za imunologiju i virusologiju "Torlak" u poodmakloj je fazi, a cepivo se na trzistu, prema recima direktora dr Ranka Dakica, ocekuje izmedju 1. i 20. oktobra.
      Jos je, medjutim, neizvesno da li ce za rizicne grupe stanovnistva, recimo starije od 65 godina ili hronicne bolesnike, pred novu sezonu influence biti besplatne zastitne vakcine, sto je dosad bila praksa.
      - Besplatna imunizacija najugrozenijih je neizvesna, jer nam Zavod za zdravstveno osiguranje Srbije jos nije platio lane isporucene vakcine protiv gripa - kaze dr Dakic. - Za proslogodisnje isporuke Zavod nam duguje 2,8 miliona dinara.
      Epidemiolog primarijus dr Radmilo Petrovic precizira da je za predstojecu sezonu gripa Svetska zdravstvena organizacija preporucila izmenu samo jednog i to B soja nazvanog "sacuan". Ostala dva soja "nova kaledonija" (H1N1) i "moskva" (H3N2) ostaju ista kao lane. Na osnovu tih preporuka vakcina protiv gripa kao svuda u svetu pravi se i kod nas.
      B. R.
     

NAFTE NEMA ZA PLIVANJE

     Uz obimnija istrazivanja i nove busotine, za sta treba puno para, proizvodnja nafte u Srbiji mogla bi da dostigne oko milion tona godisnje
      NOVI SAD - Tvrdnje da Srbija lezi na nafti i da bi u narednih pola veka mogla da je ima i za izvoz zvuce ohrabrujuce, ali upuceni kazu da su, ipak, daleko od realnosti.
      Po recima Bogdana Mavrenskog, direktora Istrazivanja i tehnologije i LJubomira Dobrovica, pomocnika direktora za proizvodnju u NIS "Naftagasu", tacno je da bi proizvodnja nafte iz domacih nalazista mogla da se poveca. Ali samo za cetvrtinu i uz znacajno veca ulaganja u istrazivanju nego sto je to bio slucaj u poslednjih desetak godina.
      Ako geofizicari i sagledaju neki prostor gde bi moglo da bude nafte i gasa, to je moguce utvrditi tek direktnim istrazivanjima, a po jednoj busotini potrebno je uloziti od milion do nekoliko miliona dolara. Posto vec godinama kod nas nema izdvajanja iz cene derivata na ime istrazivanja, jasno je da taj novac nije lako obezbediti. A, ukoliko ne bude novih ulaganja i sadasnji obim proizvodnje sirove nafte mogao bi da bude ugrozen.
      - Jos 1989. godine nasi istrazivacki programi verifikovani su kod Svetske banke, a posto se u medjuvremenu nista bitnije nije promenilo, slobodno se moze reci da ocene iz tog perioda i dalje vaze - kaze Mavrenski. - To znaci da ukoliko bi se intenzivirala istrazivanja i uz otkrivanje novih nalazista u zemlji, mogli bismo da povecamo proizvodnju nafte sa sadasnjih 800.000 tona na oko milion tona godisnje.
      Od ukupnih geoloskih rezervi nafte i gasa u nasoj zemlji, procenjuju strucnjaci, otkriveno je 55 do 60 odsto. Istovremeno ukazuje se i da bi trebalo vecu paznju posvetiti istrazivanjima u inostranstvu. Jer, u Rusiji ili na Bliskom istoku iz samo jedne busotine na velikim lezistima godisnje se proizvede sirove nafte koliko iz svih nalazista u Srbiji zajedno.
      - "Naftagas" je do sada pronasao vise od 80 polja nafte i gasa, odnosno preko 200 pojedinacnih naftnih i gasnih lezista, iz kojih je proizvedeno oko 38 miliona tona sirove nafte i 28 milijardi kubnih metara gasa - kaze Dobrovic. - Zato su neozbiljne ocene da su dosadasnji rezultati NIS, koji je do sada otvorio 2.000 busotina, prakticno nikakvi. Jer, uz dosadasnji finansijskih efekat od oko osam milijardi dolara, "Naftagas" se svrstava u izuzetno profitabilan deo NIS.
      M. V.
     

IZABRANI STRANI SAVETNICI

     BEOGRAD - Izborom medjunarodne investicione banke "HSBS" za finansijskog savetnika, i advokatske, takodje, medjunarodne firme "SMS" za pravnog savetnika, otvorena je pripremna faza tenderskog postupka za privatizaciju cementara "Beocin", "Kosjeric", i "Novi Popovac".
      Izbor je, kako je na jucerasnjoj konferenciji za stampu, predocio ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic, obavljen na osnovu striktne procedure odabira najboljih ponuda. Za svoj aranzman finansijski savetnik "HSBS" ce uzeti 0,6 odsto od transakcione cene po kojoj budu prodate cementare. A, cena angazmana "SMS" je 218.000 evra, odnosno nesto manje od 200.000 dolara.z
      Prodaja prve cementare trebalo bi, po ocekivanju ministra Vlahovica, da usledi do kraja godine. Odnosno celokupan posao da bude zavrsen najdalje tokom februara iduce godine.
      S. V.
     

POMOR PUN PREVARE

     Tvrdnja i vestacenje da je Aleksicu iz kompanije Koka pomrlo pilica u vrednosti od 12 miliona maraka je prevara
      BEOGRAD, (Beta) - Kompanija BK Telekom podnela je zahtev Vrhovnom sudu za reviziju odluke Viseg privrednog suda kojom je blokiran racun ove kompanije na zahtev vlasnika leskovackog preduzeca za uzgoj zivine "Koka hibro komerc" Jovice Aleksica.
      Advokati BK Telekoma Vitomir Spasic i Vera Cabarkapa ocekuju da ce Vrhovni sud ukinuti presudu donesenu 2. jula 2001. godine u korist Aleksica na 12 miliona maraka i predmet vratiti na ponovno razmatranje.
      "U sudskoj praksi nije zabelezeno da duznik postane poverilac, zato ocekujemo da ce se dokazati da je rec o kriminalnim radnjama i korupciji sudstva", rekli su u BK Telekomu.
      Oni su ponovili da je Aleksic uspeo da dug od cetiri miliona maraka prema firmi "Juma", ciji je pravni sledbenik BK Telekom, "vestom gimnastikom" pretvori u dobit od 12 miliona maraka.
      Kako navode iz BK Telekoma, Aleksic je 1995. godine zakljucio ugovor sa "Jumom" o avansnoj kupovini pileceg mesa u ukupnoj kolicini od 2.472.980 kg, s tim sto je nedeljna isporuka morala da bude 25.000 kg.
      Finansijska konstrukcija posla je bila takva, objasnili su iz BK Telekoma, da Karic banka obezbedi Aleksicu iskljucivo finansijska sredstva u iznosu od cetiri miliona maraka, ali ne i brigu o hrani i izgradnji klanice.
      "Sud je prevideo cinjenicu da "Jumak" nijednim clanom ugovora nije bila u obavezi da nabavlja hranu ili izgradi klanicu, na sta se pozivao Aleksic u maratonskom sporu koji je ekspresno dobio iako mu je firma stalno bila pod blokadom", kazali su u BK Telekomu. Prema njihovim navodima Aleksic nije vratio ni dinara uzetog kredita, niti je isporucio meso. U prilog neispunjavanja njegovih obaveza govori i cinjenica da je on svoju firmu masovno opterecivao hipotekama kod Jugobanke u Leskovcu, Agrobanke Beograd, Vojvodjanske banke, Ras banke, Karic banke, JU banke, Kontrol banke...
      "Iz ovoga se lako moze zakljuciti da je Aleksic vukao kredite i na drugim mestima, a ne samo preko svog partnera u "Karic banci", isticu u BK Telekomu.
      Prema njihovim podacima, Aleksic je u periodu dok je trajao spor napravio holding kompaniju "Koka hibro komerc", bez imovine, koju je prebacio na firmu "Brojler", na koju je otvorio stvarni ziro-racun. Prema njihovom tvrdjenju "neko je stavio moral u torbu" time sto je potpisao vestacenje da je Aleksicu pomrlo pilica u vrednosti od 12 miliona maraka.
      "Nasi advokati poseduju pismenu izjavu sefa proizvodnje Aleksicevog preduzeca da nikada nije bilo veceg pomora od tehnoloski uobicajenog procenta", isticu u BK.
     

STIZE NOVAC RADNICIMA

     KOMISIJA Vlade Srbije za sprovodjenje Programa podrske preduzecima za prelazak na sistem bruto zarada odobrila je 43.265.014 dinara za tridesetjedno preduzece, koja zaposljavaju oko 47.000 radnika iz oblasti privrede.
      Subvencije su po prvi put odobrene preduzecima: "Savremeni dom", "Merkur", iz Backe Palanke, "BIGZ", "David Pajic Daka", iz Beograda, "Liv Min" iz Nisa, "TIG", iz Grdelice, "KTK Koza" iz Zajecara, "Industrija obuce Pancevo", "Vukica Mitrovic" iz Apatina, "Fabrika vagona Kraljevo", nekoliko pravnih lica "Viskoze" iz Loznice, "Industrija mesa", iz Velike Plane, "Kolektiv", iz Arandjelovca, "ITK Svrljig", "Fabrika secera Kovin" i Robne kuce Beograd.
      Posle dokaza o namenskom koriscenju sredstava, jos dvadesetak preduzeca dobilo je drugu ili trecu subvenciju, a do sada je za ovu namenu odobreno oko 146 miliona dinara.
      M. V.
     

PLATE RASELJENIMA

     BEOGRAD - Svi radnici zdravstvenih ustanova sa podrucja AP Kosovo i Metohija, koji se nalaze van podrucja pokrajine, moci ce danas i sutra (subota i nedelja) u vremenu od osam do 17 casova da podignu svoju zaradu za juli, dok ce se u ponedeljak isplata obavljati do 12 casova i to sledecim redom:
      U Prokuplju u Domu zdravlja, plate ce moci da podignu zaposleni u Pristini i to u Klinicko bolnickom centru, Domu zdravlja, Zavodu za zastitu zdravlja, sa isturenim odeljenjima u Peci, Prizrenu i Gnjilanu, Zavodu za transfuziju krvi, Apotekarskoj ustanovi i Dispanzeru medicine rada.
      U Kraljevu, u zdravstvenoj stanici Zdravstvenog centra Kraljevo, u naselju Higijenski Zavod novac ce dobiti zaposleni u zdravstvenim centrima Pec i DJakovica, domovima zdravlja Decani, Klina i Istok, Apotekarskoj ustanovi Pec, Specijalnoj bolnici za plucne bolesti Pec i Zavodu za specijalnu rehabilitaciju Istok.
      U Domu zdravlja Vranje primanja za juli dobice zaposleni u Zdravstvenom centru Prizren, domovima zdravlja Dragas i Orahovac i Apotekarskoj ustanovi Prizren.
     

SKUPLJI ZEJTIN

     SOMBOR - Somborska fabrika ulja i biljnih masti "Sunce" podigla je cenu ulja za 14 odsto. Maloprodajna cena u prodavnicama ovog preduzeca sada iznosi 53 dinara, dok je fabricka umesto dosadasnjih 38, veca i iznosi 44 dinara.
      Poskupljenje u Uljari pravdaju time sto cene nisu povecavane od oktobra prosle godine. Uz to kazu da su poskupeli ambalaza, potrosni materijal.
      J. B.
     

U NISU ZACUTALI

     NIS (Tanjug) - U Duvanskoj industriji Nis juce nisu zeleli da komentarisu izjavu predsednika Skupstine opstine Cacak Velimira Ilica da ce se u tom gradu za sest meseci izgraditi fabrika cigareta kapaciteta 10.000 tona godisnje.
      Izvor Tanjuga u DIN-u podsetio je na inicijativu te fabrike da se nastavkom izgradnje nove fabrike u Nisu ili modernizacijom pogona obezbede potrebe domaceg trzista u cigaretama.
      Niska fabrika je povecala proizvodnju na oko 1.000 tona cigareta mesecno.
      Isti izvor podsetio je na izjavu ministra za privredu i privatizaciju Aleksandra Vlahovica da novih investicija nece biti dok se ne donese zakon o duvanu, cije je usvajanje najavljeno za septembar ove godine.
      U DIN-u nisu zeleli da komentarisu ni Ilicevu izjavu o "DIN-u kao monopolisti".

A n k e t a

 Vas predlog za anketu

Rezultati prethodne ankete

Da li ste zadovoljni promenama koje je donela nova Vlada SRJ od 5. oktobra 2000. do danas?

Da 2358 (30%)
Ne 5384 (70%)

L i n k o v i

www.yu
Internet krstarica
Tanjug
Reuters
Fonet
Plan grada (contrast)

DOS OSTAJE ZAJEDNO

     Predsednici stranaka-clanica vladajuce koalicije raspravljali o medjusobnim odnosima. Na "tapetu" svi ministri
      BEOGRAD - LIDERI DOS sastali su se sinoc u Palati Federacije i, na jednom od, mozda, najsudbonosnijih i najtezih sastanaka od vremena dogovora o zajednickom nastupu na izborima prosle godine, razgovarali o krizi u vladajucoj koaliciji koja je eskalirala 3. avgusta, posle ubistva bivseg pripadnika DB Momira Gavrilovica.
      Na dnevnom redu, uz raspravu o medjusobnim odnosima unutar koalicije koju cini 18 stranaka - clanica DOS, nasli su se i rad i nerad, odgovornost svakog od lidera, svakog clana Vlade, svakog ministra... "otvorenih karata" raspravljalo se o svemu sto bi moglo da dovede do "prociscenja" odnosa i omoguci da DOS, kao "dobitna kombinacija" o(p)stane bar jos neko vreme, dok medjunarodna zajednica ne ucvrsti poverenje u drzavni vrh Srbije i SRJ, i dok nasa zemlja ne krene putem reformi i oporavka.
      Kriza u DOS, da podsetimo, pocela je ubistvom Momira Gavrilovica. On je ubijen 3. avgusta, nekoliko sati nakon sto je, u Kabinetu predsednika SRJ, razgovarao sa savetnicima jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice. Dva dana kasnije, neimenovani izvor iz kabineta Predsednika preneo je dnevnom listu "Blic" da je Gavrilovic dostavio "pismene dokaze" o korupciji i sprezi drzavnog vrha sa organizovanim kriminalom.
      Posle toga, iz redova DSS, stranke predsednika Kostunice, krenula je lavina optuzbi na racun rada Vlade Srbije i premijera Zorana DJindjica. Iz Vlade su, takodje, uzvratili zestoko: "ili dokazite optuzbe, ili prestanite sa njima!" Kao "odgovor", DSS je 17. avgusta istupila iz republicke vlade i najavila zahteve za skupstinsku raspravu i radikalnu rekonstrukciju srpske vlade! Medjutim, oni koji podrzavaju DS i kabinet DJindjica protumacili su da je sve sto radi DSS deo osmisljene kampanje zarad dobijanja jeftinih poena u birackom telu Srbije. Tvrdili su i da je ta "akcija" posledica narucenih anketa, i da je usmerena na tendenciozno diskreditovanje kabineta premijera DJindjica, usporavanje reformi i destabilizaciju drzave.
      Oni drugi koji, podrzavaju Kostunicu, zastupali su tezu da je predsednik SRJ u pravu, jer se u borbi protiv kriminala nije maklo "od doba Milosevica", da se opet dogadjaju nerazjasnjena ubistva, i da pocinioci ostaju neotkriveni...
      Posle mnogo optuzbi, uvreda i pretnji koje su "sevale" na sve strane, "neutralne snage" u DOS, predvodjene liderom Demokratskog centra Dragoljubom Micunovicem odlucile su da uzmu "stvar u svoje ruke" i da pokusaju da pomire, naizgled nepomirljive: DSS i DS, Kostunicu i DJindjica. Sa zeljom da se stisaju strasti, vecina predsednika stranaka - clanica DOS sinoc je zapocelo sastanak, uz poruku da postoji nada da ce ovaj skup "na liderskom nivou" staviti tacku na sukob unutar DOS. Jer, kako smatraju lideri stranaka - clanica vladajuce koalicije, interes drzave mora da bude iznad stranackih interesa. A, ono sto posebno ohrabruje, to je i da su dve konfrontirane grupacije, DSS i DS, cini se, poslednjih dana pred sastanak pomalo reterirale i ublazile stavove: niko od njih, ni Kostunica ni DJindjic, ni DSS ni DS, nisu pominjali raspad DOS, pad vlade i nove izbore.
      A. R. P.
     
     »KO JE SAZVAO?«
     
      LIDER DC Dragoljub Micunovic izjavio je da je na sastanku DOS u Novom Sadu 21. avgusta bilo dogovoreno da on zakaze sednicu Predsednistva, i da je ona trebalo da bude odrzana u ponedeljak, 27. avgusta. Medjutim, prema recima Micunovica, tokom vikenda je stigla molba predsednika Kostunice da sastanak bude 28. avgusta u Palati Federacije. Formalno, sastanak nije zakazao Micunovic, kako je bilo dogovoreno, vec Kostunica, ali, lideri DOS i sam Micunovic od toga nisu pravili "slucaj", smatrajuci da je najvaznije da dijalog pocne.

NOVI PREDSEDNICI SUDOVA

     Kadrovske promene u deset opstinskih i cetiri privredna suda. Biljana Nikolic na celu okruznog suda u Kraljevu
      BEOGRAD (Beta) - Odbor za pravosudje i upravu Skupstine Srbije predlozio je juce parlamentu imenovanje jednog broja predsednika sudova i okruznih tuzilaca u Srbiji. Odbor je podrzao predlog Ministarstva pravde da se izaberu 10 novih predsednika opstinskih sudova, predsednik Okruznog suda u Kraljevu, kao i cetiri predsednika privrednih sudova u Nisu, Zajecaru, Novom Sadu i Zrenjaninu.
      Za predsednika Okruznog suda u Kraljevu predlozen je sadasnji sudija tog suda Biljana Nikolic.
      Za predsednike privrednih sudova u Zajecaru, Zrenjaninu, Novom Sadu i Nisu predlozeni su Branislav Nikodijevic (sadasnji predsednik Privrednog suda u Zajecaru), Darinka Kusmuk (sudija Privrednog suda u Zrenjaninu), Vladimir Beader (sudija Privrednog suda u Novom Sadu) i Vojkan Mitrovic (sadasnji gradski javni pravobranilac grada Nisa).
      Za predsednika opstinskog suda u Obrenovcu predlozen je advokat Ante Boskovic, za predsednika opstinsog suda u Valjevu sudija Veljko Maric, u opstinskom sudu u Vranju za predsednika je predlozen advokat Snezana Janjic, u Alibunaru za predsednika suda predlozen je sudija Maja Kostic, a u Vrscu sudija Svetlana Lazarevic.
      Za predsednika opstinskog suda u Pozarevcu predlozena je sudija Milica Peric, za predsednika opstinskog suda u Kuli sudija Zorica Pavkov-Polic, u Sidu je za predsednika suda predlozena sudija Svetlana Vermedja, u Koceljeviu predlozena je sudija Vinka Nedeljkovic, a za predsednika opstinskog suda u Krupnju, sudija Slobodan Micanovic.
      Na predlog poslanika LJiljane Marinkovic (Demokratska stranka),. Odbor vecinom glasova nije podrzao predlog da se za predsenika opstinskog suda u Guci imenuje sudija tog suda Zarko Gavrilovic.
      Na osnovu misljenja predsednice Vrhovnog suda Srbije Leposave Karamarkovic, Odbor nije podrzao ni predlog da se za predsednika opstinskog suda u Novom Pazaru imenuje sudija tog suda Zlatan Kurtovic.
     
     »PROMENE U TUZILASTVU«
     
      Za okruznog tuzioca u Valjevu predlozen je sadasnji sudija opstinskog suda Zlatko Sulovic, za okruznog tuzioca u Zajecaru predlozen je sadasnji opstinski javni tuzilac iz Boljevca Zorin Zogovic, kandidat za okruznog tuzioca u Leskovcu je Edvard Jarin sadasnji zamenik tuzioca u tom gradu. Za okruznog javnog tuzioca u Sapcu predlozena je Marija Susnjevic, sadasnji zamenik tuzioca, dok je za okruznog tuzioca u Cacku predlozen advokat iz tog grada Zoran Pesic.
      Na sednici Odbora za pravosudje i upravu, vd republickog javnog tuzioca Dragomir Nedic povukao je predlog da se za opstinskog javnog tuzioca u Vranju imenuje sadasnji tuzilac u Presevu Slobodan Trajkovic. Nedic je obrazlozio da je "potrebnije" da se sacuva tuzilac u Presevu, i da tuzilastvo nije imalo drugog kandidata za opstinskog tuzioca u Vranju.
     
     »SMENJENA VECINA«
     
      BEOGRAD, (Tanjug) - Predsednik Odbora Skupstine Srbije za pravosudje i upravu Dragor Hiber izjavio je juce da su u vecini sudova u Republici sudije smenjene sa funkcija i dodao da je isti proces u toku i u tuzilastvima. Hiber je, posle sednice Odbora, ocenio da bi kadrovske reforme u pravosudju trebalo da budu okoncane do sledeceg zasedanja Skupstine Srbije.
      Prema njegovim recima, tekucim promenama u pravosudju otvara se sansa za mlade, strucne i, pre svega, moralne kadrove.

PRISTUPAMO "PARTNERSTVU"

     BEOGRAD, (Beta) - Zamenik saveznog ministra odbrane Svetislav Ristic izjavio je da se uskoro ocekuje politicka odluka najvisih drzavnih organa o pristupanju SRJ Partnerstvu za mir - saopstilo je Savezno ministarstvo za odbranu.
      To ce omoguciti "odredjene oblike saradnje Vojske Jugoslavije sa medjunarodnim vojnim integracijama i afirmaciju i jacanje sistema kolektivne bezbednosti u regionu", rekao je Ristic u razgovoru sa italijanskim generalom Karlom Kabidjozuom, komandantom mediteranskih snaga NATO za jugoisticnu Evropu.

JOS CE RAZGOVARATI

     PODGORICA - Predsednik Demokratske partije socijalista Milo DJukanovic sastao se juce u Podgorici sa predsednikom Narodne stranke Draganom Socom.
      - U razgovoru je posebna paznja posvecena ulozi svih politickih subjekata u aktivnosti na dinamiziranju reformi i resavanju drzavnopravnog statusa Crne Gore. Obostrano je izrazena spremnost da se sva otvorena pitanja resavaju poitickim sredstvima, u interesu jacanja stabilnosti i daljeg demokratskog razvoja Crne Gore. Dogovoreno je da se u tom cilju nastavi dijalog dve partije - stoji u saopstenju iz kabineta DPS-a.
      V. P.

TUZICE "GARDIJAN"

     KRAGUJEVAC, (Beta) - Upravnik kragujevacke auto skole "Bos" Zivko Slavkovic najavio je juce da ce tuziti londonski dnevnik "Gardijan" zbog teksta u kojem je njegova auto-skola navedena kao radno mesto izvesnog Miska Nisavica, za koga dnevnik tvrdi da je optuzen za ratne zlocine na Kosovu.
      Slavkovic je agencija Beta rekao da je "sigurno u pitanju veliki nesporazum i zabuna" i da ce resenje potraziti na sudu posle velikog uznemirenja koje je doziveo objavljivanjem teksta u londonskom dnevniku.
      "Gardijan" je objavio da se kosovski Srbin Misko Nisavic, koji je osumnjicen za ucesce u zlocinima nad kosovskim Albancima nalazi u Kragujevcu, gde vodi auto skolu, cije su poslovne prostorije smestene u Karadjordjevoj ulici broj 19.

A n k e t a

 Vas predlog za anketu

Rezultati prethodne ankete

Da li ste zadovoljni promenama koje je donela nova Vlada SRJ od 5. oktobra 2000. do danas?

Da 2358 (30%)
Ne 5384 (70%)

L i n k o v i

www.yu
Internet krstarica
Tanjug
Reuters
Fonet
Plan grada (contrast)

KARAVAN IDE DALJE

     Kostunica: Isto kao sto se javno govori o reformama, mora se jasno i otvoreno govoriti o korupciji. DJindjic: Ovo nije trka na 100 metara, ovo je maraton, a za prave rezultate Vlade nije dovoljno sest meseci, nego bar dve godine. Micunovic: Vlada Srbije ostala cistog obraza
      BEOGRAD - Osamnaest lidera DOS izasli su iz Palate federacije juce u zoru, u 3,00 sata ujutru, posle sedmocasovnog razgovora, a najvaznije sto je bilo ko od njih mogao da kaze, je to da do rascepa nije doslo, da DOS o(p)staje, ali i da - kriza nije resena!
      Na sastanku, koji je iza strogo zatvorenih vrata trajao od 20,00 casova uvece, pa do tri ujutru, pribeglo se jednom novom "metodu" - ceo sastanak, svaka rec je snimana, na predlog ministra pravde Vladana Batica.
      Izostalo je, po zavrsetku sastanka, i prethodno najavljeno saopstenje, ali su neki od lidera DOS, uprkos prethodnom dogovoru da se izjave ne daju, "progovorili".
      O samim razgovorima najvise je rekao covek koji je za to bio i "najpozvaniji" i koji je skup i sazvao - Vojislav Kostunica, jugoslovenski predsednik i lider DSS.
      Tacno u cetiri ujutro predsednik Kostunica, je vidno umoran, izasao pred novinare i uz opasku - "za sitne sate, sitne informacije", izrazio zadovoljstvo razgovorom koji je bio posvecen krizi u koaliciji.
      - Moja stranka, Demokratska stranka Srbije, ostaje u istom odnosu prema DOS, kao i do sada, ali se nece vratiti u vladu Srbije - rekao je Kostunica, naglasivsi da ce DSS i ubuduce saradjivati s DOS u onoj meri i na onaj nacin kao sto je to i do sada cinila.
      Jugoslovenski predsednik je izrazio zadovoljstvo i sto je na ovom sastanku DOS ukazano na, kako je rekao, problem koji tisti i drustvo i drzavu i gradjane, a to je korupcija i kriminal.
      - Sigurno je da cemo se tim problemom baviti i na narednim sastancima DOS, jer je to ozbiljan problem i od njega se ne moze pobeci. Na sastanku je konstatovano da je Vlada Srbije ucinila dosta toga, ali dosta toga i nije ucinila, za sta odgovornost, delimicno snosi i DSS - ocenio je Kostunica. - Isto kao sto se jasno govori o reformama, mora se jasno i otvoreno govoriti i o korupciji. Promene su potrebne, njima podlezu i vlade, ali u svemu tome pozitivno je kad se otvoreno razgovara.
      Premijer Srbije Zoran DJindjic juce ujutro, po zavrsetku sastanka, izbegao je da da izjavu okupljenim novinarima. Ipak, juce u Vladi Srbije, republicki premijer i predsednik Demokratske stranke, stranke koja se nasla "na udaru" najjacih optuzbi DSS, izjavio je da je pomalo cudno da je odluka DSS o napustanju vlade ostala nepromenjena posle sastanka Predsednistva DOS, s obzirom na to da o nekakvoj korupcionaskoj aferi republicke vlade nema nikakvih indicija.
      - Ono sto je najveci rezultat, mada na zalost, ne onako veliki kao sto smo ocekivali, jeste zajednicki stav da nije bilo nijednog dokaza za tvrdnje koje su iznete u "Blicu". Jedini dokazi koji su izneti, na kraju, jesu oni o nekoj masini koja je navodno uvezena sa nekom povlascenom carinom sto i nije nadleznost republicke Vlade, kao i neki tender na kojem je neko dobio neke pumpe, sto se nije desilo u mandatu ove vlade - rekao je DJindjic. - To su jedina dva "argumenta" koja su posluzila kao osnov za tvrdnju da ima dokaza o umesanosti aktuelne vlasti u organizovani kriminal.
      Premijer DJindjic je precizirao i da ce se o zasad, nepromenjenoj odluci DSS o napustanju vlade, razgovarati.
      - Ono sto je za nas, kao Vladu Srbije i DOS bitno jeste da prioritet u ovoj zemlji nisu odnosi medju strankama i pojedincima u vladajucoj koaliciji, vec ocuvanje naseg medjunarodnog kredibiliteta kao zemlje u koju vredi investirati, kao zemlje koja zasluzuje ekonomsku podrsku, i kao zemlje koja je na putu u evropske integracije - naglasio je DJindjic. - Ako razjasnjavanje nasih medjusobnih odnosa poremeti put ka tom cilju, onda je to veoma lose. Mislim da smo se sinoc pomalo vratili na onaj put sa koga smo skrenuli, a to je mandat DOS da sprovede reforme, a ne da "vrsi vlast" na raznim nivoima i da tu raspravlja ko "vrsi vise" a ko "vrsi manje" vlasti.
      Na pitanje kakva ce biti sudbina zahteva DSS za skupstinsku raspravu o radu i odgovornosti Vlade Srbije, DJindjic je odgovorio da svako moze da trazi ono sto je u okviru njegovog zakonskog prava.
      - Zakonsko pravo je da, ako skupite 20 potpisa, trazite raspravu o poverenju. Ako skupstinska vecina stavi tu temu na dnevni red, rasprave ce biti, ako vecina glasa za nepoverenje, ono ce biti izglasano. Ali o tom, potom.
      Premijer DJindjic je upitan i da li se umorio od kritika, i da li namerava da menja nesto u svom nastupu?
      - Ovo nije trka na 100 metara. Ovo je maraton. I, oni koji su sve dali da bi u prvih 100 metara bili prvi, iznenadice se kada vide da je iza krivine ostalo jos 40 kilometara. Mi imamo kondiciju, nismo se umorili, i imamo mnogo aduta u rukovima. Imamo i odredjeni plan i sigurni smo da ovu zemlju mozemo da povucemo izmedju Scila i Haribdi. Spremni smo i da donesemo odluke, koje ako su ispravne, mogu da budu i nepopularne. Popularnost odluka nikada za nas nije bila merilo, i ova vlada nije vlada na konkursu za mis. Ova vlada hoce da postigne rezultate, a prve, prave rezultate moze da ima posle dve godine. A onda, trajne, posle cetiri. Znaci, posle sest meseci, tesko je meriti neke bitne rezultate - porucio je DJindjic neistomisljenicima.
      A. R. POPOVIC
      R. OGNJANOVIC
     
     

TRAZIM ISTRAGU!

     NENAD Canak, predsednik LSDV i Skupstine Vojvodine, potvrdio je, po zavrsetku sastanka DOS, da nikakvi dokazi o korumpiranosti Vlade Srbije nisu izneti na sednici.
      - Najvaznije u svemu je da Koalicija opstaje, sastanci ce se i dalje redovno odrzavati, a sam modalitet funkcionisanja DOS bice unekoliko promenjen. Ne postoji ni jedan dokaz da je bilo kakva koruptivna afera vezana za republicku Vladu. Ipak saopsteni su neki novi detalji o vezi izmedju Vojske RS i Vojske Jugoslavije i rasvetljeno je da je bilo "nekih stvari" sa kojima Predsednistvo DOS nije bilo upoznato i da je bilo planirano ucesce 1.400 ljudi u toj akciji. Zbog toga cu insistirati na daljoj istrazi ovog slucaja - rekao je Canak.
     

KOCENJE INVESTICIJA

     JUGOSLOVENSKI ministar inostranih poslova i lider GSS Goran Svilanovic, izjavio je juce da ono sto se desava na domacoj politickoj sceni, unutar koalicije DOS i u odnosima izmedju Srbije i Crne Gore, itekako utice na medjunarodni polozaj Jugoslavije.
      - Poslednja dogadjanja i odluka DSS da ne participira u radu republicke Vlade, naravno da imaju odraz pre svega na odziv buducih investitora, a mogu imati uticaja i na brzinu kojom ce drzave - kreditori doneti odluku o regulisanju naseg duga prema Pariskom klubu - upozorio je Svilanovic.
     

KOSTUNICA BEZ DOKAZA

     ZARKO Korac, potpredsednik Vlade Srbije i lider SDU, izjavio je da je predsednik Kostunica na sastanku Predsednistva DOS rekao da nikakvih dokaza o umesanosti vlasti u kriminal i korupciju nema, a da su ostali clanovi Predsednistva ove koalicije trazili da se citava prica o kriminalu i korupciji ispita, i da se otklone takve teske i generalne optuzbe.
      - Kostunica je rekao da nikakvih dokaza nema i da se, u dva pisma koje je kabinet predsednika SRJ dostavio tuzilastvu o razgovoru koji su vodjeni sa ubijenim Momirom Gavrilovicem, pominju imena samo dvojice funkcionera MUP Srbije - rekao je Korac, ocenivsi da je Kostunica, zapravo, biranim recima priznao da je bilo pogresno kako se "prica" razvijala posle teksta u dnevniku "Blic" u kome je navedeno da je Gavrilovic optuzio vladu Srbije za umesanost u korpuciju i kriminal. Prema recima Koraca, nije bilo govora ni o izvinjenju zbog teskih optuzbi na racun Vlade, ali je "to pominjano i trazena je analiza razvoja ove price".
     
     
     »NOVA PRAVILA«
     
     
      NA preksinocnjem sastanku jednoglasno je usvojen Poslovnik o radu Predsednistva DOS koji podrazumeva kruzno kretanje, odnosno predsedavanje sa mandatom od mesec dana. Novim Poslovnikom predvidjeno je da se zakazuju dve sednice mesecno (na 15 dana). Sve odluke ubuduce ce se donositi konsenzusom, a kada to nije moguce, dvotrecinskom vecinom. Hitne sednice Predsednistva DOS moci ce da se zakazu na zahtev dve trecine clanova.
     
     

VLADA CISTOG OBRAZA

     PREDSEDNIK Demokratskog centra Dragoljub Micunovic potvrdio je da DOS ostaje, a da republicka Vlada iz sukoba izlazi neokaljena obraza, jer nisu izneti dokazi o njenoj povezanosti s kriminalom.
      Micunovic je saopstio i da su tokom sednice Predsednistva DOS otklonjene sumnje da je predsednik SRJ Vojislav Kostunicaradio nesto ilegalno ili ugrozavao ustavni poredak zemlje. Ministri iz DSS, koji su istupili iz republicke vlade tu funkciju ce obavljati do njene rekonstrukcije, a vrata pregovorima o ponovnom ukljucenju DSS u sve oblike vlasti nisu zatvorena.
      - Licno sam ocekivao vise fleksibilnosti od glavnih aktera u sporu kao i oko kvalifikacija na racun Vlade, jer je zbog nedostatka dokaza ostao gorak ukus - rekao je Micunovic.
      On je preneo i da su svi republicki ministri podneli izvestaje o radu svojih resora, ali da je bilo reci samo o MUP i teskocama sa kojima se ono suocava u borbi s tvrdokornim kriminalom koji nije "od juce" vec datira jos od bivseg drzavnog aparata.
     

KRECEMO OD VELIKIH IGRACA

     Pritisaka lobista i pokusaja opstrukcije ima vise nego sto sam ocekivao. Naplata krece od velikih igraca, a razlog kasnjenja je izrada besprekornih resenja
      BEOGRAD - GOSPODI koja se ovih dana pojavljuju u javnosti sa objasnjenjima kako oni u stvari nisu profiteri, te da su imetak stekli mukotrpnim radom i patriotskim odricanjem, porucujem da nikakvog razloga za povisenom temperaturom i emotivnim nabojima nema. Oni mogu da budu spokojni: poreska resenja ce dobiti vrlo brzo a onda ce, kako to zakon nalaze, imati rok od 15 dana da sve to plate.
      Aleksandar Radovic, direktor Republicke uprave prihoda i predsednik Komisije Vlade Srbije za ispitivanje zloupotreba u privredi i finansijama, u razgovoru za "Novosti" odmah predocava da ga pritisci lobista, koji su se digli protiv primene ovog zakona, uopste ne uznemiravaju:
      - Pritisaka i pokusaja opstrukcije ima, i to vise nego sto sam ocekivao prihvatajuci se ovog posla. Ali, ja se na to ne obazirem. Prioritetni zadatak poreske administracije je naplata poreza na ekstra profit i ekstra imovinu, i tu obavezu cemo ispuniti krajnje dosledno. A doslednost znaci da sa utvrdjivanjem iznosa ovog poreza krecemo upravo od "velikih igraca", onih koji su se najvise okoristili u proteklih 12 godina, u vreme dok je vecina stanovnistva zivela u bedi i beznadju - ukazuje Radovic.
      Na opasku da je od zakljucenja roka za podnosenje poreskih prijava proteklo vec 20-tak dana, a da resenja jos nisu odaslata, prvi poreznik Srbije, kaze:
      - Na prvi pogled, nekome ce izgledati da radimo sporo. Zelimo, medjutim, da nasa resenja budu besprekorno validna i cinjenicno potkrepljena, da van domasaja ne ostane ni jedan jedini dinar, odnosno dolar ili marka.
      U obradi su, i to u njenoj zavrsnoj fazi, podseca sagovornik "Novosti", i svi cuveni racuni u stranim bankama:
      - Racune u inostranim bankama, na svoje ime, od funkcionerske elite imaju: Mirko Marjanovic, Dragan Tomic iz "Jugopetrola", Dragan Tomic iz "Simpa", Milovan Bojic... Uspostavili smo saradnju sa medjunarodnom zajednicom, odnosno inostranim bankama oko tih racuna a saradnja podrazumeva da su toj gospodi racuni i blokirani - precizira Radovic.
      To sto Mirko Marjanovic, demantuje postojanje bankovnog racuna je, kaze Radovic, njegovo pravo.
      - Gospodin ne razume zasto verujem svajcarskim vlastima, a ne njemu. Dragan Tomic, iz "Jugopetrola", me je, na primer, gledao u oci i rekao da nikakav racun u inostranstvu nema i da nikada nije koristio nijednu privilegiju, a onda je, kada sam mu pokazao listing iz banke krenula druga prica. I Bojic je tvrdio da nema racun u inostranstvu, a onda je njegov advokat dosao kod mene da trazi da ja pomognem, da se taj racun odblokira, jer mora da vodi dete na lecenje - ukazuje Radovic.
      Van domasaja poreskih makaza nece ostati, uverava sagovornik "Novosti", ni ekipa duvanskog i naftnog biznisa. I racuni tih aktera su, upravo, u "obradi". U sistematizovanju podataka koristi se pomoc i nadleznih medjunarodnih institucija a uvrstena su, bez izuzetaka, sva imena.
      Kada je rec o aktuelnim politicarima, poresku prijavu podneo je predsednik Srbije. Prijavu je podnela i firma "Lutra".
      U samom zakonu roka, do koga uprava prihoda mora da posalje sva poreska resenja, nema. Profiteri se, dakle, mogu "cesljati" sve dok se ne sravni i poslednji sumnjivi racun. Zakonski rok postoji samo kada je rec o placanju - do 15. dana od dobijanja poreskog resenja. Placanje se moze dobiti i na rate, do sest meseci, a ako obveznik nema para, obaveza pada na clanove porodice, pod kojima se podrazumeva i rodbina po bivsem supruzniku.
      - Moj savet, pre svega "velikim igracima", glasi: budite kooperativni. Jer, ko bude cekao da mu poreznici prvi zakucaju na vrata, rizikuje da mu osnovica poreza, po osnovu pokusaja utaje, bude uvecana i do deset puta - porucuje Aleksandar Radovic.
      Svetlana VUKOVIC
     

VIDNI KORAK NAPRED

     BUJANOVAC (Beta) - Specijalni izaslanik UN za ljudska prava za bivsu Jugoslaviju Zoze Kutiljero izrazio je juce zadovoljstvo postovanjem ljudskih prava na jugu Srbije, ali je ocenio da treba uciniti jos.
      "Na jugu Srbije, na podrucju ljudskih prava, napravljen je dobar korak i vidan napredak, ali je potrebno uciniti jos vise", rekao je Kutiljero novinarima posle razgovora sa predsednikom Odbora za ljudska prava Saipom Kamberijem.
      Kutiljero je precizirao da Albanci sa kojima je razgovarao insistiraju na dodatnim koracima u unapredjenju ljudskih prava i ocekuju u tom pravcu nove poteze vlasti u Beogradu.
     

I IZBOR UTICE NA AUTONOMIJU

     Kada se TV Novi Sad odvoji od RTS neminovno je novo biranje celnika, tako da sadasnji, ponovljeni konkurs samo odlaze ono sto je neminovno - sustinsku autonomiju Pokrajine
      NOVI SAD - RASPISIVANJEM novog konkursa za pojedina celna mesta u RTS, pa i u RTS Novi Sad, suocavamo se sa reliktom odlucivanja prethodnog rezima, mistifikuje se kadrovski izbor po principu stranacke pripadnosti, umesto - strucnosti - izjavio je "Novostima" Aleksandar Kravic, v.d direktor RTS Novi Sad, potvrdivsi da ce ponovo konkurisati na ovu rukovodecu duznost.
      On je ocenio da ce novi konkurs usporiti vracanje nadleznosti Skupstini Vojvodine u oblasti informisanja, kao sto se ocekuje (nakon sto se to ucini sa obrazovanjem i kulturom). Pozivajuci se, medjutim, na pregovore i dogovore pokrajine i republike da je to - neminovnost, Kravic, ne vidi razlog da se sada imenuje direktor RTS Novi Sad.
      - S obzirom, da bi TV Novi Sad trebala za par meseci da se odvoji od beogradske, moracemo ponovo birati celnike - istice kao besmislicu Kravic - Dakle, opet zaobilazimo resavanje sustinskih problema kao sto su status RTS, zatim RTS Novog Sada u okviru ove medijske kuce i time nepotrebno "teglimo" problem.
      U ubedjenju da ce lista kandidata koji se sada prijavljuju na rukovodeca mesta, ostati nepromenjena, smatra da ovo "oklevanje" mnogo kosta.
      - RTS Novi Sad nema stabilni izvor finansiranja, kuca je odavno kadrovski urusena, radimo vec dve godine u neuslovnim prostorijama, nemamo pretplatu i stalno smo u nekim blokadama - nabraja probleme - Najmanje se, u ovoj nejasnoj situaciji, bavimo programom, sto je nasa najvaznija obaveza kojoj cemo sve posvetiti kada TV Novi Sad ponovo bude - vojvodjanska.
      Z. T. MIRKOVIC
     
     
     
     

MICUNOVIC SA KUCANOM

     BEOGRAD (Beta) - Delegacija Skupstine SRJ, koju predvodi predsednik Veca gradjana Dragoljub Micunovic, otputovala je juce u dvodnevnu posetu Sloveniji, saopstila je Savezna skupstina.
      Jugoslovenska delegacija razgovarace sa najvisim funkcionerima Slovenije, predsednikom drzave Milanom Kucanom, predsednicima parlamenta i vlade Borutom Pahorom i Janezom Drnovsekom. Kako je najavljeno, delegacija jugoslovenskog parlamenta razgovarace i sa predsednikom slovenacke Privredne komore Joskom Cukom, kao i sa predstavnicima ministarstva za inostrane poslove i privredu.
     

OTVORILI OCI

     KOSOVSKA MITROVICA (Beta) - CLAN Koordinacionog centra za Kosovo Oliver Ivanovic izjavio je da su predstavnici Nezavisne medjunarodne komisije za Kosovo, nakon politickih promena u Beogradu i dogadjaja u Makedoniji, promenili ranija gledista o stanju u pokrajini koja je karakterisala uglavnom briga za kosovske Albance.
      Ivanovic se u Mitrovici sastao sa predsednikom Medjunarodne nezavisne komisije za Kosovo Ricardom Goldstonom, koji sa ostalim clanovima te organizacije prikuplja cinjenice za njen drugi godisnji izvestaj o stanju na Kosovu.
      Ivanovic je naglasio da se nakon promena vlasti u Beogradu, dogadjanja u Makedoniji i razvojem situacije na Kosovu, glediste clanova Komisije promenilo i da "oni sada uvidjaju da se na Kosovu ne radi ni o kakvoj ugrozenosti ljudskih prava Albanaca vec o njihovim sasvim drugacijim ciljevima".
     

TOPLI OBROK ILI STRAJK

     PODGORICA (Beta) - Crnogorski Sindikat prosvetnih radnika dao je do 10. septembra rok Ministarstvu prosvete da ispuni njegove zahteve i najavio da ce u suprotnom organizovati generalni strajk.
      Sindikat trazi da se do 10. septembra prosvetnim radnicima u Crnoj Gori isplati jedan topli obrok, a do 15. septembra i ostalih sest naknada za topli obrok.
      Predsednik Sindikata prosvete Svetozar Bulatovic izjavio je da je takva odluka doneta na sednici Izvrsnog odbora sindikata.
      Vlada Crne Gore najavila je prekjuce da ce u septembru isplatiti prosvetarima naknade za godisnji odmor, a do kraja godine i prinadleznosti za tople obroke.
      Skolska godina u Crnoj Gori trebalo bi da pocne 10. septembra. Ministarstvo prosvete saopstilo je ranije da se njen pocetak odlaze zbog velikih vrucina.
     
     
     »UBIJEN ISMAILJI«
     
     
      LAPLJE SELO - U selu Donji Godanac kod Stimlja preksinoc je ubijen Cerim Ismailji, sekretar Kosovske demokratske inicijative.
      Prema pricama ocevidaca grupa naoruzanih ljudi je Cerima najpre pozvala da izadje ispred kuce, a kada je to uradio ispalili su na njega rafal iz vatrenog oruzja.
      Pretpostavlja se da su Ismailjuga ubili albanski ekstremisti zbog njegovih bliskih veza sa rezimom Slobodana Milosevica. Bio je i clan rukovodstva albanske partije ciji je predsednik Faik Jasari bio clan Privremenog izvrsnog veca Kosova i Metohije.
      M.V.
     

I RECI LECE RANE

     OSLO, (FoNet) - Verski lideri tradicionalnih verskih zajednica Kosova i Metohije - Islamske zajednice, Srpske pravoslavne crkve i Rimokatolicke crkve usvojili su, na sastanku u Oslu, Zajednicki plan akcija za dijalog i pomirenje izmedju naroda Kosova i Metohije.
      - Rane naroda Kosova i Metohije su veoma duboke. Nasa potreba da oprostimo jedni drugima i da zivimo kao ljudi iste zemlje je iskrena. Kaze se u izjavi koju su potpisali Redzep Boja, muftija i predsednik Islamske zajednice Kosova Artemije (Radosavljevic), episkop rasko-prizrenski i kosovsko-metohijski Srpske pravoslavne crkve i Marko Sopi, biskup prizrenski Rimokatolicke crkve.
      Planom akcija predvidjeno je organizovanje foruma za dijalog i proces pomirenja medju narodima Kosova i Metohije, u pocetku u maticnim verskim zajednicama, koji bi kasnije doveli do zajednickih susreta tokom tri ili cetiri velika medjureligijska foruma.
     

TERORISTI U SKUPSTINI?

     PRISTINA/PRESEVO (Beta) - Rukovodstva albanskih stranaka na jugu Srbije jos nisu odlucila da li da u sastav nedavno formirane skupstine Albanaca u tom regionu, ukljuce i predstavnike zvanicno rasformirane ilegalne Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje.
      Potpredsednik najuticajnije stranke Albanaca na jugu Srbije - Partije za demokratsko delovanje Behljulj Nasufi, najavljujuci tokom septembra drugu sednicu skupstine Albanaca, potvrdio je da jos nema odluke o ukljucenju lidera OVPBM u rad skupstine, cije je formiranje naislo na negativne reakcije drzavnih zvanicnika iz Beograda.
      Predsednik druge po uticaju partije - Demokratske partije za ujedinjenje Albanaca (DPUA), Zecirja Fazliu smatra da "i momci iz OVPBM imaju svoje mesto u skupstini".
     

BUDJELARI TANJI OD RACUNA

      Egzistencijalni minimum troclane porodice je 9.525 dinara mesecno a prosecni prihodi su gotovo hiljadu dinara nizi Poseban udar povecanjem racuna za struju i telefone Od jeseni nesto lakse jer bi hrana trebalo da pojeftini
      BEOGRAD (Tanjug) - NI rast plata i penzija u julu nije omogucio prosecnom troclanom domacinstvu da zadovolji svoje najosnovnije egzistencijalne potrebe, ne racunajuci kupovinu odece, obuce i prevoza.
      Prema analizama Instituta za trzisna istrazivanja, za minimum egzistencije troclanog domacinstva u julu je bilo potrebno 9.525 dinara, dok su prosecni prihodi tog domacinstva iznosili 6.738 dinara.
      Situacija je nesto povoljnija nego u junu, jer su zarade u Srbiji povecane za 9,1, a penzije za pet odsto, sto, po statistici, predstavlja realno veliki rast, dok su troskovi zivota nizi za jedan do 1,4 odsto.
      Strucnjaci podsecaju da je najveci deo zaposlenih i penzionera imao prihode znatno ispod prosecnih i ocenjuju da su velika poskupljenja elektricne energije i telefonskih usluga u junu i julu mnogo vise obezvredila licna primanja nego sto se to iz statistika moze zakljuciti.
      Obim prometa u trgovini na malo je blago porastao u odnosu na prethodni mesec, ali to se iskljucivo odnosi na egzistencijalne proizvode, dok opada prodaja robe i usluga, kojima se meri standard stanovnistva. Do povecanja prometa neprehrambenih proizvoda doslo je zbog omogucavanja kupovine na kredit, dok je promet hrane opao.
      Ni svi egzistencijalni proizvodi nisu trazeni u podjednakoj meri. U avgustu je doslo do poskupljenja mesa, mada za njim ni do tada, zbog visokih cena, nije postojalo veliko interesovnje kupaca.
      U celini gledano, zalihe robe u trgovini neznatno su opale, vise kod neprehrambenih proizvoda nego kod hrane, a u trgovini mesovitom robom doslo je do porasta zaliha.
      Republicki ministar trgovine i turizma Slobodan Milosavljevic, medjutim, smatra da je na trzistu poslednjih meseci doslo do kvalitetnog pomaka i da se sada govori samo o cenama, a da se vise ne postavlja pitanje snabdevenosti trzista, na kojem postoji zadovoljavajuci asortiman, kako domacih, tako i inostranih proizvoda.
      Sto se tice cena, on smatra da se unapred stvara psiholoski pritisak u javnosti i po dva meseca pre nekog najavljenog poskupljenja, kao sto je slucaj sa strujom.
      On smatra da ce od novembra doci do pojeftinjenja nekih prehrambenih proizvoda, pre svega mesa, jer se ocekuje pojeftinjenje stocne hrane. Uz pomoc poslovnih banaka, kroz kredite ce biti pomognuta obnova stocnog fonda, sto treba da doprinese trajnijem povecanju proizvodnje i nizim cenama.
     
     

NOVCANICI SKRATILI SEZONU

      Uz sve napore turistickih radnika da cene prilagode dzepu izgleda da su mnoge stavke bile prece od odliva na letovanje Stranci boravili duze nego sto se ocekivalo
      BEOGRAD (Tanjug) - U JUGOSLOVENSKOM udruzenju turistickih agencija (JUTA) procenjuju da ovogodisnja turisticka sezona nece biti uspesna kako se ocekivalo, jer je od pocetka godine do kraja jula zabelezen slabiji promet nego prosle godine.
      Mada su smestajni objekti od kraja jula i tokom avgusta biti "solidno" puni, statisticari su zabelezili da je za sedam ovogodisnjih meseci jugoslovenska turisticka privreda uknjizila ukupno 6,2 miliona nocanja, sto je za 1,2 odsto manje nego u isto vreme prosle godine.
      Domacim gostima je naplaceno 5,5 miliona nocenja, ili za 4,6 odsto manje nego u isto vreme prosle godine, a stranci su platili 638.000 nocenja, ili za 43,1 procenat vise nego u sedam lanjskih meseci.
      U JUTA, medjutim, skrecu paznju da ohrabrujuca poseta inostranih gostiju, odnosno njihov duzi boravak u nasim smestajnim objektima, ipak, ne moze znacajnije da utice na ukupan promet, jer oni ucestvuju sa samo nesto vise od 12 procenata.
      Strucne sluzbe jugoslovenske asocijacije organizatora putovanja uocila su da su turisticki objekti tek krajem jula i pocetkom avgusta poceli znacajnije da se pune.
      Smestajni objekti u banjama Srbije i planinskim centrima, osim na Zlatiboru i donekle na Tari, pak, nisu popunjeni kako se ocekivalo, pa je slobodnih mesta bilo "na pretek".
      I na Crnogorskom primorju hoteli su do pre mesec dana bili poluprazni, na sta je svakako uticalo i to sto su tamosnji turisticki poslenici u jeku letnje sezone podigli cene usluga.
      S najavom popusta od 20. avgusta, turisticki radnici Crne Gore moci ce da racunaju i na izvesno produzavanje sezone, ali ukupan bilans prometa nece biti iznad planiranog, ocenjuju u JUTA, isticuci da letnju sezonu ne cine samo juli i avgust, vec da ona traje od pocetka juna pa sve do sredine okrobra.
     
     

SVADJE ODBIJAJU INVESTITORE

      Za potencijalne investitore nije od velike vaznosti odnos medju vladajucim strankama, ali je politicka stabilnost itekako bitna, narocito opredeljena ka trzisnoj privredi i evropskim integracijama
      BEOGRAD - U PRIVREDNOJ komori Jugoslavije (PKJ) smatraju da sadasnja politicka kriza nije smanjila interes inostranih investitora za ulaganja u jugoslovensku privredu.
      Predsednik PKJ dr Slobodan Korac rekao je u izjavi Tanjugu da je najvaznije da Jugoslavija "gura" pravcem demokratskih reformi i reformi privrednog i pravnog sistema i to dovoljno brzo da bi mogla sve da zavrsi na vreme, s obzirom da nas tiste mnogi problemi koje treba resavati.
      - Za nas je bitno to sto za potencijalne strane investitore nije od narocitog znacaja kakav je odnos medju strankama vladajuce koalicije, koja stranka ima vise biraca, da li jedna partija optuzuje drugu", izjavio je Korac.
      Predsednik Komore je istakao da relevantnu politicku stabilnost jedne zemlje, vaznu za stranog investitora i privredu uopste, odredjuje "kurs" prema kojem zemlja ide, naglasivsi da su osnovni pravci koji odredjuju nasu sudbinu zalaganja za izgradnju trzisne privrede i otvaranje i integracija Jugoslavije sa Evropom i svetom.
      "Ukoliko bi se mi oducili da menjamo taj zapoceti osnovni kurs, onda bi to znacilo da cemo imati eventualne probleme u odnosu sa svetom u privrednom smislu", naglasio je Korac i dodao da "nije primetio da je neka od politickih partija iz sastava DOS-a odustala od sprovodjenja zapocetih reformi, od demokratije, trzista, otvaranja prema svetu".
      Neslaganja se, dakle, odnose na neke druge stvari koje za strance nisu bitne, a za to je krunski dokaz primer italijanske privrede, koja je mocna i pored toga sto je stalno u nestabilnim politickim prilikama, ogromnim aferama, korupciji, zakljucio je Korac.
     
     
     »OPTERECENJE«
     
     
      SAOBRACAJNO opterecenje u 1990. godini na ovom putnom pravcu bilo je 6.500 vozila na dan, a 1996. godine tri do cetiri hiljade vozila. Prema procenama u ovoj godini dnevno prodje oko 3.300 vozila sa tendencijom rasta od 10 do 15 odsto. Treba, medjutim, imati u vidu da je doslo do pada saobracaja ka makedonskoj granici, a povecanja saobracajnog opterecenja iz pravca Turske.
     

DO KOMSIJA U SEST TRAKA

     BEOGRAD - KAKO bi se lakse obezbedio novac za izgradnju autoputa Nis -Sofija, Jugoslavija i Bugarska zajednicki ce sa ovim projektom nastupiti na predstojecoj konferenciji Pakta za stabilnost, koja ce se u oktobru odrzati u Bukurestu. Procenjena vrednost radova na ovoj saobracajnici iznosi oko 500 miliona dolara.
      Inace, duzina autoputa od Nisa do bugarske granice je 102 kilometra. Deonica od 4,5 kilometra je zavrsena, dok je izgradnja obilaznice oko Nisa (13,6 kilometara) u zavrsnoj fazi. Preostaje, dakle, 82 kilometra i u toku je izrada idejnog projekta, sto je posao, koji po misljenju strucnjaka moze da se odradi za godinu i po dana.
      Kako kazu u Ministarstvu za saobracaj i telekomunikacije, izgradnja je podeljena u tri faze i za svaku moze da se raspise tender. Dakle, 18 kilometara je gotovo zavrseno i do 54. kilometra islo bi se potpuno novom trasom. Od 54. do 82. kilometra pratila bi se postojeca trasa magistralnog, koji se dogradjuje za pun profil autoputa. Dalje, od 82. do 102. kilometra trasa ce ici pored postojeceg magistralnog puta. Saobracajnica bi imala dva odvojena pravca, sa po dve vozne i jednom zaustavnom trakom, a predvidjena brzina vozila je 120 kilometra na cas.
      - Vrlo je vazno pripremiti zajednicki nastup za finansiranje izrade fizibiliti studije (studija izvodljivosti) za izgradnju autoputa Nis - Sofija, jer se time povecavaju sanse da nam se trazena sredstva odobre - tvrdi Marija Raseta Vukosavljevic, republicki ministar za saobracaj i telekomunikacije. - Kao prvi korak, dakle, zajednickim nastupom trazice se sredstva za izradu fizibiliti studije, koja nisu zanemarljiva. Takva studija dace sveukupnu analizu mogucih nacina finansiranja izgradnje kompletnog autoputa i bila bi osnova za dalji zajednicki nastup pred Paktom za stabilnost za izgradnju saobracajnice od Nisa do Sofije.
      Sto se tice bugarske deonice od Sofije do jugoslovenske granice, u skladu sa zahtevima Evropske unije radi se novi idejni projekat. Prvo bi se gradila Severna magistrala od osam kilometara, zatim obilaznica oko Sofije (30 kilometara) a slede deonice Sofija - Dragoman (30 kilometara) i Dragoman - Koloman - 10,9 kilometara, gde se zbog slozenosti terena planira izgradnja 2+2 trake.
      T. SPALEVIC
     

SKOLE OPET PUNE DJAKA

     U novoj skolskoj godini osnovce i srednjoskolce ocekuju slobodni vikendi bez radnih i nastavnih subota, gradivo olaksano do 30 odsto i - dva nova predmeta. I dalje nejasno da li su veronauka i gradjansko vaspitanje obavezni. Prvi predah od nastave je zimski raspust koji pocinje 24. decembra
      BEOGRAD - KADA se danas, tacno u osam sati, oglasi zvono, osnovne i srednje skole u Srbiji posle pauze od 2,5 meseci ponovo ce da ispuni smeh i graja skolaraca. Nova skolska godina donece osnovcima i srednjoskolcima i neke novine, ali samo manje izmene, jer ih velike promene ocekuju tek od septembra naredne godine.
      Ucenike ce sigurno obradovati vest da po Kalendaru skolske 2001./02. godine vise nema radnih i nastavnih subota. Fond casova ce, doduse, ostati isti, ali je zato gradivo u osnovnim i srednjim skolama sazeto, u zavisnosti od predmeta, i do 30 odsto. Zato se s pravom moze ocekivati da profesori i nastavnici kvalitetnije organizuju nastavu, da se napravi dovoljno prostora za obnavljanje gradiva i propitivanje djaka.
      Krajem ovog meseca djaci prvih razreda osnovnih i srednjih skola dobice i nove predmete: veronauku i gradjansko vaspitanje. Za sada je neizvesno da li ce ova nastava biti fakultativna ili ne jer su izjave nadleznih iz ministarstava vera i prosvete kontradiktorne. Sigurno je samo da ce ucenici, odnosno roditelji, imati priliku da biraju izmedju ova dva predmeta, koji ce po odabiru postati obavezni.
      Prvo polugodiste je, kao i do sada, krace od drugog, ali su zato i pauze redje. Posle 29. novembra - Dana Republike (koji "pada" u cetvrtak i petak) prvi i jedini veliki odmor je zimski raspust koji traje od 24. decembra ove do 11. januara sledece godine. U drugom polugodistu, koje pocinje u ponedeljak 14. januara 2002. godine djaci ce se odmarati tokom prolecnog raspusta (1.-7. maj) i brojnih verskih i drzavnih praznika.
      Letnji raspust za osnovce pocinje 17. juna 2002. godine pa ce ucenici od I do VII razreda sa nastavom da zavrse 14. juna, a osmaci nesto ranije - 31. maja. Srednjoskolci se raspustaju od 20., juna, maturanti gimnazija se od skole oprastaju 15. maja, djaci zavrsnih razreda srednjih strucnih skola 29. maja.
      T. B.
     

UNMIK RAZJURIO UCENIKE

     Oko 150 ucenika i nastavnika Osnovne skole "Braca Aksic" vec dve godine proterano iz svoje skole, a Unmik im srusio i sator
      LIPLJAN - SRPSKI osnovci iz Lipljana nece kao njihovi vrsnjaci iz cele Srbije danas da sednu u skolske klupe, jer su njihovu skolu zauzeli drugi.
      Jos pre dve godine kada je KFOR dosao na Kosmet, albanski nastavnici i djaci uz pretnje naoruzanih pripadnika teroristicke OVK isterali su srpske ucenike iz njihove skole "Braca Aksic". Nisu stigli da uzmu ni skolski pribor, i ucila tek opremljene kabinete. Nasli su se na ulici, da bi posle nekoliko nedelja bili smesteni u jednoj privatnoj kuci u Lipljanu. Tu su sticali prva znanja osnovci iduci uz pratnju KFOR-a, a neretko i sami izbegavajuci centralne ulice u gradu i sto dalje od ociju onih koji su ih proterali. I kada su se vec navikli na takve (ne)normalne uslove, morali su da napuste i u tu privatnu kucu. Ne videci mogucnost da im se obezbede bolja skolske prostorije, ucenici i njihovi roditelji su vec vise od nedelju dana razapeli sator u Lipljanu, gde su mislili da pohadjaju nastavu. Sator je bio blizu srpskih kuca i tu su se osecali koliko - toliko bezbedno. Ali njihov sator je zasmetao drugima. Posle nekoliko upozorenja pripadnici policije UNMIK-a i KFOR-a su ga srusili, bez ikakvog objasnjenja. Ponudili su im kontejner, ali su Srbi to odbili.
      Direktor skole "Braca Aksic" Miodrag Mikaric kaze da su Srbi odbili tu pomoc UNMIK-a jer 130 srpskih djaka ne moze da radi i uci u kontejneru kao u kavezu. To ponizava i degradira Srbe u Lipljanu istice Mikaric.
      M. VUKSANOVIC
     

SUNCE ODLOZILO CAS

     PODGORICA, (FoNet) - Skolska godina za ucenike osnovnih i srednjih skola u Crnoj Gori, umesto sutra, kako je po propisima trebalo, pocece iduceg ponedeljka, 10. septembra.
      Takvu odluku Ministarstvo prosvete i nauke obrazlozilo je velikim vrucinama koje vladaju u Crnoj Gori, a posebno u Podgorici.
      Pet propustenih radnih dana bice nadoknadjeno do kraja prvog polugodista, sto ce svaka skola planirati svojim kalendarom.
     

OCEKUJU SE DOBRI PRINOSI

     NOVI SAD - KUKURUZ koji je na vojvodjanskim poljima posejan na oko 640.000 hektara, u zavisnosti od vrste hibrida, je u fazi vostane ili mlecne zrelosti, i dosadasnji period u vegetaciji je u poredjenju sa proslom godinom, znatno bolji.
      Ovo je "Novostima" izjavio dr DJordje Jockovic, upravnik Zavoda za kukuruz, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, napominjujuci da je primena hraniva bila nedovoljna, pa se ne mogu ocekivati rekordni prinosi.
      - Zbog cestih kisa i nedostatka sredstava za zastitu - herbicida, mnoge njive su zakorovljene, tako da ce i to uticati na smanjenje prinosa - upozorava dr Jockovic. - Prethodnog meseca vlage u zemljistu je bilo manje nego sto je potrebno, pa je u nekim regionima, narocito u Banatu i peskovitijem zemljistu doslo do podgorevanja kukuruza.
      Prema procenama strucnjaka, mogu se ocekivati dobri prinosi, i to veci nego prosle godine, ali daleko ispod rekordnih kakve smo imali pre desetak godina.
      - Na visinu prinosa uticace i vremenski uslovi u narednom periodu - rekao je dr Jockovic. - U Vojvodini se prosecno ocekuje oko pet tona suvog zrna po hektaru, a u Jugoslaviji od 4,6 do 4,8 tona po hektaru.
      LJ. P.
     

CENA NIKOM PO MERI

      Proizvodjaci se zale na niske otkupne cene (nisu menjane od lane) dok kupci pritisnuti ostalim poskupljenjima smatraju da bi krompir trebao da bude i jeftiniji
      IVANJICA, CACAK - KROMPIR u Srbiji je dobro rodio, mozda je na pomolu i rekordna godina, zahvaljujuci vremenskim prilikama. Iz njiva u Dragacevu, na Javoru, Zlataru, visoravni Pestera i Vlasine i drugih krajeva strucnjaci ocekuju da ce biti izvadjeno 25-27 tona po hektaru. Kad se napune podrumi, trapovi i hladnjace, bar trecina roda preostace za izvoz.
      Za jednu od osnovnih zivotnih namirnica krajem prosle nedelje u Ivanjici je Poslovna zajednica za voce i povrce odredila otkupnu cenu: osam dinara za merkantilni i 9 i 11 dinara po kilogramu za semenski krompir.
      - Osam dinara je realna cena za organizatore proizvodnje, stimulativna za proizvodjace i konkurentna uvoznom krompiru - kaze za "Novosti" Radomir DJekic, predsednik odbora za krompir u Poslovnoj zajednici voca i povrca. - Otkupna cena je niza za dinar nego lane, ali ove godine imamo dobre prinose, 30 odsto vece od planiranih. Kalkulativna cena u setvi je bila sedam dinara i taj jedan dinar je dovoljan da ocuva i zanovi proizvodnju. Mozda cena bude i niza od osam dinara, zavisno od ponude, a ako krene izvoz - porasce.
      Na sastanku predstavnika Privredne komore i Zadruznog saveza Srbije sa proizvodjacima u Ivanjici lomila su se koplja oko cene izmedju 7-10 dinara. Dobar raspored padavina i nesto ranija sadnja pogodovale su rodu, od cega je 80 odsto prvog kvaliteta. Receno je i da je vlaga pogodovala krompiristima u Vojvodini, a da su dve-tri slane na jugu Srbije "ubrale" rane sorte. S druge strane velika su ulaganja, pa ce seljaci sa osam dinara ostati tratkih rukava.
      - Ko ce nam dati krompir po osam dinara? Pa godinama propadamo i jedva odrzavamo proizvodnju. Sa ovako niskom cenom uradili smo isto sto i sa malinom - izrazio je nezadovoljstvo na skupu u Ivanjici Radisa Ristic, direktor zadruge "Jedinstvo" iz Medjurecja.
      Podeljena su i prva reagovanja proizvodjaca na odluku Poslovne zajednice. Proslogodisnji rekorder, Mirko Draskovic, iz ivanjickog sela Mocioci, veli da i cena nije tako mala posto sa 36 hektara ocekuje rod od 30 tona u proseku po hektaru.
      - Sve je u ovoj zemlji poskupelo, a samo je krompir pojeftinio! Svaka cena ispod tri kilograma za marku je - nikakva cena, - kaze Mico Popovic, poznati proizvodjac iz dragacevskog sela Milatovici. - Rod je jedan od rekordnih, plodovi su krupni, ali je problem sto truli u dzacima. Ako bude kisa i oduzi se vadjenje - istrulice znatne kolicine. Nevolja je sto niko ne preuzima krompir, a nije ni poznat razuman rok za isplatu.
      U ivanjickom i cacanskom kraju teret otkupa, zale se seljaci, pao je na zemljoradnicke zadruge. NJihove kase su prazne, iscrpljene otkupom maline i kupine, pa proizvodjaci zebu da se ne ponovi neka od ranijih godina, kad su vagoni krompira bacani u potok.
      Na skupu u Ivanjici izneti su nepotpuni podaci o zasejanim povrsinama. Racunice kazu da je u Srbiji pod krompirom oko 100.000 hektara i da ce trecina roda ostati za izvoz. Racuna se na trziste Slovenije i Hrvatske, gde je susa uzela danak, kao i na plasman u Rumuniju i Makedoniju. Dobri su i prinosi semenskog krompira (10-15 tona), a preduzece "Solanum" iz Guce ocekuje rod ravan - holandskom.
      N. ZATEZIC
     
     
     »CIPS«
     
     
      FABRIKE PIK "Cacak" i "Etno-arta" u Kostunicima pocele su preradu krompira u cips. PIK "Cacak" preuzima krompir u refuzi (bez pakovanja u dzakove), po ceni od sedam dinara, s tim sto se zbog ogranicenog plasmana u redu ceka za nalog za otkup, a rok placanja je - 40 dana.
      Kapaciteti domace prerade su oko 300.000 tona krompira godisnje.
     
     
     »TRAMPA«
     
     
      - OCEKUJEMO da republicka Direkcija za robne rezerve otkupi izvesne kolicine ovogodisnjeg roda i stabilizuje trziste - veli Radomir DJekic. - Valjalo bi da se seljacima ponudi zamena krompira za traktore, sejacice i drugu poljoprivrednu mehanmizaciju.
     

PRAVDA U SUKNJI

      Zene se pokazale, u vecini slucajeva, kao tvrdji orasi za prethodnu vlast od kolega muskaraca, pa su tim nepristajanjem na poslusnost i zasluzile ovako visoka zvanja
      SVA je prilika da ce se u sudnicama sve cesce cuti gospodjo sudijo. Na celo sudova, naime, vise nije retkost da sedne zena. Nije to nikakva moda, kazu upuceni, vec jednostavno potreba reorganizacije pravosudja, sto naravno ne znaci da su se sve sudije muskarci iskompromitovali u prethodnim vremenima, ali govori da su zene svoje politicke stavove i cast profesije, pokazuje se, branile doslednije.
      Prvi put u istoriji sabackog Opstinskog suda na celu se nasla zena. Jela Mijailovic - Bogdanovic u ovoj ustanovi pocela je kao pripravnik pre 20 godina, posle briljantnog zavrsetka fakulteta za samo tri godine i, deleci pravdu, istinsku satisfakciju je imala kada je ona trijumfovala.
      - Nisam clan ni jedne stranke i mislim da bi sudstvo zaista trebalo da bude nezavisno i vanstranacko, ali pravo i pravda ne idu uvek pod ruku, jer ni jedan propis ne moze da predvidi svaku zivotnu situaciju - kaze energicna gospodja Mijailovic - Bogdanovic, koja je u instituciju od 30 sudija, vecinom zena, uvela novinu - stranke prima svakoga dana!
      Za svakog moram da nadjem vreme, ali se moja gotovo dva odrasla sina, Milan srednjoskolac i Marko osnovac, nikada nisu naljutili ako sa posla zakasnim. Bicu srecna ako postignu vise od mene u zivotu - otkriva zelje Jela, ne ustrucavajuci se da "prizna" da u radu i uspesima vidi zadovoljstvo, pa cak i kada sprema stan ili, uglavnom vikendom, ide na pijacu. Uverena je da sa novim ljudima u novom vremenu mora nastatati boljitak, a lazni sjaj i poremecene vrednosti da ce otici u zaborav.
      Snezana Janjic, pravnik po struci, advokat po profesiji i pravednik po opredeljenju kandidat je za predsednika Opstinskog suda u Vranju. Zaljubljenik u medicinu, ipak je najpre diplomirala materinstvo rodivsi sina Branislava, sada inzenjera elektronike a relativno brzo i pravo na niskom fakultetu gde je otisla pod uticajem supruga Dusana, pravnika za kojeg se udala iz srednjoskolske klupe.
      - Vise od 20 godina sam u pravosudju. Bilo je pritisaka direktnih, ili preko predsednika suda. Kontrolisali su koju stampu kupujemo, a ja sam redovno na stolu imala "Borbu", tada veoma razlicitu od ostalih novina. Onda je dosla 1989. godina i previranje u sudstvu - kaze Janjiceva secajuci se da su "socijalisti" na mitinge sudije vodili kao stoku". Prezirala sam to i pokusavala da ubedim sebe da i iz toga ima izlaza.
      - Vranjsko sudstvo je politizovano i kadrovski nejako da istera mnoge nepravilnosti na cistac. Boricu se da tako vise ne bude - zakljucuje i porucuje Janjiceva, pojasnjavajuci da ce svoje sadasnje klijente pozvati i predloziti im da sami nadalje odaberu advokatske zastupnike, ili da im ona preporuci ljude sposobne i casne u borbi za pravdu.
      BUDUCI predsednik Opstinskog suda u Pozarevcu Milica Peric je tipican primer zrtve prethodnog rezima. Ona punih sest godina nije mogla da napreduje, samo zato sto je bila politicki nepodobna.
      - Predsednik Suda Slobodan Kojadinovic mi je jula 2000. oduzeo sve funkcije, dok sam bila na godisnjem odmoru u okviru preraspodele zaduzenja, sto znaci nije morao da daje objasnjenje - objasnjava sudija Peric. - Lansirao je laznu pricu da se ja spremam za odlazak u advokate. Mentorstvo mi je ipak vratio 5 novembra, jer nije imao koga da zaduzi za rad sa pripravnicima.
      Jos 1995. politicki vrh opstine (SPS) je procenio da nije politicki podobna, pa nije ni konkurisala. Godinu dana kasnije je odbila da ide na kontramiting SPS u Beograd.
      - Ondasnjem predsedniku Suda Goranu Milenkovicu sam otvoreno rekla da ne idem ni na ciji miting, jer tamo nije mesto sudijama, a i ne zelim da budem na suprotnoj strani od mojih sinova - naglasava Milica Peric. - Sigurno zbog toga nisam kasnije izabrana ni za sudiju okruznog suda, ni za zamenika okruznog tuzioca.
      Dopisnici Novosti
     
     

SUMNJICAVA VLAST

     MILICA Milosavljevic je od juna ove godine predsednik Okruznog suda u Pozarevcu. Diplomirala je 1975 godine i iste godine je postala pripravnik u Opstinskom sudu u Pozarevcu. Posle pravosudnog ispita izabrana je za sudiju istog suda. Godinu dana je sudila parnice, a posle, sve do 1995 godine, bila je krivicar. Zatim je izabrana za sudiju Okruznog suda u Pozarevcu, gde je i dalje sudija - krivicar u prvom stepenu. Zavrsila je i specijalizaciju za krivicno pravo.
      - Nije bilo neposrednih pritisaka od prethodnog rezima, ali sam imala utisak da mi politicari ne veruju bas mnogo - priseca se predsednica Milosavljevic. - Diskretno su me zaobilazili kada su bili u pitanju delikatni slucajevi. Tako na primer, nisu me zvali na kontramiting SPS u Beogradu, za razliku od mnogih kolega.
      DJ. S. M.
     

DOSLEDNOST PRINCIPIMA

     KULA - MEDJU predlozenim kandidatima za predsednika opstinskih sudova, kojeg je predlozio Odbor za pravosudje i upravu Skupstine Srbije, nalazi se i ime Zorice Pavkov - Polic iz Kule.
      To je bio redovan konkurs na koji se javila sudija Polic, a sve je proslo kroz redovnu i uobicajenu proceduru. Kao dugogodisnji sudija Opstinskog suda u Kuli prvo je dobila podrsku lokalnog DOS-a pa i na visem nivou.
      - I ranije sam konkurisala 1996. godine za ovo radno mesto, ali tada nisam izabrana, nedostajala je partijska pripadnost koju ni danas nemam, kaze sudija Zorica Pavkov - Polic.
      Radeci na poslovima krivicne referade smatra da nije bila prestroga u odmeravanju kazne, jer uvek gleda coveka bez obzira kom stalezu pripada. Kako nam kaze, ako se neko sa manjom kaznom promeni i ona vaspitno deluje na njega, i to je dovoljno. Na poslu je pamte po principijelnosti i ujednacenoj kaznenoj politici. Kao dokaz da je to tako vidi se iz zalbenih postupaka u kojima nema puno preinacenih odluka.
      J. BEKIC
     

DA NIJE BAKE I DEKE

     KRALJEVO - BILJANA Nikolic, sudija Okruznog suda u Kraljevu, "parnicar" po specijalnosti, "kandidovana" je ovih dana za predsednika tog suda. Priznanje, ali i obaveza vise tim pre sto je Biljana i majka troje dece - dve cerke i sina, od kojih je jedno student, a drugo dvoje osnovci. Suprug Miroslav, inzenjer elektrotehnike u kraljevackoj "Elektrosrbiji", takodje ima puno posla, pa je cela kuca, takoreci, na Biljaninim ledjima.
      - Sve se moze uz dobru organizaciju, i na poslu, i u kuci. Covek mora da nadje vreme za sve, pa i za sebe, makar na kraju napornog dana. Ipak, da nije baka i deka, nasih oceva i majki - sve bi bilo mnogo teze - objasnjava Biljana to kako uspeva da uskladi poslovne i porodicne obaveze.
      - Za sudiju je veoma vazno da prodje sve u struci, jer ce samo tako bolje i da sudi, da obavlja posao za koji je, osim znanja i strucnosti, neophodan entuzijazam - dodaje Biljana. - Da nije bilo tog entuzijazma, ne bih se iz advokature ni vracala u pravosudje.
      D. S.
     

DOKTORI ZA OGLASE

     Ordinacija "Medis" preko svojih veza zakazuje snimanje na magnetnoj rezonanci u svim bolnicama za 350 maraka. U centru za Magnetnu rezonancu upozoravaju pacijente da ovaj pregled uz knjizicu kosta 600, a bez uputa 8000 dinara.
      BEOGRAD - Drzavni medicinski aparati - pare od pregleda u privatnim dzepovima. I toga ima kod nas. U pojedinim oglasnicima privatne ordinacije nude pacijentima preglede na magnetnoj rezonanci i to za neverovatnih 350 maraka. Mozda to, medjutim, i ne bi bilo toliko cudno da se ti isti pregledi ne obavljaju upravo u Centru za magnetnu rezonancu Klinickog centra Srbije gde se snimanje sa participacijom placa 600 dinara, odnosno osam hiljada ako to neko zeli "na svoju ruku".
      Vec duze vreme jedan oglas itekako iritira zaposlene u ovom Centru. Jer, ako pozovete broj telefona privatne ordinacije "Medis" ljubazno osoblje ispunice vasu zelju. Uslov je da ponesete 350 maraka i da, ako ste tako insistirali snimanje obavite u Centru za magnetnu rezonancu. Da ironija bude veca ovde se obavlja najveci broj pregleda jer u Klinicki centar dolaze i pacijenti iz unutrasnjosti.
      Zaintrigirali su nas pomenuti oglasi bas iz razloga jer pregled na magnetnoj rezonanci mogu da zakazu iskljucivo nasi lekari - kaze za "Novosti" dr Vesna Peric, direktor Centra za magnetnu rezonancu KCS. - Niko od mojih kolega ne radi u privatnoj praksi niti je konsultant u privatnim klinikama pa je prosto neverovatno da se na ovakav nacin krsi lekarska etika. Ako pozovete bilo koji od ovih oglasa cucete da ce vam snimanje biti "sredjeno" za svega dan - dva iako je lista cekanja za zakazivanje cak i po dva meseca unapred isplanirana. Ali, za 350 maraka ocito sve moze.
      Doktorka Peric istice da se ni samoinicijativno snimanje na magnetnoj rezonanci ne moze obaviti bez postojece medicinske dokumentacije. Ovakva vrsta pregleda ne moze da bude dostupna svima jer se ova metoda ne koristi za rutinske svrhe. Osoblje Centra ne naplacuje usluge snimanja osim pomenutih cena koje je propisalo nadlezno ministarstvo. Ako neko zna za drugu stranu medalje, kategoricna je nasa sagovornica, neka dodje i pokaze ko je od zaposlenih trazio novac.
      - Nasi pacijenti moraju da budu svesni da im ne trebaju nikakvi posrednici da bi obavili snimanje na magnetnoj rezonanci - naglasava dr Peric. - Primera radi samo u toku prekjucerasnjeg dana zakazano je vise od 100 snimanja koja ce se raditi u toku ovog i narednog meseca. Procedura za sve je ista - neophodan je izvestaj lekara u kome je zbog prirode oboljenja ili sumnje u neku od bolesti, neophodan pregled na magnetu. Maksimalno smo predusretljivi i niko od tezih pacijenata nece dugo cekati na snimanje.
      Enigma ko se na tudjoj muci obogatio ipak nije resena. Ostaje pitanje ko je to ko moze da zakaze pregled na magnetnoj rezonanci u ovom Centru privatnim klinikama i da li su nasi gradjani svesni da se, ukoliko zele da sacuvaju novac, ne javljaju na ovaj ili slicne oglase. Jer, doktori su tu zbog njih.
      S. RADULOVIC
     
     
     »CENE«
     
     
      MAGNETNA rezonanca radi se jos u KBC "Bezanijska kosa" i na Vojnomedicinskoj akademiji. Tamo su, medjutim, cene znatno vece od usluge u Centru za magnetnu rezonancu. Bez lekarskog uputa ovo snimanje kosta 19 odnosno 15.000 dinara koliko traze na VMA.

O MLADICU - NI RECI

     Da o izrucenju generala Mladica nije bilo govora, potvrdila juce i Florens Artman portparol haskog Tuzilastva
      BEOGRAD - O saradnji srpskih i jugoslovenskih vlasti sa haskim Tribunalom u procesu izrucenja bivseg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladica nije bilo ni reci - izjavio je juce Vladan Batic, ministar pravde Srbije. Izjavu Karle del Ponte negirali su i srpski premijer Zoran djinDJic, savezni ministar pravde Savo Markovic, a "pridruzila" im se naknadno, telefonom iz Haga, i Florans Artman, portparol glavnog tuzioca Tribunala.
      Demantujuci izjavu Karle del Ponte, da su jugoslovenske vlasti pristale da saraDJuju u izrucenju generala VRS Ratka Mladica koji je, prema saznanjima Tribunala, u SRJ, Batic je za "Novosti" izjavio da, tokom razgovora sa del Ponteovom u Beogradu "nije bilo ni pomena o bilo kakvom izrucenju Mladica."
      - Ne znam kako bi mi mogli da se bavimo izrucenjem Mladica ili Radovana Karadzica, kad oni niti su nasi drzavljani, niti su na nasoj teritoriji. O tome nije bilo ni pomena - kategorican je Batic. - Jedino pitanje Karle del Ponte bilo je da li se general Ratko Mladic nalazi u Srbiji, sto su predstavnici vlade negirali.
      iznenaDJenje izjavom glavnog tuzioca haskog Tribunala nije krio ni premijer Srbije Zoran djinDJic:
      - Razgovor sa glavnim tuziocem zavrsen je konstatacijom da predstavnici srpske vlasti ne znaju gde je on, da Mladic nije jugoslovenski drzavljanin, i da Vlada Srbije nije nadlezna za taj slucaj - naglasava djinDJic.
      Savezni ministar pravde Savo Markovic takoDJe je juce kazao da nije razgovarao sa Karlom del Ponte o izrucenju Mladica. On je precizirao i da "uopste nije razgovarao o konkretnim slucajevima i da ona nije iznosila konkretne zahteve". Del Ponteovu su, kaze Markovic, najvise zanimale ukupna klima u zemlji kada je rec o dosadasnjoj saradnji sa haskim Tribunalom i dalja saradnja sa tim sudom.
      Posle burne reakcije srpskih i jugoslovenskih zvanicnika koji su demantovali ovu izjavu del Ponteove, juce se, telefonom, oglasila i Florens Artman. Ona je potvrdila da Karla del Ponte sa srpskim premijerom Zoranom djinDJicem i ostalim zvanicnicima u Beogradu "nije posebno razgovarala o izrucenju generala Mladica".
      - U Beogradu jeste razgovarano o pitanju izrucenja, ali je Mladic pomenut samo kao neko "kome se desava" da je u Srbiji, pa je del Ponteova podsetila srpske zvanicnike da je on na listi Tribunala - rekla je Artman Tanjugu.
      A. R. P.

VELJA NECE - MILE HOCE

     Kompromisa nema, ili Dusan Mihajlovic ili ja - kaze Velimir Ilic obrazlazuci odbijanje potpredsednickog mesta u Vladi. Ocekujem poziv premijera djinDJica - potvrdio Miodrag Isakov, kandidat za vice-premijera zaduzenog za decentralizaciju
      BEOGRAD - Necu da uDJem u republicku Vladu sve dok je Dusan Mihajlovic sef srpske policije. Kompromisa nema - ili on ili ja. Mihajlovic moze da ostane na mestu potpredsednika Vlade, ali ne i prvi "policajac".
      Ovo je posle prospavane noci, definitivno odluka Velimira Ilica, lidera Nove Srbije, potvrDJena juce "Novostima". Dodaje da je bio spreman na kompromis, ali ga je saopstenje Nove demokratije, kao coveka, uvredilo do srzi i pitanje je da li ce im ubuduce reci i dobar dan!
      Na pitanje da li je o svojoj odluci obavestio srpskog premijera, odgovorio je da ocekuje da ga djinDJic pozove, i istice da je prvi covek Vlade prema njemu u dosadasnjim razgovorima bio izuzetno korektan. TakoDJe, naglasava da ne odustaje od najavljenih investicija: auto-puta Cacak - Beograd, izgradnje fabrike duvana. Pri tom demantuje neke medije da ce se posvetiti kandidaturi za predsednika Srbije, jer "o tom po tom".
      I dok je njegov nesuDJeni kolega u Vladi definitivno rekao ne potpredsednickom mestu u Nemanjinoj 11, lider Reformista Vojvodine Miodrag Isakov, ocekuje poziv premijera djinDJica. Predsednik vojvoDJanskih reformista potvrdio je juce "Novostima" da ocekuje mesto potpredsednika Vlade za regionalizaciju i decentralizaciju. Odluku Ilica nije zeleo da mesa sa svojom kandidaturom, jer su to razlicite stvari.
      Inace, Vladin potpredsednicki tim ostao je bez Vuka Obradovica, smenjenog zbog seksi-afere i Aleksandra Pravdica, koga je DSS povukla sa tog mesta. U kabinetu premijera djinDJica na potpredsednickim mestima ostali su: Nebojsa Covic, Dusan Mihajlovic, Zarko Korac, Momcilo Perisic i Jozef Kasa. Jos od ranije postoji dogovor u DOS-u da svaki od lidera ove vladajuce koalicije koji nema neku istaknutiju funkciju u vlasti moze da bude potpredsednik Vlade. Vecina je iskoristila to pravo.
      Lideri DOS-a koji su u srpskoj vladi, takoDJe cine jedno uze telo koje se zove Kolegijum Vlade. Oni imaju "privilegiju" da pre kompletne Vlade procesljaju neke odluke i zakone koji ce se naci na samoj sednici. Tu i tamo bilo je nekih nezvanicnih primedbi na ovakav nacin rada, ali se do sada niko od "obicnih" ministara nije pobunio protiv ovakve prakse.
      I tako dok, narodski receno, Velja nece, a Mile hoce u vladu, ostaje nedavna izjava premijera Zorana djinDJica da se rekonstrukcija njegovog kabineta ocekuje u oktobru. Po onome sto je nagovestio dr djinDJic, vecih rezova nece biti. Preciznije, dok su potpredsednicka mesta za lidere DOS-a i dalje otvorena, njegov kabinet mogao bi biti prosiren jednim ministarskim mestom za predstavnika nacionalnih manjina i ministra za prirodne resurse. Nezvanicno, bilo je reci i o otvaranju ministarstva za ekologiju.
      Naravno, poznato je da DSS insistira na korenitim promenama, malte ne - novoj Vladi. A kad je vec rec o predstavnicima ove partije u Vladi, za Aleksandra Pravdica se nece traziti zamena a Obren Joksimovic, ministar zdravlja u ostavci morace da ostane na tom mestu, sve dok Skupstina Srbije ne izabere novog ministra.
      I. LOVRIC

KOSTUNICA MORA DA UPOZORI SNP

     Ministar Batic optuzio poslanike SNP-a da sprecavaju borbu protiv kriminala u Srbiji. Pozvao Kostunicu da utice na rukovodstvo SNP-a.
      - APSURDNO da neko ko apsolutno ne moze da obavlja nikakvu vlast u Crnoj Gori, pokusava da utice na rad vlasti u Srbiji. Zato smo pozvali dr Vojislava Kostunicu, koji je garant koalicije izmeDJu SNP-a i DOS-a na saveznom nivou, da, posto se stalno zalaze za legalizam i obracun sa korupcijom i kriminalom svojim autoritetom utice na SNP, kako bi nam pomogli u borbi protiv korupcije i kriminala.
      Ovo je u Novom Pazaru, na tribini Demohriscanske stranke, istakao republicki ministar pravde Vladan Batic, koji se zapitao:
      - Kako mi da se borimo protiv kriminala i korupcije, ako su rodonacelnici upravo toga zasticeni imunitetom, a nas koalicioni partner ne dozvoljava da im se skine imunitet i sednu na optuzenicku klupu. Ako mozemo da se dogovorimo bice dobro, ako ne mozemo vise nema koalicije. Mislim da ce preovladati razum i da ce u SNP-u shvatiti da ne mogu da se mesaju u poslove pravosudnih organa u Srbiji. Konkretno, kod Bojica i Stoiljkovica se ne radi ni o kakvom verbalnom deliktu, vec o klasicnom kriminalu. Mi drugog puta osim da se sudi tim ljudima nemamo - istakao je Batic.
      Ministar pravde je istakao da ce novi kadrovi u pravosuDJu promeniti na bolje stanje u ovoj oblasti, posebno naglasivsi da sva kadrovska resenja prolaze gusto sito od lokalnog DOS-a, preko Vrhovnog suda do Skupstine Srbije. Batic je posebno naglasio da se Ministarstvo pravde ne mesa u kadrovanje i da nema nikakav uticaj na rad sudija i sudova.
      Na novinarsko pitanje: hoce li skoro biti izbora i da li ce DOS uspeti da ocuva vecinu u Skupstini Srbije, ministar pravde je rekao da promene i reforme ne mogu biti zaustavljene.
      M. NICIFOROVIC
     
     �"SLUCAJ KURTOVIC"�
     
      PREDSTAVNICI nekih stranaka, clanica DOS-a, juce su, pred ministrom Baticem, zestoko osporili kandidaturu Zlatana Kurtovica za predsednika Opstinskog suda u Novom Pazaru, isticuci da bi Kurtovicev izbor bio najveci samar DOS-u, promenama i pravosuDJu ovoga kraja. Batic je istakao da Kurtovic nije prosao na prosloj sednici Odbora za pravosuDJe u Skupstini Srbije i da je to pitanje skinuto sa dnevnog reda. Izrazio je nadu da ce na celo Opstinskog suda u Novom Pazaru doci neko koga ce svi prihvatiti.

IMA - NEMA DOGOVORA

     Dragoljub Micunovic, tvrdi da je bilo "nekih kontakata" izmeDJu koalicionih partnera SNP i DOS. SrDJo Bozovic negira da je iz DOS-a stigla inicijativa za razgovore
      BEOGRAD - SEDNICA Saveznog parlamenta, prekinuta u petak, posle novih nesporazuma na relaciji DOS - SNP nece biti nastavljena u utorak. "Novostima" je to juce potvrdio Dragoljub Micunovic, predsednik Veca graDJana federalnog parlamenta.
      Kad je rec o najavljenim konsultacijama, izmeDJu dva koaliciona partnera, srpskog i crnogorskog, Micunovic je naznacio da je "nekih kontakata bilo" i da ocekuje da ce savezni parlament rad nastaviti tokom ove nedelje.
      Tanka nit koja spaja DOS i SNP ponovo je, gotovo "do pucanja" zategnuta posle odluke Veca republika da u cetvrtak vece ne oduzme imunitet trojici poslanika: Vlajku Stojiljkovicu (SNS), Milovanu Bojicu (JUL) i Momcilu Bojovicu (SNP).
      Sef poslanickog kluba SNP u Vecu graDJana Predrag Bulatovic smatra, meDJutim, da nema mesta panici, da je SNP postovao koalicioni sporazum, kojim je predviDJeno da koalicioni partneri jedinstveno glasaju o vaznim pitanjima.
      O ovom pitanju nije bilo dogovora sto se vidi i po tome da je Momcilo Perisic glasao isto kao i nasi poslanici - rekao je Bulatovic i za skupstinskom govornicom kolegama iz DOS-a porucio da se meDJusobno usaglase pre nego sto drugima drze lekcije.
      Predsednik Veca graDJana u Saveznoj skupstini SrDJo Bozovic u izjavi "Novostima" demantovao je da je tokom vikenda bilo konsultacija "u smislu kako je to zakljuceno na sednici Veca graDJana". Iz DOS-a nije stigla nikakva inicijativa i za sada se ne zna kada ce biti nastavljene sednice Veca graDJana i Veca republika - rekao nam je Bozovic.
      D. C.

DOKAZI, ILI NA SUD!

     Krajnje je vreme da Joksimovic ili dokaze svoje optuzbe na racun djinDJica, Koraca i Savica ili da na sudu odgovara za klevetu kaze Vesic
      BEOGRAD, (Beta) - Savetnik direktora Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije Zoran Vesic energicno je demantovao teske optuzbe ministra zdravlja Srbije u ostavci Obrena Joksimovica na racun direktora tog zavoda Mijata Savica, premijera Srbije Zorana djinDJica i potpredsednika Vlade Srbije Zarka Koraca.
      Joksimovic je tu trojicu optuzio za nestasicu lekova "i "manipulaciju novcem" namenjenim zdravstvu kao i da su ostetili ministarstvo zdravlja za vise od sedam miliona maraka.
      Vesic je rekao da je "najvecu stetu graDJanima Srbije i sistemu snabdevanja lekovima napravio upravo Joksimovic, koji je na svoju ruku sa proizvoDJacima lekova, cene medikamenata u Srbiji ucinio astronomskim i mnogo vecim od cena u okruzenju".
      "Obren Joksimovic je covek koji je insistirao da nabavlja lekove sa popustom od 16 procenata, dok je fond Zdravstvenog osiguranja te iste lekove nabavio sa popustom od 21 do 23 procenta. Samim tim fond zdravstvenog osiguranja je lekove placao skuplje u vreme kada je Obren Joksimovic sakom i kapom delio kvote proizvoDJacima uopste ne pitajuci da li postoje potrebe graDJana za tim lekovima koje je on narucivao - rekao je Vesic.
      Vesic je rekao da je "krajnje vreme da Joksimovic ili dokaze svoje optuzbe ili na sudu odgovara zbog kleveta".

BULATOVIC SPASAVA DJUKANOVICA

     PODGORICA (Beta) - DIREKTOR podgorickog Centra za tranziciju Nebojsa Medojevic je izjavio da mu je "potpuno nerzumljivo" sto je opoziciona Socijalisticka narodna partija prihvatila formiranje koncentracione vlade za pripremu referenduma o drzavnom statusu Crne Gore.
      - Lider SNP-a Predrag Bulatovic je tim postupkom bacio pojas za spasavanje aktuelnoj crnogorskoj vlasti, na celu sa Milom djukanovicem, koja je uzdrmana serijom skandala vezanim za razne korupcionaske afere - rekao je Medojevic.
      - To otvara bojazan da nije mozda na pomolu novi politicki savez izmeDJu Demokratske partije socijalista i SNP-a, koji bi za neograniceno vreme odlozio resenje pitanja referenduma - rekao je on.
      Medojevic je upozorio da u svakom slucaju postoji "otvorena opasnost da se radi o nastavku crnogorske politicke prakse tajne trgovine svih sa svakim".
      - Sasvim je jasno da i DOS i SNP neiskreno ulaze u citavu pricu oko zajednicke drzave, jer pricu o Jugoslaviji samo koriste kako bi koketirali sa onim biracima u Srbiji i Crnoj Gori koji jos imaju pozitivnu emociju prema zajednickoj drzavi - rekao je Medojevic.

JUGOSLAVIJA JE PROSLOST

     PODGORICA - Miodrag Vukovic, predsednik IO DPS Crne Gore u izjavi za "Novosti" potvrdio je da ce na kongresu ove partije u oktobru iz statuta biti proterane sve odrednice u kojima se pominje ime Jugoslavija, ocenivsi to normalnim korakom, jer "Jugoslavija pripada proslosti".
      - Iza jugoslovenskog imena krije se velikosrpski nacionalizam i drzavni projekat stvaranja velike Srbije, u DPS smo jos pre osam meseci dosli do saznanja da je Jugoslavija potrosena ideja, koja kao drzavni koncept nije uspela, jer je vodila u krizu a pod Milosevicevom vladavinom dovela odnose izmeDJu Crne Gore i Srbije na najnize grane. Od 1997. godine pokusali smo tri puta da rehabilitujemo Jugoslaviju, ali se nije uspelo, kategorican je Vukovic.
      On podseca da je Crna Gora pre osam meseci predlozila Srbiji projekat dve nezavisne drzave.
      - Srbija i Crna Gora starije su od bilo koje Jugoslavije. Nas projekat nudi stvaranje saveza drzava, po ugledu na demokratske zemlje Evrope. Sto se tice naseg clanstva i biraca, oni su i dalje ostali privrzeni nasim stavovima i nema govora o nekakvom osipanju, koje plasiraju neke opozicione partije, kaze Vukovic.
      V. KADIC
      V. PEROVIC
     
     �OCEKIVANA ODLUKA�
     
      BUDVA - Odluka Predsednistva DPS da i formalno bude na kursu borbe za suverenu Crnu Goru, za mene ne predstavlja nikakvo iznenaDJenje - kaze Dragan Ivancevic, clan Glavnog odbora SDP. - DPS je samo ozvanicio ono na cemu ova partija istrajava duze vreme, na cemu je zajedno sa nama pobedila na parlamentarnim izborima. Konacno na tako nesto je obavezuje nas koalicioni sporazum, predizborna aktivnost, a i postizborni sporazum sa LSCG koji je podrzao manjinsku Vladu DPS. Dakle, iznenaDJenja nema, ali ni razloga za podizanje tenzija. Rasplet u Crnoj Gori, mora biti sasvim miran.

O VLADI I REFERENDUMU

     PODGORICA (Beta) - Izvrsni odbor Socijalistike narodne partije raspravljace danas u Podgorici o aktuelnoj politickoj situaciji u Crnoj Gori. Ocekuje se da ce Izvrsni odbor SNP raspravljati o formiranju koncentracione vlade za pripremu referenduma o drzavnom statusu Crne Gore.
      Lideri SNP-a su izjavili da prvo treba razgovarati o Platformi za preureDJenje odnosa u SRJ, pa tek onda o koncentracionoj vladi.
      Visoki funkcioner Demokratske partije socijalista Miodrag Vukovic najavio je da ce naredne sedmice biti nastavljeni razgovori crnogorskog predsednika Mila djukanovica sa predstavnicima parlamentarnih stranaka o koncentracionoj vladi.

VAZNA SAMO SERPA

     SRPSKI pokret obnove ocenio je juce da se vladajuca koalicija DOS plasi novih izbora.
      Nepodnosljivo rastu cene, svakojaki porezi i globe, kaze se u saopstenju SPO, a mafija vise nije bliska vlasti, nego vlada. Ova partija izrazava zadovoljstvo sto nije usla u savez sa DOS-om, jer su, kako pise u saopstenju, znali da "to drustvance pohlepnih interesuje samo serpa vlasti".

GDE SU INVESTITORI

     BEOGRAD (Tanjug) - Srpska radikalna stranka pozvala je juce vlast da se javno obrati graDJanima i kaze koje konkretne akcije namerava da preuzme u cilju poboljsanja zivotnog standarda naroda.
      Za skoro godinu dana koliko je DOS na vlasti, nije bilo nikakvih investicija u proizvodnju, a sve vreme se zahtevalo i obecavalo da ce domaci proizvodi biti konkurentni u svetu - kaze se u saopstenju.

STATI NA PUT TERORIZMU

     BEOGRAD, (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica uputio je juce, u ime graDJana Jugoslavije i u svoje ime, izraze najdubljeg saucesca predsedniku SAD DZordzu Busu.
      "Terorizam se jos jednom pokazao najvecim zlom savremenog sveta, zlom koje se ne sme potceniti i kome se mora stati na put.
      Moja zemlja i narod, kao i ceo region u kome zivimo, toga su bolno svesni, na osnovu sopstvenog gorkog iskustva", istakao je Kostunica, izrazavajuci saucesce predsedniku Busu, u ovom, kako je rekao, "uistinu preteskom trenutku za SAD i americki narod".

PRAVO IME ZA NASILJE

     OCENJUJUCI da posle prekjucerasnjeg bombaskog napada u Americi nista nece biti kao ranije, general Milanovic je ukazao da je neophodna redefinicija pojma terorizma, i da sve zemlje treba da sednu za sto i da se odrede prema njemu
      - POSLE prekjucerasnjeg uzasnog teroristickog napada na Ameriku i terorizam u svetu vise nece biti tretiran kao sto je bio. Neophodno je napraviti novu globalnu strategiju borbe protiv ove posasti, a preko je potrebno redefinisati i sam pojam terorizma.
      Ne moze se u jednom slucaju, na jednom delu zemaljske kugle govoriti o teroristima kao ekstremistima, dok se u drugom slucaju, na drugoj strani zemaljske kugle oni krste pravim imenom - ovako je juce razgovor za "Novosti" poceo general-potpukovnik Jovan Milanovic, pomocnik saveznog ministra odbrane i sef sektora za saradnju sa stranim armijama, komentarisuci poslednje zastrasujuce vesti iz SAD.
      General Jovan Milanovic je izrazio svoje uverenje da ce se u UN uskoro ozbiljnije razgovarati o terorizmu, jer su ugrozene gotovo sve zemlje sveta, pa i najvece, kao sto su SAD, Kina, Rusija, Francuska, Italija i zbog toga svet mora vrlo skoro da stvori zajednicku strategiju borbe protiv "kuge" proslog i ovog veka.
      - Krajnje je vreme da se ukaze na zemlje koje podrzavaju i sponzorisu terorizam, kao i da se prestane sa posmatranjem teroristickih akata duplom dioptrijom u zavisnosti od slucaja do slucaja, od prilike do prilike. Ne moze se reci da su autobus na liniji Nis - Gracanica, kada je poginulo desetine srpskih civila, u vazduh digli "ekstremisti", a da su bombaski napad u Americi izveli teroristi - kaze general Jovan Milanovic.
      D. VUJICIC

PORAZ GLOBALNE BEZBEDNOSTI

     BEOGRAD - Svet nije vise isti posle prekjucerasnjeg napada na Ameriku. To je poraz globalne bezbednosti. Istovremeno, to je i udarac opstoj ekonomiji, pa i nasoj, naravno, investicije se drasticno smanjuju, pada vrednost akcija na vodecim berzama - istice predsednik Vlade Srbije Zoran djinDJic, povodom teroristickih udara u Americi.
      Fokus industrijskih zemalja i dalje je usredsreDJen na SAD. Ne pamti se, kaze djinDJic, da su svetske berze bile zatvorene, sto je vrlo zabrinjavajuce. Pored toga, ovo pokazuje da bez obzira na sve mere predostroznosti, prakticno, ne postoji totalna bezbednost, sto znaci da ce u svetu biti ponovo prisutna jedna vrsta psiholoskog izolacionizma.
      D. M.

MOLITVE ZA NEVINE

     BEOGRAD - Patrijarh srpski Pavle uputio je juce telegram saucesca americkom ambasadoru u SRJ Vilijemu Montgomeriju povodom "teske tragedije koja je zadesila americki narod" nakon teroristickih napada u NJujorku i Vasingtonu.
      Kako se navodi u saopstenju Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Pavle je uputio telegram saucesca "uz molitve Bogu da ublazi bol porodicama nevino postradalih, njihovih prijatelja i sugraDJana".

DODATNI PREGLEDI - IZUZETNO

     BEOGRAD (Tanjug) - Aerodrom "Beograd" u Surcinu radi po redovnom planu, uz uobicajene mere bezbednosti, izjavio je juce Tanjugu generalni direktor aerodroma djorDJe Lukic, povodom teroristickih napada u NJujorku i Vasingtonu.
      Prtljag i putnici dodatno se pregledaju samo po zahtevu avio-kompanija, rekao je Lukic, dodajuci da je zbog zatvorenih aerodroma u SAD, do daljnjeg obustavljen tranzitni saobracaj ka gradovima u toj drzavi.

SVI NASI DOBRO

     MINISTARSTVO inostranih poslova SRJ za sada nema informacije o eventualnom stradanju jugoslovenskih drzavljana u prekjucerasnjim teroristickim napadima na SAD.
      - Sto se tice nasih ljudi u misiji u NJujorku i ambasadi u Vasingtonu, svi su dobro, ali sto se tice onih koji su mogli biti u Svetskom trgovinskom centru za sada nemamo nikakve podatke, izjavio je Svilanovic "Novostima".
      Sef jugoslovenske diplomatije je ocenio da ce, verovatno u naredna 24 sata posto budu kompletirani spiskovi putnika u srusenim avionima, biti poznato da li je u njima mozda bio i neki jugoslovenski drzavljanin.

SVECE ZA AMERIKU

     PRISTINA (Beta) - Vise stotina Albanaca prosetalo je prosle noci glavnim ulicama Pristine, solidarisuci se sa americkim narodom kojeg je zadesila tragedija. Albanci su nosili americke zastave i upaljene svece. Na kraju setnje okupljeni zitelji Pristine su upaljene svece ostavili ispred sedista Kancelarije SAD.
      Pripadnici Kosovskog zastitnog korpusa su juce u 10 casova poceli akciju dobrovoljnog davanja krvi za povreDJene graDJane SAD.
      Kosovska stampa na albanskom jeziku pise da nakon tragedije u NJujorku i Vasingtonu, pored americkog, albanski narod na Kosovu "najozalosceniji u svetu".

OSUDE I UPOZORENJA

     BEOGRAD - Teroristicke napade u SAD juce su ostro osudile politicke partije u Srbiji, isticuci da je rec o planetarnoj opasnosti koja zahteva i planetarni odgovor, ali uz isti arsin i odnos prema svakom terorizmu, bez obzira ko je zrtva.
      Demokratski centar saopstio je da "to sto se dogodilo u najjacoj drzavi sveta pokazuje da sve zemlje treba da se ukljuce u borbu protiv terorizma.
      PDS je pozvao svet na slogu u borbi protiv tog zla i podsetio da nas narod dobro zna sta je terorizam i da zato iskreno saoseca sa zrtvama i stanovnistvom SAD.
      SPS je juce saopstila da je "SRJ i srpski narod dugi niz godina zrtva albanskog terorizma, na sta su upozoravane drzave sveta i UN da jedino jednaki kriterijumi i isti odnos garantuje uspeh borbe protiv te univerzalne opasnosti".
      Strasno iskustvo koje je dozivela Amerika pokazuje da su nacionalni i verski fundamentalizam najveca opasnost po stabilnost sveta - saopstila je SDU. DHSS je, povodom teroristickih udara na SAD ukazala da "u istom svetlu treba postupiti prema slicnim aktivnostima Albanaca na Kosovu i Makedoniji.

AKO TREBA I - KOPNENE TRUPE

     Cilj nije samo eliminisati saudijskog teroristu, vec i unistiti sva uporista islamskih teroristickih grupa, kao i zemalja koje ih podrzavaju, saopsteno posle sastanka u Kemp Dejvidu. Ogromna vecina Amerikanca, cak njih 85 odsto, izjasnjava se za vojnu odmazdu
     
      Sjedinjene Drzave spremne su da uzvrate udarac posle najveceg teroristickog napada u istoriji, a avganistanski Talibani koji su glavna meta americkih pretnji, pozivaju na "sveti rat" ukoliko do napada dodje.
      Americka vojska i desetine hiljada rezervista spremni su za rat nakon sto je predsednik DZordz Bus, pre sastanka sa savetnicima za nacionalnu bezbednost u Kemp Dejvidu, pozvao vojsku "da bude spremna za akciju".
      I dok se americki ratni brodovi uzurbano primicu Avganistanu, 35 hiljada rezervista vec se odazvalo pozivu na "odbranu otadzbine" - 13 hiljada avijaticara, 10 hiljada vojnika, 7,5 hiljada marinaca...
      Cetrdeset milijardi dolara za vodjenje "prvog rata u 21. veku" vec je spremno i odobreno od Kongresa.
      U medjuvremenu, portparol Bele kuce Ari Flejser, na novinarsko pitanje da li ce akcija ukljucivati i kopnene trupe, odgovorio je: "Predsednik nije nista iskljucio. Upotrebicemo sta god bude potrebno".
      Posle jucerasnjeg sastanka najvisih drzavnih funkcionera u Kemp Dejvidu sa predsednikom Busom, saopsteno je da cilj nije samo eliminisati i osujetiti saudijskog teroristu Bin Ladena, vec i unistiti sva uporista islamskih teroristickih grupa. U tom kontekstu bice kaznjene i zemlje koje ih podrzavaju.
      Ugledni, i veoma blizak vlastima, "NJujork tajms" juce donosi i spisak americkih vlasti od sedam zemalja koje uz Avganistan podrzavaju terorizam - Iran, Irak, Siriju, Libiju, Sudan, Severnu Koreju i Kubu.
      "SAD moraju da razmisljaju o sirokoj upotrebi sile, kako bi se ti rezimi naterali na povlacenje", rekao je "NJujork Tajmsu" Arnold Kanter, visoki zvanicnik Stejt Dipartmenta u Busovoj administraciji.
      Ujedno, Sjedinjene Drzave traze i sirok front saveznika u borbi protiv terorizma. U Stejt Dipartment pozvano je 15 zemalja iz blisko-istocnog regiona, kojima je jasno poruceno da je vreme "da izaberu stranu".
      Posle sastanka u Kemp Dejvidu americki drzavni sekretar Kolin Pauel izjavio je da se Pakistan, u koji su poslednjih dana najvise bile uprte oci, slozio da pomogne SAD "u cemu god bude bilo potrebno".
      Istovremeno, u americkim medijima bruje ratni bubnjevi. Televizijska stanica Si-Bi-Es i "NJujork tajms", sproveli su opseznu anketu u kojoj se 85 odsto Amerikanaca izjasnilo za snazan vojni odgovor protiv onih koji su odgovorni za teroristicki napad, a cak njih 75 odsto i dalje podrzava vojnu odmazdu, cak i ako ona podrazumeva veliko stradanje civila.
      V. LALIC
     
     »KRECE BERZA«
     
      U NJujorku se s nestrpljenjem ocekuje i danasnje otvaranje berze na Vol stritu. Svetski finansijski lideri, prilicno su zabrinuti da bi posle najnovijeg napada na SAD, svet mogao upasti u veliku recesiju.
      Predsednik berze Ricard Graso, ipak, rekao je juce da "su svi sistemi spremni" za otvaranje berze danas u 9 sati i 30 minuta po njujorskom vremenu. Berzu ce otvoriti sekretar americkih federalnih rezervi Pol Onil, a zatim ce se odrzati dva minuta cutanja za sve nastradale u napadima.
     
     »"NECEMO RAT"«
     
      Vise hiljada NJujorcana okupilo se juce u Junion skver parku, kako bi odalo postu nastradalima u teroristickim napadima, ali i apelovao na vlasti SAD, da ne ulaze u novi rat. Oni su nosili transparente sa napisima "LJubav, ljubav", "Jedinstvo, a ne rat", "Necemo rat", kao i poznati slogan iz studentskih protesta sirom sveta sezdesetih godina - "Dajte sansu miru".
     
     »"MI SMO U RATU"«
     
      KEMP DEJVID (Beta) - Americki predsednik DZordz Bus nije odbacio mogucnost kopnene akcije u odmazdi zbog teroristickih napada na SAD, rekao je u Kemp Dejvidu njegov portparol Ari Flejser.
      "Predsednik priprema javnost za sve moguce opcije. On trenutno ne iskljucuje nikakvu mogucnost", rekao je Flejser. Bus je posle savetovanja sa saradnicima, izjavio da su SAD u ratu protiv pojedinaca, organizacija i zemalja za koje se utvrdi da su krive za teroristicki napad na Vasington i NJujork.
      "Mi smo u ratu", rekao je Bus. On je, takodje, ponovo ukazao na Osamu bin Ladena kao glavnog krivca za napad na SAD. "Ako on misli da moze da se sakrije i pobegne od Sjedinjenih Drzava i nasih saveznika, vara se", rekao je Bus.
      On je upozorio naciju na zrtve sa kojima ce biti suocena, jer, prema njegovim recima, sukob nece biti lak, i dodao da su oni koji su poveli rat protiv Amerike izabrali svoje sopstveno unistenje.

"EKSPLOZIJA IZNUTRA"

     BAGDAD, (Tanjug) - Potpredsednik Iraka Taha Jasin Ramadan je izjavio da su napade u NJujorku i Vasingtonu proslog utorka izveli americki disidenti, a ne Arapi niti muslimani.
      "Americke vlasti optuzuju talibane, Arape i muslimane... ali su izvrsioci napada sami Amerikanci", izjavio je Ramadan danasnjem izdanju irackog nedeljnika "Al-Rai", prenosi Rojters.
      "Operacija je izvedena iznutra i to je bila unutrasnja eksplozija, rekao je Ramadan. "Ceo svet zna da postoje agresivne organizacije unutar SAD".

PRETE DZIHADOM

     Svaki stanovnik Avganistana spreman je na smrt u ime dzihada i u ime islama, porucuje sef Talibana mula Mohamed Omar
      KABUL - U glavnom gradu Avganistana, kako javljaju strane agencije, situacija je napeta, jer je vecina tamosnjih ljudi svesna da bi svakog casa mogao da usledi americki udar. Veliki broj ljudi pokusava da se skloni u zabitnije krajeve zemlje ili van zemlje, ali malo kome uspeva da ode preko granice, jer je ona zatvorena.
      Jedino Talibani, koji u toj zemlji drze vlast, i koji odavno daju utociste svetskom "teroristi broj 1" Osami bin Ladenu, pokusavaju da preko pretnji "svetim ratom" i odbranom samog Bin Ladena, odrze "borbeni duh" nacije.
      "Bin Laden nije krivac" - kazu Talibani, ali ih izgleda malo ko cuje. Po njihovim tvrdnjama, Bin Laden nije rezirao teroristicke napade od 11. septembra, pa prema tomme, nema razloga da Amerika trazi njegovu glavu.
      - Mi smo upravo stoga odgovorni za njegovu bezbednost - izjavio je juce avganistanski ministar inostranih poslova Vakil Ahmed Mutavakil.
      Na pitanje postavljeno od Avganistanskih islamskih novinara, kada ocekuju americki napad, Mutavakil je odgovorio "To bi trebalo da upitate SAD".
      Avganistanski sef diplomatije je istovremeno potvrdio da njegova zemlja ni sa Pakistanom koji je odobrio koriscenje svoje teritorije za napad na Avganistan, kao ni sa bilo kojom drugom zemljom sa kojom se granici, nije pregovarao po pitanju njihove eventualne pomoci u slucaju americkog napada.
      Ali, dodao je on, ako bilo ko od suseda pomogne Amerikancima da nas napadnu, smatracemo ih za neprijatelje, kojima cemo se takodje suprotstaviti.
      - Bicemo primorani da posaljemo nase mudzahedine na teritorije suseda, ako ukazu pomoc Americi, izjavio je avganistanski ministar inostranih poslova.
      U odbranu Osame bin Ladena, stao je sef Talibana mula Mohamad Omar, rekavsi da on nije odgovoran za tragediju koja se dogodila Americi, ali da atakovanje na njega predstavlja potvrdu koliko su SAD protiv islama.
      - Ovde, u Avganistanu, zive pravi muslimani - rekao je on. - Oni predstavljaju iskonski, izvorni deo nase religije, pa je stoga svaki musliman spreman na dzihad.
      Prema njegovim recima svaki stanovnik Avganistana je spreman na smrt u ime dzihada, u ime islama.
      - Nasi ljudi se ne boje smrti i nemaju nameru da beze iz Avganistana spasavajuci kozu, jer su uvereni da se bore za pravu stvar - zakljucio je vodja Talibana mula Mohamed OMar.
      R. Dubljevic
     
     »ZATVORENA GRANICA«
     
      Prema agenciji Rojters, Iran je jos u subotu zatvorio svoje granice prema Avganistanu.
      Potez vlade u Teheranu je usledio posto su granice sa Avganistanom "bile opsednute" onima koji su hteli iz Avganistana da prebegnu u Iran.
      Trenutno u Iranu zivi vise od 1,5 miliona avganistanskih izbeglica.
     
     »POKRET IZGBELICA«
     
      - Pokreti stanovnistva unutar Avganistana su "tri puta veci" nego obicno, izjavio je zvanicnik Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) Surendra Bandej.
      Iranska drzavna stampa pise da se veliki broj Avganistanaca uputio prema Iranu i Pakistanu, a neki od njih i u regione koji nisu pod kontrolom talibana.
      "Bogati pokusavaju da odu u Pakistan, a ostali idu prema planinama iz straha od dolaska americkih vojnika", dodaje jedan list i istice da je grad Kandahar prakticno prazan.
      Iran i Pakistan su inace odlucili da zatvore granice za avganistanske izbeglice.

SUZENA VAZDUSNA ZONA

     SEVERNOATLANTSKI savet na svojoj poslednjoj sednici doneo je odluku o smanjenju Vazdusne zone bezbednosti definisane po Sporazumu iz Kumanova sa 25 km na 10 km. Dalja relaksacija VZB razmatrace se i dalje u opstem kontekstu odnosa izmedju NATO-a i SRJ, a potpuno ukidanje VZB i dalje ostaje prioritet NATO i Koordinacionog tela za opstine Presevo, Bujanovac i Medvedja.
      NATO je odao puno priznanje predsedniku Koordinacionog tela dr Nebojsi Covicu na postignutim rezultatima u resavanju krize na jugu Srbije koji treba da posluze za primer u resavanju kriza ne samo u regionu vec i sire.
     
     
     »PLAN«
     
     
      COVIC nije detaljisao o planu za institucionalnu saradnju SRJ i UNMIK-a, ali je istakao da ona treba da se odvija u oblasti obrazovanja, kulture, prosvete, zdravstva, bezbednosti...
      On je na sednici Saveta bezbednosti zatrazio da Hekerup povuce uredbu po kojoj je dolazak srpskih i jugoslovenskih zvanicnika na Kosovu ogranicen prethodnom najavom.
     
     
     »KOSMET NIKUD OD MATICE«
     
     
      Dobijena saglasnost za institucionalno povezivanje srpskih enklava sa maticom. SRJ - partner UNMIK i KFOR. Ponovo date garancije da otcepljenja Kosmeta od Srbije nece biti
      BEOGRAD - Nas plan o institucionalnoj saradnji SRJ i UNMIK-a, kojim bi se ucvrstila i veza srpskih sredina na Kosmetu sa maticom - dobio je podrsku Saveta bezbednosti UN. Plan su podrzali i specijalni izaslanik UN na Kosovu Hans Hekerup i generalni sekretar UN Kofi Anan.
      To je najvazniji rezultat boravka potpredsednika srpske vlade i predsednika Koordinacionog centra za Kosovo Nebojse Covica, o kojem je on juce, posle povratka iz NJujorka, obavestio novinare:
      "Sednica je trajala neuobicajeno, duze od tri sata, i ja sam izlozio nase vidjenje kosovske situacije i predlozio mere za prevazilazenje sadasnjeg nepovoljnog stanja. Nije bilo nijednog clana Saveta bezbednosti koji nije odao priznanje nasoj zemlji za ono sto je uradjeno na jugu Srbije i sto cinimo na Kosmetu, rekao je Covic i dodao:
      - I Hekerup je prihvatio principe i stavove sadrzane u nasem planu i izrazio spremnost za produbljivanje saradnje sa vlastima u Beogradu. On je opredeljen za saradnju sa nama, iako je nasledio velike propuste."
      Covic je potom ponovio ocene o kosovskoj situaciji koje je izneo i Savetu bezbednosti o ugrozenosti prava i sloboda Srba, nedopustivom kasnjenju povratka prognanih, i sporom resavanju sudbine kidnapovanih. Posebno je upozorio da je medjunarodna zajednica dosad vratila samo 80 prognanih Srba, a da je pre dve godine vraceno vise od 500.000 Albanaca koji su napustili Kosovo.
      Potpredsednik srpske vlade je naglasio da je i u NJujorku ponovo dobio garancije da nema govora o nezavisnosti Kosova i da sva resenja moraju da polaze od Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti.
      Novinarima je preneo stav svojih sagovornika o potrebi izlaska kosovskih Srba na predstojece izbore, ali se sam nije izjasnjavao o toj mogucnosti. Za Hekerupov Ustavni okvir Kosova rekao je da "pruza mogucnost za zastitu prava manjina i onemogucavanje majorizacije". Komentarisuci negativan stav kosovskih albanskih lidera o svom planu za pokrajinu, Covic je rekao da "nije mnogo iznenadjen". Ideju o formiranju srpskog zastitnog korpusa ocenio je kao "konstruktivnu" dodajuci da i "Srbi na Kosovu imaju pravo na svoj zastitni korpus isto kao i Albanci koji imaju svoj zastitni korpus, na cijem su celu pripadnici OVK.
      Na nase pitanje kada se moze ocekivati potpisivanje najavljenog sporazuma SRJ i UNMIK-a o institucionalnoj saradnji, Covic nije precizirno odgovorio, ali je kao krajnji rok pomenuo 17. novembar, kada se odrzavaju izbori u pokrajini.
      M. VUKSANOVIC
     
     
     
     

MASOVNOG OTPUSTANJA NECE BITI

     Milorad Komrakov bice premesten na nenovinarsko radno mesto
      BEOGRAD - Povratak Milorada Komrakova, bivseg glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS, sa bolovanja na posao izgleda da je inicirao pomalo zaboravljene zahteve da se uruce otkazi jednom broju onih koji su bili na rukovodecim mestima pre 5. oktobra prosle godine, a na cemu je posebno insistirao sindikat "Nezavisnost" RTS. Na spiskovima zaposlenih otkriveni su i oni koji su primali platu, a nisu radili, pa je sacinjena lista prioriteta za otkaze. Ali, jedno su zahtevi, a drugo Zakon o radnim odnosima.
      Demantujuci da ce u drzavnoj televiziji biti masovnog otpustanja onih koji su bili na rukovodecim mestima za vreme bivse vlasti, Aleksandar Crkvenjakov, generalni direktor RTS, rekao je agenciji Beta da sve koji imaju radne knjizice i dolaze na posao stiti zakon. Prema njegovim recima otkaz nece dobiti ni Milorad Komrakov, nego ce biti premesten na radno mesto koje ne podrazumeva novinarski posao. Crkvenjakov je precizirao da ce bez posla ostati oni koji prekrse radne obaveze, a kako je rekao, problem viska zaposlenih u RTS bice resen kada bude usvojen novi zakon o radiodifuziji koji podrazumeva i transformaciju drzavne TV u javni servis. Generalni direktor RTS rekao je da Krste Bijelic i Tatjana Lenard, koji su spominjani kao kandidati za otkaz, ne rade vise u RTS.
      Inace, generalni direktor drzavne televizije ovlastio je sest svojih saradnika da mogu da pokrecu, vode i izricu disciplinske mere. Rade Veljanovski zaduzen je za programske sluzbe, Radisa Petrovic za tehnicke, Aleksandar Kravic za TV Novi Sad, Zvonimir Miladinovic za TV Pristina, Slobodan Veljkovic za Marketing RTS, a Veljko Markovic za finansijske i opste poslove. U pravnoj sluzbi RTS kazu da do sada nije podneta ni jedna disciplinska mera protiv novinara cija se imena najcesce spominju...
      Prema recima Aleksandra Kravica, vd direktora TV Novi Sad, cela prica se svodi na cekanje povoljne zakonske regulative, jer ce se, ukoliko bude donet novi Zakon o radnim odnosima ovakve stvari lakse resavati.
      - U TV Novi Sad smo do sada izrekli samo disciplinske mere u vezi posla, ali ne i za one koji bi na neki nacin trebalo da snose posledice zbog svoga rada za vreme prethodnog rezima - kaze Kravic - Vecina tih ljudi otisli su sami, jos pet-sest zaposlenih koji bi mogli da budu sporni rade, jer hocemo da ispostujemo zakonsku regulativu, ali oni vise ne "kroje" program.
      Kravic najavljuje da ce radi rasciscavanja ovog problema traziti i reviziju bolovanja, na koja je otisla vecina onih cija se imena spominju kao sporna.
      S. R.
     
     
     »SEDAM KANDIDATA«
     
     
      NA ponovljeni konkurs za glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS prijavilo se sedam kandidata, medju kojima ima i ucesnika prethodnog konkursa - rekao je Crkvenjakov.
     
     

EVROPO, NE GRESI VISE

     Zapad sada ima trecu veliku sansu da pomogne ucvrscenju demokratije i stabilnosti za milione ljudi koji toliko dugo pate na Balkanu. Uz ekonomska ulaganja, potrebno svodjenje kriterijuma samo na one sustinske neophodne za clanstvo u EU.
      (Od specijalnog izvestaca NOVOSTI)
      BRISEL. - Jos jedanput se Evropa suocava sa ogromnim izazovom i ogromnom mogucnoscu ucvrscivanja demokratije i politicke stabilnosti, za milione ljudi koji pate toliko dugo na Balkanu. Pozivam Evropu da stvori viziju potpune politicke i ekonomske integracije svih zemalja Balkana u Evropsku uniju, ali ne verujem da mozemo da cekamo deset godina. Uspostavimo zato ubrzani proces pristupa Evropskoj uniji sa zahtevima koji su redukovani na one sustinske, neophodne za clanstvo u Uniji. Kao sto je 20. vek bio vek Amerike, 21. vek bi mogao da bude istinski vek Evrope.
      Porucio je ovo bivsi jugoslovenski premijer i predsednik ICN Milan Panic juce u Briselu u Centru za evropske politicke studije. NJegov govor u ovom uglednom, nezavisnom institutu, cija se istrazivanja visoko uvazavaju u krugovima kreatora politike Evropske unije, bio je deo programa Paniceve dvodnevne posete Briselu. Tokom boravka Panic ce se sresti u kancelariji Visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijera Solane sa clanovima Evropskog parlamenta, razgovarace i u sredistu Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope. Pre posete Briselu Panic je razgovarao sa jugoslovenskim predsednikom dr Vojislavom Kostunicom.
      - U ovih deset godina kao premijer Jugoslavije, biznismen, savetnik jugoslovenske opozicije kao i americke vlade, podvlacio sam neprekidno da je regionalni i ekonomski razvoj kljuc mira i stabilnosti na Balkanu - istakao je Panic u govoru. Sada, posle deset godina tragicnog konflikta i destruktivne ultranacionalne politike Milosevica i Tudjmana, Hrvatska i Srbija se izvlace ispod tih korumpirajucih lidera. Cela oblast se najzad krece u dobrom pravcu prema istinskoj demokratiji, slobodnom trzistu i vladavini prava. Ne mozemo dozvoliti da ove tendencije, koje ulivaju nadu, propadnu.
      Panic je podsetio da je Zapad dva puta propustio da odgovori na jasne znake koji su ukazivali na katastrofu u bivsoj Jugoslaviji. Prvi je bio ishitreno priznavanje Slovenije i Hrvatske, sto je rasplamsalo etnicke sukobe i dovelo do propasti ekonomije. Druga prilika propustena je, prema njegovim recima, kada mu Evropa i Amerika 1992. godine nisu pruzile podrsku kada se suprotstavio Milosevicu na izborima. Mnogi analiticari to vreme karakterisu "dobom izgubljenih mogucnosti".
      - Sada imamo trecu sansu, naglasio je Panic. - Ne smemo dozvoliti da je prokockamo.
      Podsetio je na primere Portugalije, Spanije i Grcke koje ni danas nisu dostigle sve najvise standarde Evropske unije, ali kojima je clanstvo u EU omogucilo dugorocni razvoj, stabilnost i prosperitet.
      Panic je ukazao na izuzetan znacaj stranih investicija za razvoj Jugoslavije i spremnost novih vlasti u SRJ da stvore privlacnu atmosferu za inostrana ulaganja.
      D. SAVIC
     
     

PROZVANI VRACAJU KLJUCEVE

     Doskorasnji pravosudni funkcioneri u pet prethodnih godina nezakonito podelili gotovo 300 stanova. Zbog opravdanih kritika povuceni pojedini predlozi za imenovanja predsednika sudova
      ZA POSLEDNJIH pet godina bivsi funkcioneri u pravosudju podelili su, mimo zakona, 287 stanova, povrsine od 30 do 180 kvadrata i 337 stambenih kredita. Od toga, Komisija za preispitivanje ispravnosti dodele stanova i kredita (osnovana u junu ove godine) ustanovila je da je vise od jednog stana dobilo 11 zaposlenih u Ministarstvu, devetoro se ovajdilo i za stanove i za kredite, a vise kredita dobilo je njih 32!
      Ministar pravde Vladan Batic, u razgovoru za "Novosti", napominje da Komisija jos nije zavrsila posao, i da ce, za par dana, kada kompletira dokumentaciju i obradi jos 52 slucaja koja se trenutno ispituju, imati potpunu sliku o zloupotrebama bivse vlasti.
      - Za sada - kaze ministar Batic ministarstva pravde i finansija podnela su krivicne prijave protiv bivseg ministra pravde Dragoljuba Jankovica (zbog zloupotreba vezanih za dodelu stanova i kredita), Arandjela Markicevica (zbog zloupotreba sa vozilima i kompjuterizacijom Ministarstva) i trojice funkcionera u Ministarstvu: Nebojse Sarkica, DJordja Cveticanina i Dusana Paripovica. Krivicna prijava znaci samo pretpostavku da je neko kriv, a javni tuzilac ce odluciti da li ima elemenata, za pokretanje postupka. Ipak, afera sa bivsim ljudima iz pravosudja ostavlja ruzan ukus.
      Zasto je Ministarstvu pravde trebalo toliko vremena da raskrinka zloupotrebe bivse vlasti u svom resoru?
      - Nismo imali kompletnu dokumentaciju, jer su oni mimo zakona, na volseban nacin, bez papira, delili stanove i kredite. Komisija radi tek cetiri meseca i za to vreme uradila je maksimalno.
      Da li ste zadovoljni izborom nosilaca pravosudnih funkcija; da li je pravosudje sada olicenje morala i profesije?
      - Slusali smo proteklih dana u Skupstini Srbije kritike opozicije na racun izabranih nosilaca pravosudnih funkcija, to je normalno da oni kritikuju vlast. Naravno, postoje i opravdane zamerke i zato su neki predlozi i povuceni. Ipak, Skupstina nije birala patrijarha vec predsednike sudova u Srbiji.
      O pojedinim predlozima za predsednike sudova bilo je podeljeno misljenje i u samoj vladajucoj koaliciji?
      - Cinjenica je da lokalnu vlast takodje obavlja DOS, koji je sacinjen od vise stranaka sto je znatno usporilo tempo predlaganja. S druge strane, DOS je sam sebi korektiv: ako neko pokusa da predlozi nekog "svog" ustaju drugi i kazu "ne moze, nema kvalitete". Neki predlozi za predsednike sudova su povuceni, a vazno je da u Odboru za pravosudje poslanici opozicije SPS i SSJ (SRS se ne ucestvuje u radu skupstinskih odbora) nisu imali drasticne primedbe.
      Od stotinak izabranih predsednika raznih sudova njih 28 uopste nisu imali status sudije?
      - Nije pravosudje samo sudovanje. Ja sam 17 godina bio advokat i mislim da sam ispekao zanat. Objektivno je pitanje da li su nasi najbolji strucnjaci u advokaturi ili sudstvu. Vecina je u advokaturi.
      Skupstina Srbije ipak nije izabrala Jelisavetu Vasilic za predsednika Viseg privrednog suda, jer su poslanici DS imali pravne zamerke da ne moze postati predsednik suda ako prethodno nije bila na sudijskoj funkciji?
      - Doslo je do podele i u Odboru za pravosudje a zatim i u Skupstini. Gospodja Vasilic je jedna respektivna licnost iza koje stoji strucna javnost. Ali, odluka Parlamenta je takva kakva je. Poslanici Demohriscanske stranke Srbije, inace, glasali su da se ona izabere.
      D. DIMITROVSKA
     
     
     »NEKA SE POJAVE«
     
     
      POSTIGLI smo dogovor sa SNP da glasaju za oduzimanje imuniteta Vlajku Stoiljkovicu i Milovanu Bojicu. Istrazni sudija uputice novi zahtev Vecu republika Savezne skupstine da im se oduzmu imuniteti sa napomenom da se ne trazi pritvor. To sto se postupak vodi ne znaci da je neko kriv. Pa mene su tokom prosle godine tuzili Mirko Marjanovic, Borka Vucic, Milovan Bojic, pa sta? Svaki put sam dolazio na poziv da dam izjavu, a jednom sam prekinuo sastanak u Briselu (Pakt za stabilnost Evrope) da bih u Beogradu dao izjavu po privatnoj tuzbi. Tako i oni: neka se pojave na sudu i daju izjavu.
     
     
     »DISKRETNO...«
     
     
      BIVSI ministar pravde Dragoljub Jankovic, protiv koga je pokrenut krivicni postupak, pokusao je diskretno Ministarstvu pravde da vrati kljuceve od jednog stana, dok je njegov nekadasnji zamenik Zoran Stevanovic vratio kljuceve od dva stana!
     
     
     »KO PISE USTAV?«
     
     
      MINISTARSTVO pravde ne radi na pisanju novog ustava Srbije, a ako se to radi u nekom zatvorenom krugu, onda treba da se javno saopsti kako bi na nacrtu radili najbolji strucnjaci - kaze Batic.
     
     
     
     

PROTIV SVAKOG TERORIZMA

     PRAG (Beta) - Ceski predsednik Vaclav Havel i predsednik Vlade Srbije Zoran DJindjic osudili su juce u Pragu terorizam u svim njegovim oblicima, a jugoslovenski gost je zatrazio da se osudi i svaka politika koja vodi ka terorizmu.
      DJindjica koji od cetvrtka boravi u dvodnevnoj poseti Ceskoj primio je juce sef ceske drzave Vaclav Havel i tokom razgovora bilo je reci o prilikama na Balkanu u svetlu teroristickih napada na SAD.
      Srpski premijer je istakao da je Srbija spremna da saradjuje u borbi protiv terorizma i preda svoja saznanja i obavestajne informacije o islamskim teroristima iz avganistanskog kruga koji su ucestvovali u borbama na prostoru bivse Jugoslavije.
      "Mi bismo isli korak dalje i trazili dase osudi svaka politika koja vodi terorizmu. A to je uvek politika koja prihvata nasilje kao metodu politicke borbe", rekao je DJindjic. Dodao je da "bismo bili zadovoljni kada bi medjunarodna zajednica prihvatila princip da se sa takvima ne saradjuje i da ih niko od demokratskih zemalja ne podrzava".
      "Ako pogledate sadasnje stanje u svetu videcete da su oni koji su danas teroristi cesto u proslosti imali podrsku demokratskih zemalja", podsetio je DJindjic i dodao: "Mislim da je sada vreme da se kaze - ceo svet je zrtva terorizma i ceo svet mora da se bori protiv njega, a nije vazno koja zemlja je pogodjena jer se svi solidarisemo sa zemljom u kojoj postoji nasilje".
      Vaclav Havel se takodje zalozio za vrlo ostar odgovor na teroristicke napade u SAD koji su, po njegovoj oceni, nevidjeni. "Istovremeno zelim da dodam da taj tzv. rat nije nikakav rat protiv konkretne drzave, naroda ili veroispovesti, vec je zaista iskljucivo rat protiv terorizma", kazao je ceski predsednik.
      DJindjic je posle podne, zajedno sa zamenikom ceskog ministra inostranih poslova Martinom Palousom otvorio manifestaciju "Dani Srbije u Ceskoj" na kojoj ce u okviru 34. privrednog foruma pedesetak jugoslovenskih i sedamdesetak ceskih preduzeca razmotriti mogucnost privredne saradnje.
     
     
     »ZA SRJ I KOSOVO - KONCEPT EU«
     
     
      PREDSEDNIK Vlade Srbije Zoran DJindjic ocenio je u intervjuu za ceski dnevnik "Hospodarzske novini" da bi za Kosovo najbolja bila podela na dva pravna sistema, a za SR Jugoslaviju koncept slican Evropskoj uniji.
      DJindjic je naglasio da bi "nezavisnost Kosova bila samo recept za otvaranje novih rana - zasto u Bosni nisu tri etnicke drzave, zasto Albanci u Makedoniji nemaju svoju drzavu".
      "Mi predlazemo da albanski i srpski entitet saradjuju sa nama kada su u pitanju institucije, ali da pregovaraju uglavnom jedni s drugima. Ukoliko bi se primenio princip koji predlaze medjunarodna zajednica - jedan predsednik i jedan parlament - Srbi bi postali samo etnicka zajednica, ne i gradjani - objasnio je DJindjic koncept podele na dva pravna sistema.
      "Mi nastojimo da proguramo koncept slican Evropskoj uniji. Prva tacka je da obezbedimo stabilnost, druga razvoj infrastrukture. Sledeca je obezbedjenje prava manjina. Ako bi nam to poslo za rukom, za nekoliko godina bi pitanje granica prestalo da se postavlja".
     

BOLJI ODNOSI

     U poslednje vreme otopljavaju odnosi DS i DSS
      BEOGRAD, (Beta) - Potpredsednik Demokratske stranke (DS) Boris Tadic izrazio je juce optimizam u pogledu povratka Demokratske stranke Srbije u Vladu Srbije. "Ocekujemo da ce razgovori o vracanju u vladu biti konstruktivni i da ce ici tonom fer pleja", rekao je Tadic na konferenciji za novinare i dodao da DS insistira na "postovanju procedure da se bitna pitanja resavaju na Predsednistvu DOS-a, a ne preko medija, kako je do sada cinjeno".
      Tadic je ocenio da u poslednje vreme "otopljavaju odnosi u komunikaciji DS i DSS", iako izmedju tih stranaka ne postoji nikakav pisani dogovor o nenapadanju.
      On je rekao da DS takodje zeli "hitno resenje pitanja korupcije i kriminala u Srbiji" i negirao da ta stranka pokusava da utice na izbor predsednika Viseg privrednog suda u Beogradu. Tadic je demantovao i da DS zeli da na tom mestu bude Radomir Lazarevic, koji je bio sef Gradske izborne komisije u Beogradu za vreme lokalnih izbora 1996. godine.
      "DS nema odnos da nekog ne zeli na mestu predsednika Viseg privrednog suda, ali insistiramo na postovanju elementarne zakonske procedure. Ne mesamo se u izbor kandidata. Prvi put cujemo za ime gospodina Lazarevica, koje se za nas vezuje. Sa njim nemamo nikakve veze. Netacno je da stojimo iza izbora bilo koga", rekao je Tadic.
     

SVE IM - IZDAJA

     Posle ostavke u Sekretarijatu, Dmitar Segrt se dobrovoljno povlaci i iz Izvrsnog odbora SPS-a. U zahtevu, upucenom Glavnom odboru partije, ukazuje da se na ovaj potez odlucio nakon poslednje, "izrezirane, sednice Izvrsnog odbora, koju su ocigledno pripremili vec oprobani majstori zakulisnih radnji i scenarija".
      Ne zelim da budem deo pogubnog metoda rada - kaze Segrt. - Demokratija je zabranjena rec u nasoj istoriji i predstavlja - greh i izdaju. Na sednici Izvrsnog odbora proglasene su nepozeljnim snage koje se zalazu za poletniju partiju, s novim idejama i ljudima.
      M. I.
     
     
     »ISPIT RUKOVODSTVA«
     
     
      Tadic je najavio da ce DS 5. i 6. oktobra odrzati izbornu skupstinu, na kojoj ce biti ispitano poverenje u najvise stranacko rukovodstvo. Skupstina DS bice otvorena za javnost.
     

I DALJE U AVGANISTANU?

     MINISTAR inostranih poslova talibanskog rezima u Avganistanu, Vakil Ahmed Mutavakil, nagovestio je da se glavni osumnjiceni za proslonedeljne napade u SAD, Osama bin Laden, i dalje nalazi u Avganistanu, prenosi Tanjug.
      - Nemam nikakvu informaciju koja potvrdjuje da je Bin Laden napustio Avganistan - izjavio je Mutavakil.
      U poslednjih nekoliko dana, pojedini mediji, a narocito pakistanski, iznosili su pretpostavke da je Bin Laden napustio Avganistan i uputio se u nepoznatom pravcu.
      Iranski drzavni radio tvrdi da se Osama bin Laden nalazi u centralnoj avganistanskoj provinciji Oruzgan, pozivajuci se na "izvore bliske talibanima". Taj radio, takodje, prenosi da za Bin Ladenovo mesto boravka zna samo nekoliko zvanicnika talibanskog rezima u Avganistanu.

PIPCI IZ BOSNE

     Veterani iz Bosne vinovnici napada na kasarnu SAD u Saudi Arabiji 1996, 1997. pokusali atentat na Papu, 1998. napali ambasade SAD u Keniji i Tanzaniji, 1999. planirali ubistvo Lamberta Dinija i Marka Grosmana americkog podsekretara u Istanbulu, 2000. razneli razarac "Kol" u Adenu
      MEDJUNARODNA zajednica na celu sa SAD, Bosnu i Hercegovinu definitivno tretira kao zemlju koja podrzava i stiti pripadnike islamskih teroristickih organizacija okupljenih oko "Aal Kaede".
      Zvanicno Sarajevo dobilo je spisak od 18 terorista koje SAD traze zbog poslednjih dogadjanja u NJujorku i Vasingtonu i kako je rekao Muhamed Besic, ministar unutrasnjih poslova BiH u cetvrtak u Mostaru, "iako nijedan od ovih terorista nije u Bosni", neke mudzahedine Bosna ce morati izruciti.
      Na mapi zemalja koje podrzavaju islamski fundamentalizam i ekstremizam BIH se nije nasla nimalo slucajno i ima zaista zapazeno mesto. Tokom rata od 1992. do 1995. na teritoriji BiH u "Alijinoj Armiji" ratovalo je ne jedan, kao sto se veruje, nego cetiri odreda mudzahedina i to "El mudzahedin" koji je ustanovljenn 1993. kraj Zenice a komanda mu je bila u Upravnoj zgradi Vatrostalne u Podbrezju i koji je brojao oko 300 ljudi, zatim elitni muslimanski mudzahedinski odred "Ansar" sastavljen od Iracana, Pakistanaca i Avganistanaca koji je brojao 600 ljudi a u prolece 1995. formiran je "Mucenicki odred" od 500 Arapa takodje u rejonu Travnik - Zenica i konacno u isto vreme u Buzimu u Cazinskoj krajini formiran je "Bataljon Vernika" Kataeb-Al-Munimin" koji je ratovao pod komandom Atifa Dudakovica i njegovog Petog korpusa.
      Procene govore da je u BiH od 1992. do 1995. ratovalo oko 6000 mudzahedina i svi oni, shodno Ukazu Alije Izetbegovica iz 1993. na koji je podsetila pre nekoliko dana portprol Volfganga Petrica, Aleksandra Stiglmajer postali su drzavljani BiH. Naime, svi oni, po automatizmu, mogli su da dobiju i drzavljanstvo i pasose BiH.
      Mudzahedini u BiH tokom rata bili su stacionirani na Guca gori, Zeleznom Polju i Bocinju gde se i sada vecina njih nalazi (od oko 1700 koji su ostali).
      JNA prvi iznenadni avio napad na kamp mudzahedina izvela je jeseni 1992. kod Orasja kada je i izginuo veliki broj svetih ratnika i koji su do tada tretirani kao velika tajna. Posle toga vise nisu bili nikakva tajna a stranice svetske stampe poceli su da pune posle rata u teroristickim napadima na ciljeve koji nisu srpski.
      Renata Flootan, novinarka "Spigla" u poslednjem broju svog lista svedocila je da je srela Osamu bin Ladena licno u Sarajevu 1993. kada joj je pokazao bosanski pasos a srpski ministar policije Dusko Mihajilovic saopstio je nedavno da postoji sumnja da je Bin Laden bio prisutan na jesen 1995. na Ozrenu u Vozuci kada je od zarobljenih 50 vojnika VRS pogubljeno 42 i to odsecanjem glave.
      Drugi, po zlu poznat i najblizi saradnik Bin Ladena Audinija Muharez (u Bosni znan kao Abu Taiha) uhapsen je 1999. na aerodromu Ataturk u Istanbulu posle pokusaja da podmetne eksploziv na put kojim su se kretali automobili Lamberta Dinija i americkog podsekretara Marka Grosmana.
     
     »BUTMIR«
     
      AERODROM Butmir od srede, dan nakon sto se dogodio teroristicki napad u SAD kontrolisu britanski agenti i vojnici SFOR a nova je transparent tabla na aerodromu: "Gosti dobro dosli - sverceri nisu".
      Pre dolaska Britanaca koji vrse duplu kontrolu Sarajevski aerodrom vazio je kao glavna kapija za ulaz Arapa u Evropu a po novim pravilima mogu da udju samo uz povratnu kartu. Avioni iz Istanbula sada su i deset puta manje popunjeni.
     
     »KOALICIJA PROTIV TERORIZMA«
     
      Sjedinjene Drzave zatrazile su formiranje medjunarodne koalicije, ukljucujuci i vojnu, za borbu protiv terorizma. Traze da se sve drzave odrede. Evo, nekih, od najzanmljivijih odgovora, koji su do sada stigli.
     
     »POTPUNO UZ SAD:«
     
      Australija: Ponudila kopnene trupe
      Britanija: Nudi vojsku, potpuno iza SAD
      Bugarska: Spremna da ponudi vojsku
      Kanada: Ponudice vojnu pomoc, iza SAD 100 odsto
      Grcka: Sva moguca pomoc
      Indija: Logisticka pomoc, plus sve raspolozive baze
      Norveska: Nudi trupe i vojnu pomoc
      Spanija: Obecala da ce pomoci "bez ikakvih rezervi"
      Uzbekistan: Pozajmljuje svoje vojne baze
     
     »SARADJUJU, ALI NE VOJNO:«
     
      Banglades: Jedna od najmuslimanskijih zemalja, podrzava SAD
      Belgija: Zeli umeren odgovor SAD
      Hrvatska: Podrzava rat protiv terorizma, ali se boji da ce biti izolovana na Balkanu
      Danska: Nudi pomoc u istrazi
      Madjarska: Iskazala punu solidarnost sa SAD
      Izrael: Plasi se napada na Irak, jer bi uzvratio po izraelskoj teritoriji
      Italija: Nudi baze, ali ne i kopnene trupe
      Japan: Pomoci ce na svaki nacin, ali ga propis iz Drugog svetskog rata sprecava da vojno pomogne
      Rusija: Odobrava udare po Avganistanu, ali kaze da vojska SAD to mora sama da obavi
     
     »NEODLUCNI:«
     
      Egipat: Jos je rano da se govori o alijansi, i SAD treba da razmisle dvaput pre nego sto napadnu
      Iran: Salje pozitivne signale, ukljucujuci zatvarnje granica, ali nece da ulazi u koalicije...
     
     »PROTIV:«
     
      Kina: Upozorila da ce napad samo "pogorsati terorizam i nasilje"
      Irak: Ocekuje da bude meta
      Libija: Jos se veruje da sponzorise terorizam
      Avganistan: Vladajuci talibani odbijaju da predaju Osamu bin Ladena, pozvali na "sveti rat".
      V. L.

NEZNO PREMA BUSU

     Sef diplomatije Igor Ivanov potrudio se da - ne kaze nista. Mnogi u zemlji misle drukcije i navode da ce RF biti s Amerikom koliko ona bude podrzavala borbu protiv cecenskih i drugih terorista
      Od stalnog dopisnika MOSKVA
      ZVANICNA Rusija je blagonaklono odreagovala na govor americkog predsednika DZordza Busa i napravila se - da nije ni primetila njegovo "ko nije s nama - taj je sa teroristima".
      Iako je od njega bilo u nedvosmislenoj formi zatrazeno da kaze sta misli o Busovom "ko nije s nama...", sef ruske diplomatije Igor Ivanov potrudio se pred TV-kamerama da o tim recima americkog lidera ne kaze nista. A o njegovom poslednjem obracanju naciji u celini - nista zamerajuce. Cak je polemisao sa (u Rusiji) rasirenim uverenjem da Bus "americku tragediju" koristi za dalje marginalizovanje Ujedinjenih nacija.
      Svi drugi u Rusiji kao da misle drukcije. General Viktor Kazancev, koji je oficijelni predstavnik sefa drzave u jednom od sedam federalnih okruga, ocenio je:
      - Svetu nece nista dobro doneti proklamovana logika: ko nije s nama - taj je sa teroristima.
      Slazuci se, bivsi ruski ambasador u Vasingtonu Vladimir Lukin dodao je da je Busovo obracanje naciji samo pokazalo da mi treba da SAD onoliko podrzavamo u borbi sa terorizmom - koliko Amerikanci realno budu podrzavali nasu borbu sa cecenskim terorizmom.
      A uticajni TV-komentator, prozapadno orijentisani Maksim Sokolov, porucio predsedniku SAD i Vasingtonu:
      - Bicemo sa vama ukoliko ne budete - kao dosad - protiv jednih terorista, istovremeno podrzavajuci druge. Tamo gde vama odgovara, kao na Kosovu i u Makedoniji.
      Na americku verziju prastare devize - ko nije sa nama, taj je protiv nas - posebno su se okomili ruski politicari i analiticari, koji su uvereni da iza napada na Menhetn i Pentagon stoje ekstremisti iz SAD. Primera radi, poslanik u Drzavnoj dumi, Aleksej Mitrofanov koji se pre tri godine sretao sa Osamom Bin Ladenom, je rekao:
      - Iza napada na Ameriku ne stoje ni Bin Laden ni Arapi, koji nisu bili u stanju ni da pravilno parkiraju auto kada su oni hteli da dignu u vazduh Svetski trgovinski centar. Sada se radi o visokotehnoloskom "hajtek" zlocinu, za koji su oni jos manje sposobni.
      DJ. BILBIJA
     
     »KVASNJIN U AKCIJI«
     
      MOSKVA, (Tanjug) - Nacelnik Generalstaba ruske armije Anatolij Kvasnjin sastao se juce u glavnom gradu Tadzikistana Dusanbeu sa komandantom antitalibanske koalicije u Avganistanu Mohamedom Fahimom.
      Kako je javila agencija ITAR-TASS, pozivajuci se na "verodostojne izvore", na savetovanju ruskog i avganistanskog generala "uskladjene su pozicije i ocene o poslednjim dogadjajima u svetu". Obe strane su, takodje, iznele svoje prognoze o razvoju situacije u slucaju napada SAD na teroristicke logore u Avganistanu.

STRAHUJU OD UDARA

     Na ulicama glavnog grada novih 1.500 cuvara reda i agenata u dosad nevidjenoj operaciji bezbednosti
      Od stalnog dopisnika LONDON
      LONDONSKA stampa osvanula je juce sa naslovima "Britanija je na redu". Uzbuna je data posle upozorenja iz komande Policije da je sledeci veliki cilj terorista, posle napada u SAD, London i nekoliko drugih gradova na Ostrvu.
      Ocekivanje udara dovodi se u direktnu vezu sa vodecom ulogom britanskog premijera Tonija Blera, u okupljanju koalicije za najavljeni americki "rat" protiv terorizma. Toni Bler je u Vasingtonu saopstio - kako se cuje u diplomatskim izvorima na Temzi - da Britanija stavlja sve svoje vojne, obavestajne i propagandne kapacitete u sluzbu americkog plana. Paralelno se sugerise da ce britanske specijalne jedinice komandosa (SAS) predvoditi desantni upad na avganistansku teritoriju u pokusaju hapsenja teroriste Osame bin Ladena.
      "Sledeci udar doci ce ovde" juce je bez rezerve izjavio sef londonske policije, Ser DZon Stivens, clan bezbednosnog "Kobra komiteta" kojim rukovodi sam premijer Bler. Po njegovim recima, preuzimaju se do sada nezabelezene mere zbog "obavestajnih podataka sa kojima raspolazemo".
      Od danas na ulice Londona izlazi novih hiljadu i po policajaca i agenata, u operaciji bezbednosti koju London jos nije doziveo u svojoj istoriji. Nekoliko stotina policajaca i agenata odredjeno je da cuva kraljevsku porodicu, ambasade i zgrade "visokog rizika". Svi odmori u policiji i sluzbama bezbednosti su odgodjeni, ili ukinuti, a posebne patrole osiguravaju islamske bogomolje nakon ucestalih napada i pretnji islamskim etnickim manjinama.
      U medjuvremenu, policija kuca na vrata osoba za koje se veruje da su aktivisti ili clanovi Bin Ladenove grupe "Al Kaida". Americki FBI potvrdio je i obavestio britanski MI-5 i Skotland jard da je sedam terorista iz grupe onih koji su ucestvovali u obrusavanju na zgrade Svetskog trgovackog centra u NJujorku i Pentagon u Vasingtonu, boravilo prethodno u Britaniji.
      Dejan LUKIC

KULJAJU VOJSKA I ORUZJE

     Aktivnosti slicne pred rat u Zalivu - u ciji region i u Indijski okean SAD upujucu nove pomorske i vazduhoplovne snage.
      VASINGTON, TOKIO, (Tanjug) - Americko Ministarstvo odbrane naredilo je u sklopu priprema za opseznu vojnu kampanju protiv medjunarodnog terorizma i zemalja koje podrzavaju taj terorizam, razmestanje novih ratnih aviona u region Zaliva i u Indijskom okeanu.
      U podrucju Zaliva i u Indijskom okeanu, u kopnenim bazama i na nosacima aviona vec je oko 350 borbenih letelica. NJima ce se sad, posle najnovijeg naredjenja, prikljuciti jos izvestan broj borbenih aviona, kao i onih za pretakanje goriva u vazduhu, ali se u Vasingtonu ne saopstava i koliko.
      Agencije navode da je izdato i naredjenje za razmestanje teskih bombardera B-1 i B-52, kao i elitnih trupa za specijalne operacije.
      Najnovije pokrete americkih snaga objasnio je DZordz Bus, koji je u obracanju javnosti jasno rekao da se "nacija priprema za rat, jer je rat nametnut Americi".
      Pomorske snage SAD u svojim bazama u Japanu takodje su u pokretu. Iz baze Sasebo, na jugu Japana, isplovile su amfibijske jedinice. Amfibija "Eseks" od 40.532 tone isplovila je samo dan kasnije od nosaca aviona "Kiti houk" koji nosi 70 ratnih aviona.
      Japanska agencija Kjodo javlja da se ocekuje i pokret atomske podmornice "Bremerton", takodje iz pomorske baze Sasebo.
      Paznju je privukao i konvoj od 13 britanskih ratnih brodova koji su juce prosli kroz Suecki kanal i uputili se ka Crvenom moru. Predstavnik britanske ambasade u Kairu tvrdi, medjutim, da pokret britanskih brodova nije u vezi sa americkim pripremama za vojnu akciju, vec da oni plove na jos ranije dogovorene pomorske manevre sa mornaricom Omana.

PODRSKA AMERICI ALI, SA ZADRSKOM

     BRISEL, (SENSE) - Sefovi drzava i vlada EU preksinoc su doneli niz mera kojim ce nastojati da suzbiju terorizam na medjunarodnom planu i spreciti ga u zemljama Unije, u kojima borba protiv terorizma dobija najvisi prioritet... Stav je EU da je odgovor Sjedinjenih Drzava, baziran na rezoluciji Saveta bezbednosti broj 1386, legitiman, takodje i kad se radi o drzavama koje skrivaju, podrzavaju i pomazu teroriste, i EU ce stajati uz Ameriku u njenim predstojecim vojnim akcijama.
      Medjutim, vojna pomoc, ostace mahom simbolicna, saznaje SENSE iz diplomatskih izvora. Nemacki izvor potvrdio je za SENSE da je samo Velika Britanija spremna da krene vojno, ali i ona s ogranicenim brojem trupa.
      Iz diplomatskih izvora saznajemo da evropski lideri jos nisu sigurni sta je cilj americke akcije - je li to hvatanje Bin Ladena, unistenje logora za obuku terorista, uklanjanje talibanskog rezima ili nesto drugo, pa se to, u zahtevu da se tacno odredi cilj americkog odgovora, ogledalo i u njihovim zakljuccima.
      Na svom vanrednom nesluzbenom samitu odrzanom pod vrlo visokim stupnjem mera sigurnosti, evropski sefovi drzava i vlada pozvali su na stvaranje sto je moguce sire, globalne koalicije protiv terorizma pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Osnov te velike koalicije cinile bi EU, Sjedinjene Drzave, zemlje kandidati za prijem u EU, Ruska Federacija i evropski "arapski i muslimanski partneri", kao i, rekao je predsedavajuci EU, Gi Ferhofstat, "sve druge zemlje koje dele nase vrednosti".

VOJTILA KOD MUFTIJE

     (Od stalnog dopisnika RIM)
      U SUBOTU posle podne pocela je pastoralna poseta pape Jovana Pavla Drugog Kazahstanu i Jermeniji, koja ovde vec danima izaziva zivu paznju pa i zabrinutost, s obzirom da papa Vojtila odlazi na podrucje u neposrednoj blizini ocekivanih ratnih zarista.
      Da bi se izbegle "opasne zone", avion ponteficea preleteo je teritoriju Rusije, a tako je predvidjen i povratak, 27. septembra. Prema informacijama koje su objavili italijanski listovi, avion pape Vojtile poleteo je sa aerodroma Campino u pratnji lovaca italijanske vojne avijacije, ali je ta vest sa zvanicnog mesta - demantovana.
      Papa Jovan Pavle II je u minulih deset dana u vise mahova apelovao na SAD - uz izrazavanje pune solidarnosti sa narodom ove zemlje povodom velike tragedije koja ga je zadesila - da se "ne popusti pred snaznim navalama mrznje i nasilja" i pribegne odmazdi koja bi pogodila nevino stanovnistvo.
      S. OSTOJIC
     
     »KAD PAPA ODE...«
     
      AMERIKA ce zapoceti osvetnicku vojnu akciju zbog porslonedeljnih teroristickih napada na NJujork i Vasington, tek kada se papa Jovan Pavle Drugi vrati sa svoje najnovije turneje, prenosi Tanjug prognozu agencije ITAR-TASS. Posete Kazahstanu i Jermeniji traju do cetvrtka.

DRAMA U AVIONU

     VASINGTON, (Tanjug) - U avionu "Junajted erlajns" na letu broj 93 odvijala se u utorak 11. septembra prava drama pre nego sto se srusio na jugozapadu Pensilvanije u blizini Pitsburga.
      Prema pisanju "NJujork tajmsa", koji je dosao do prvih saznanja o sadrzaju "crne kutije", izvesno je da se u avionu, koga su otela cetvorica terorista, odvijala grcevita borba izmedju putnika i clanova posade, s jedne, i terorista, s druge strane. Avion je pao, a zahvaljujuci najverovatnije putnicima nije pogodio cilj. Ne zna se jos tacno sta je bio cilj terorista.
     
     »SPEC«
     
      NJUJORSKA berza na Vol stritu zavrsila je jucerasnji radni dan zabelezivsi najveci nedeljni pad indeksa "Dau dzons" u svojoj istoriji - za 140 juce poena, a za pet uzastopnih dana smanjen je za 1.400 poena, sto predstavlja skoro 14 odsto i najgori rekord od 1940. godine.

NIKO NIKOM NA PUTU!

     Niti Kostunica ima zelju za operativnim mestom, niti ja imam ambicija ka mestu predsednika Jugoslavije ili Republike U Srbiji moze nastati otpor prema Saveznoj drzavi ukoliko ona ne funkcionise u interesu ove Republike
      PRAG (Tanjug) - PREDSEDNIK vlade Srbije Zoran DJindjic izjavio je da su njegovi odnosi sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom "normalni i apsolutno bez problema".
      U izjavi za radio "Slobodna Evropa", neposredno po zavrsetku dvodnevne posete Ceskoj, DJindjic je ocenio da su ti odnosi "nekad blizi, nekad dalji", ali da medju njima nema "neke sustinske suprotnosti, niti konflikta, ni ambicija, ni interesa".
      - Nemam nikakvu ambiciju da budem predsednik, ni Jugoslavije ni Srbije, niti gospodin Kostunica ima ambiciju da bude na nekom izvrsnom, operativnom mestu", naglasio je srpski premijer, dodajuci da se on i predsednik SRJ "ne sudaraju ni na jednom putu kojim se krecu".
      Odgovarajuci na pitanje da li misli da ce vlada Srbije "preziveti", imajuci u vidu trenutnu politicku situaciju u zemlji. DJindjic je objasnio da se radi o tri kljucna pitanja:
      - Jedno od pitanja se odnosi na politicku scenu u samoj Srbiji, unutar DOS, drugo se odnosi prakticno na relaciju izmedju Srbije kao republike i saveznog nivoa, i trece pitanje je pitanje licnih odnosa", rekao je on.
      Prema misljenju srpskog premijera pitanje relacije izmedju Srbije i saveznog nivoa je posebno vazno, jer treba institucionalizovati relacije saveznog i republickog nivoa, tako da se, bar za vreme dok se ticu samo Srbije, mnogo vise uvazavaju njeni interesi i prioriteti koje Srbija ima kod donosenja zakona i nekih personalnih resenja.
      U nekom drugom periodu, kada se te odluke budu odnosile i na Crnu Goru i kada se budu sprovodile i u Crnoj Gori, onda se ta institucionalizacija mora upotpuniti, ukazuje predsednik srpske vlade.

ODLUKA CEKA DOS

     Za povratak u Vladu DSS promenia zahteve i trazi ukidanje uredbe o nafti, smanjenje broja potpredsednika, sa sedam na jednog ili dvojicu... Potpredsednik Pravdic i ministar Joksimovic, iako u ostavci obavljaju normalno svoje poslove u Vladi
      ODLUKA DSS da se vrati u Vladu Srbije, ako ova pretrpi izvesne izmene, kod gradjana umornih od podela i trvenja, ali i koalicionih kolega docekana je sa odobravanjem. Ovakav potez, oni koji znaju da "citaju izmedju redova", mogli su da naslute jos pocetkom meseca, iz izjave jednog od potpredsednika stranke Zorana Samija, da "u javnosti postoji iluzija da je DSS na jednoj, a DOS na drugoj strani". Da li ce koalicija ponovo profunkcionisati znace se posle sastanka, koji ce se odrzati ove nedelje.
      U uslovima za povratak u Vladu Srbije, nema ni jedne od stavki zbog kojih je DSS izasla iz DJindjicevog kabineta. Sada se od republicke Vlade trazi: smanjenje broja potpredsednika sa sadasnjih sedam na jednog ili dvojicu, kojima ce biti jasno odredjena zaduzenja i ovlascenja, ukidanje kolegijuma i uredbi o trgovini naftom i naftnim derivatima, zatim onih na osnovu kojih je Vlada formirala Biro i jedanaest agencija, objavljivanje svih akata u "Sluzbenom glasniku" Srbije...
      Za sve to i ispunjenje jos nekolicine zahteve, DSS je Vladi Srbije ostavila "razumno kratak rok". Sefa poslanicke grupe DSS u Skupstini Srbije Dejana Mihajlova pitamo "kad on istice"?
      - Razumno kratak rok je upravo to - razumno kratak rok. U ovom slucaju nezahvalno je orocavati vreme za ispunjenje navedenih uslova - kaze Mihajlov i dodaje da su, za sada, jedini odgovori na ovu ponudu stigli putem medija: Mislim na izjave gospodina Cedomira Jovanovica i premijera Zorana DJindjica. Ocigledno je da postoji spremnost za resenje problema, jer je u pitanju sudbina drzave, koja konacno mora da se razresi. Nasi uslovi su, ustvari, zahtevi za promenu sistema, za stvaranje pravne i stabilne drzave, a ne nastavak Miloseviceve politike.
      Na pitanje je li to DSS odustala od dosadasnjeg insistiranja na borbi protiv kriminala i korupcije, Mihajlov kaze da se to "podrazumeva samim zahtevom za stvaranje stabilne, demokratske, pravne drzave. To, upravo, podrazumeva angazovanu i zestoku borbu protiv korupcije i kriminala".
      Pojasnjavajuci zahtev svoje stranke za smanjenje broja potpredsednika u republickoj Vladi, Mihajlov istice da nije bitno o kome se radi, dakle, nisu u pitanju pojedinci na cijem razresenju se insistira. Rec je o racionalizaciji i smanjenju troskova administracije, za koje DSS misli da su neophodni.
      - Ne treba nam cak sedam potpredsednika koji imaju potpuno nejasne zadatke i ovlascenja, ali nam trebaju ljudi koji su zaista strucni i spremni da sprovedu reforme", kaze sef poslanicke grupe DSS.
      Govoreci o motivima za eventualni povratak u Vladu Srbije, Mihajlov kaze: "Mi smo stranka koja ima najvise poslanika u DOS. Gradjani najvise nama veruju. Nas predsednik je bio nosilac izborne liste. Zato hocemo odgovorno da krenemo u ispunjavanje obaveza i predizbornih obecanja, u podizanje zivotnog standarda gradjana"...
      U dokumentu "Kako do sustinskih promena u Srbiji" ciji deo su i uslovi za povratak DSS u Vladu, Predsednistvo stranke ocenjuje i to da je "Vlada Srbije podrivala saveznu drzavu, preuzimanjem nekih medjunarodnih ingerencija." Upitan da precizira ovakav stav stranke, Mihajlov kaze:
      "Republicka vlada je, u nekim situacijama, vodila spoljnu politiku, zemlje, iako za to nema ingeracija, ni po saveznom ni po republickom ustavu, niti Republika Srbija ima Ministarstvo inostranih poslova. A, jedan od takvih primera je i preuzimanje odluke da se u nas pravni poredak inkorporira Statut Haskog tribunala".
      R. OGNJANOVIC
     
     »ISTUPILI FORMALNO«
     
      Istini za volju, i sam izlazak Kostunicine stranke iz Vlade Srbije, bio je samo deklarativan, jer su i do sada prema sopstvenom priznanju, Aleksandar Pravdic, jedan od potpredsednika Vlade i dr Obren Joksimo vic, aktuelni ministar zdravlja, redovno dolazili na posao i obavljali svoje duznosti, posto ih Skupstina, u medjuvremenu, nije ni razresila. Tako ce se DSS, ukoliko njihovih osam zahteva bude ispunjeno, vratiti u vladu iz koje, izgleda, nije ni izlazila.

POSLEDNJA OPOMENA MILUTINOVICU

     CACAK. - Ponasanje Milana Milutinovica, kao predsednika Srbije, je neprimereno nastaloj situaciji u zemlji i ako tako nastavi bice mu receno da mu nije vise mesto u SPS - rekao je na prosirenoj sednici OO SPS generalni sekretar ove partije Zoran Andjelkovic.
     
      Andjelkovic je pozdravio dostojanstven i castan odlazak Zivorada Igica iz vrha SPS, ali je ostro kritikovao Dmitra Segrta, zbog njegovog samovoljnog istupanja. Tom prilikom je rekao da je "Toza Markovic" iz Kikinde, na cijem je celu Segrt, glavni sponzor Fudbalskog kluba Radnicki iz Obrenovca, ciji je predsednik Vladan Batic".
      - U SPS kao najorganizovanijoj srpskoj stranci ne moze biti partije u partiji, u njoj nema, kako neki pricaju, birokrata, dogmata, meke i tvrde struje, kao i slobodnih strelaca, vec samo onih koji se vise ili manje zalazu za najavljene reforme i demokratizaciju SPS - rekao je Andjelkovic.
      N. Z.

SPOTICANJE O PESICA

     PODGORICA. - DO 8. oktobra mogle bi biti odrzane tri runde "pregovora" izmedju vlasti u Crnoj Gori i Srbiji, uz ucesce predsednika SRJ - ali samo pod uslovom da tim sastancima ne prisustvuje Dragisa Pesic, savezni premijer.
      To je sustina odgovora koji su Milo DJukanovic, predsednik Crne Gore i Filip Vujanovic republicki premijer, preksinoc uputili Vojislavu Kostunici, povodom planiranja serije razgovora o buducnosti Jugoslavije.
      Vujanovic je preksinoc u intervjuu TV Crne Gore kazao da Kostunica ne bi trebalo da insistira da u razgovore bude ukljucen i Pesic.
      - Za Crnu Goru je savezna vlada nelegitima i nelegalna - ponovio je crnogorski premijer.
      Sve druge detalje iz predloga dr Kostunice crnogorski zvanicnici prihvataju. To bi moglo da znaci da bi se prvi sastanak u Beogradu mogao odrzati veoma brzo, drugi u Podgorici 28. septem bra, a "finalni" opet u Beogradu 8. oktobra. Filip Vujanovic smatra da bi posle toga, polovinom oktobra, trebalo da zasedaju Skupstine Srbije i Crne gore i da se poslanicima i celokupnoj javnosti prezentira ishod razgovora.
      C. PRELEVIC

SRBIJA SA PET POKRAJINA

     Pored Vojvodine i Kosova i Metohije u Srbiji treba da se formiraju pokrajine Jugoistocna Srbija sa centrom u Nisu, Sumadija i Podunavlje sa sedistem u Kragujevcu i Jugozapadna Srbija cija prestonica jos nije odredjena.
      BEOGRAD, (Beta) - Predstavnik radne grupe za ustavne reforme u Srbiji Dragoljub Popovic izjavio je juce da je za teritorijalnu organizaciju vlasti u toj republici izabran model "drzave autonomija", uz formiranje pet autonomnih pokrajina.
      Popovic je na popodnevnom delu strucnog skupa koji je organizovao Beogradski centar za ljudska prava kazao da bi pored Vojvodine i Kosova i Metohije, u Srbiji trebalo da budu formirane i pokrajine Jugoistocna Srbija sa sedistem u Nisu, Sumadija i Podunavlje sa centrom u Kragujevcu i Jugozapadna Srbija, cija prestonica jos nije odredjena.
      "Za Srbiju je predvidjen model teritorijalne autonomije sa finansijskom dimenzijom, koji podrazumeva jedinstven drzavni poredak", rekao je Popovic.
      Predstavnik te radne grupe je kazao da je rec o cetvorostepenom sistemu teritorijalnog organizovanja kojeg cine opstine, okruzi ili oblasti, autonomne pokrajine i drzava. Kljucno resenje su, po njegovoj oceni, "male opstine sa malim aparatom, koje je mozda bolje bilo nazvati mesnim zajednicama" u kojima bi gradjani "mogli da obavljaju neophodne poslove". "U tim opstinama postojece pravo gradjana da se udruzuju u vise oblike, okruge ili oblasti" rekao je Popovic i dodao da je za formiranje okruga potrebno ujedinjavanje tri, a za stvaranje oblasti sedam opstina.

MILOSEVIC U DRUSTVU ADEMIJA

     - HRVATSKI general Rahim Ademi se u haskom zatvoru oseca dobro, proucava dokazni materijal, svakodnevno vezba s generalom Tihomirom Blaskicem i susrece se s drugim pritvorenicima, ukljucujuci Slobodana Milosevica.
      To je izjavio Ademijev advokat Cedo Prodanovic koji je takodje najavio kako, uz proucavanje hiljade stranica dokaznog materijala na kojem se temelji optuznica protiv Ademija, razmatra mogucnost da krajem godine zatrazi njegovo privremeno pustanje da se brani sa slobode.

ZAJEDNO DO PLATFORME

     PODGORICA - Koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" pozvala je juce jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu da u pripremi nastavka dijaloga o ustavnom preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore organizuje zajednicki sastanak celnika ove koalicije i Demokratske opozicije Srbije (DOS).
      Koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" istice da je motivisana uverenjem da medju koalicionim partnerima na saveznom nivou treba da postoji puno jedinstvo u prakticnom zalaganju na ostvarivanju opredeljenja iz zajednicke Platforme o ustavnom preuredjenju SRJ, koju je usvojila Savezna a podrzala vlada Srbije.
      - Mi mislimo da tom cilju treba podrediti puno angazovanje svih politickih partija nasih koalicija i svakog znacajnog predstavnika, kako od koncepcijskog pristupa pitanju resenja odnosa Srbije i Crne Gore izjava u javnosti, pa sve do pitanja organizacije odredjenih sastanaka, odazivanje tim sastancima i slicno - kaze se u pismu.

MINIMALAC RUSI PRIVREDU

     PODGORICA, (Beta) - CRNOGORSKI premijer Filip Vujanovic izjavio je juce da Vlada ne moze da prihvati zahtev republickog Sindikata da najniza cena rada bude 96 maraka.
      - To bi urusilo celi sistem, penzijski fond, socijalna davanja i privredu - rekao je Vujanovic.
      On je izrazio nadu da ce Sindikat imati "razumevanje" za tesku ekonomsku situaciju u Crnoj Gori i realnost sredstava koja su predvidjena budzetom.
      Crnogorski sindikat trazi da minimalac bude povecan, sa sadasnjih 80, na 96 maraka.

SUVO I TOPLO

     Ujutro kratkotrajna magla. Tokom veceg dela dana suvo i toplo. Jutarnja temperatura od 10 do 15, u juznoj Crnoj Gori i juznom Banatu oko 18, najvisa dnevna od 24 do 29 stepeni.
     
     »BEOGRAD«
     
      Tokom veceg dela dana preovladjivace suncano i toplo. Posle podne i krajem dana se ocekuje povecanje oblacnosti. U vecernjim satima moguca je slaba kisa. Jutarnja oko 15, najvisa dnevna oko 28 stepeni.

POTRES DO NORMANDIJE

     Do juce bilo 26 poginulih, 15 do 20 nestalih i ro tesko povredjenih, pa se strahuje da bi bilans stravicne nesrece koja je u petak pogodila Tuluz mogao da bude veci. Na mestu eksplozije krater dubok 80 metara. Uzrok detonacije - neobjasnjiv
      (Od stalnog dopisnika: PARIZ)
      SEIZMOLOZI su zabelezili da je potres koji je izazvala eksplozija u petrohemijskom kompleksu AZF u Tuluzu bio ravan zemljotresu od 3,4 stepena Rihterove skale. Podrhtavanje tla se osetilo cak do Normandije!
      Ovi podaci najbolje pokazuju silinu stravicne detonacije koja se dogodila u industrijskom kompleksu u juznom delu ovog francuskog grada.
      Prema najnovijim zvanicnim informacijama, broj zrtava se popeo na 26, izmedju 15 i 20 osoba se vodi kao nestalo, 658 je povredjeno, od kojih pedeset veoma tesko, pa se strahuje da bi bilans ove nesrece mogao da bude tezi.
      Zdravstvene sluzbe isticu da je od posledica eksplozije lakse ili teze povredjeno oko 2200 ljudi, od kojih je 1.500 zatrazilo lekarsku pomoc.
      Tuluzani se jos pitaju sta im se to dogodilo. Od dve fabrike duge po stotinak metara nije ostala ni cigla na cigli. Zgrade su sravnjene sa zemljom. U epicentru eksplozije zjapi krater sirok desetak i dubok 80 metara. Iz gomile suta, iskrivljenog gvozdja i smrskanih automobila izviruje samo jedan, preostali, od tri visoka dimnjaka. Tu se, pod ovim krsom, nalazi mozda jos dvadesetak ljudi.
      Posle eksplozije, delovi zgrade su padali na autoput udaljen pola kilometra, a oslobodjena energija je probila izlog i fasadu prodavnice bele tehnike na 600 metara od fabrike! Tu je, takodje, bilo mnogo povredjenih.
      Hiljadu i po studenata iz obliznjeg studentskog doma i dvesta najugrozenijih porodica odmah je evakuisano, jer njihovi stanovi vise nisu upotrebljivi. Grad je stavio najugrozenijima na raspolaganje 2.500 kreveta u privremenim prihvatilistima otvorenim u sportskim halama.
      Tri hiljade ljudi ukljucilo se u pruzanje pomoci nastradalima. Cetiri stotine spasilaca i dalje traga za eventualnim prezivelima, a nada postoji, posto, kazu spasioci, pod rusevinama postoje znacajni "vazdusni dzepovi".
      Spasavanje je juce pred zoru moralo da bude prekinuto na jedan sat, zbog znacajnog oticanja amonijaka i toksicnih isparenja. Desetak vatrogasaca zatrazilo je zbog toga lekarsku pomoc.
      Vlasti uveravaju gradjane da ne postoji opasnost od trovanja vazduhom, od isparenja koja se sire iz rusevina fabrike.
      Zitelji Tuluza su ogorceni. AZF je jedna od 400 fabrika visokog rizika u Francuskoj, sto pretpostavlja izuzetne mere predostroznosti. Eksplozija se ipak dogodila.
      Sud u Tuluzu je odmah pokrenuo istragu. Uzroci eksplozije su, za sada, nepoznati.
      GORAN CVOROVIC

MILION GLASACA

     PRISTINA (Beta) - NA novembarskim izborima za Skupstinu Kosova glasace najmanje milion gradjana pokrajine, procenjuje OEBS.
      Najavljujuci da je juce u Jugoslaviji zavrsena registracija gradjana Kosova sa pravom glasa, portparol Misije OEBS-a u pokrajini Kler Travena je rekla, da je u protekla skoro dva meseca, na Kosovu, centralnoj Srbiji i Crnoj Gori registrovano vise od 150.000 biraca.
      Travena je navela da je medju registrovanima najvise Srba. Na Kosovu je OEBS registrovao 61.160 Srba, dok je u centralnoj Srbiji evidentirao 89.000 i u Crnoj Gori pet hiljada raseljenih lica sa Kosova.
      U medjuvremenu, u kancelarijama OEBS-a u Becu je putem poste stiglo oko 57.000 zahteva za registraciju gradjana Kosova na privremenom radu u inostranstvu.

POVRATAK SRPSKE RELIKVIJE

     SREMSKI KARLOVCI - Mosti srpskog svetitelja, svetog cara Urosa, prenete su juce posle gotovo sest decenija u fruskogorski manastir Jazak.
      Na putu ka konacnom odredistu, kivot sa mostima svecano je, prethodnih dana docekivan i ispracan u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Irigu, Rivici i Vrdniku a juce, kasno posle podne, zaustavio se na raskrsnici sela Jazak, odakle je nosen na rukama, u pratnji pravoslavnih vernika i svestenstva prenet u manastirsku crkvu.
      Veliki crkveni dogadjaj okoncace se danas, Svetom arhijerejskom liturgijom koju ce sa vise arhijereja, svestenstvom i monastvom SPC sluziti patrijarh srpski Pavle.
      Z. T. M.

SMETA MU SVE SRPSKO

     JAGODINA (Beta) - Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Marko Jaksic ocenio je juce da je sef UNMIK-a Hans Hekerup izjavom da nema povratka jugoslovenskih institucija na Kosovo, "otkrio" nameru da iz pokrajine "protera" preostale Srbe.
      Jaksic je rekao da Hekerup zeli da "stvori novu albansku drzavu na Balkanu", zaboravljajuci pri tom da Rezolucija 1244 SB UN predvidja Kosovo kao deo Savezne republike Jugoslavije.
      Hekerup "na svoj nacin tumaci i sprovodi" pomenuti dokument, smatra Jaksic, ukazujuci zvanicnicima u Beogradu, da shvate, da Hekerup sa Kosova "sklanja sve sto mirise na Srbiju i Jugoslaviju".

SPOMENIK BRANIOCIMA

     KRUSEVAC, (Beta) - Spomen obelezje za 142 poginula pripadnika Vojske Jugoslavije iz 125. motorizovane brigade, sedme pesadijske brigade, 58. lake pesadijske brigade i 53. granicnog bataljona juce je otkriveno u krusevackoj kasarni Rasina. Vojnici su nastradali prilikom NATO agresije na SRJ. Spomen obelezje su otkrili nacelink generalstaba VJ general-pukovnik Nebojsa Pavkovic i komandant trece armije VJ general pukovnik Vladimir Lazarevic.
      Nakon toga veikodostojnici Srpske pravoslavne crkve (SPC) sa vladikom niskim Irinejom odrzali su pomen poginulim herojima i osvestali spomen obelezje.

ODLOZITE IZBORE

     POKRAJINSKI odbor Demokratske stranke za Kosovo i Metohiju zatrazio je od UMNIK-a i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da se za kraj iduce godine odloze izbori na Kosovu koji su zakazani za 17. novembar, jer, kako stoji u saopstenju ove stranke, ne postoje normalni uslovi za izlazak na biralista.
      Pokrajinski odbor DS smatra da bi izlazak na izbore, kada nije obezbedjena sloboda kretanja za Srbe i drugi nealbanski zivalj, niti je bilo sta ucinjeno na pronalazenju otetih i ubijenih, predstavljao verifikaciju stvaranja nove teroristicke drzave po karti Velike Albanije, koja bi bila izbor za nove sukobe na Balkanu.
      M. NICIFOROVIC

HAG GA NE INTERESUJE

     ZAGREB - ZAPOVEDNIK Kosovskih zastitnih snaga i bivsi hrvatski general Agim Ceku izjavio je zagrebackom Jutarnjem listu da mu se do sada niko iz Haga nije sluzbeno obratio bilo kao prema svedoku ili optuzenom.
      Uz tvrdnju da nije pocinio niti naredio zlocin, Ceku je - komentarisuci jugoslavenski zahtev da se na haskoj listi uz njega nadju i Hasim Taci i Ramus Haradinaj - naglasio da "vlada u Beogradu cini sve da iskrivi povijest ratova u ovoj regiji".
      Po njemu Beograd, takodje, zeli da "izjednaci krivnju kako u povijesti ne bi ostala nepobitna cinjenica da je Srbija pod Milosevicevim rezimom pocela ratove, pocinila zlocine i napokon sve ratove izgubila".
      Ceku je ocenio da "sigurnosno stanje na Kosovu sada nije zadovoljavajuce, no da ce ono biti bolje nakon sto Albanci posle izbora preuzmu sve ovlasti i odgovornosti od medjunarodne zajednice".

OKONCAN PROTEST

     GRUPA od 26 osudjenika u KPZ Zabela kod Pozarevca koji su preksinoc poceli protest zabarikadiravsi se u prijemnom odeljenju juce popodne su ga prekinuli i prihvatili da se usele u sedmi paviljon. On je u medjuvremenu renoviran. Nezadovoljni osudjenici posle pregovora sa Borom Maricem, savetnikom republickog ministra pravde licno su se uverili u to i usli u zgradu. Sada je stanje redovno i kucni red se postuje u potpunosti.
      DJ. M.

NECE GLUVE TELEFONE

     VALJEVO (Tanjug) - Grupa gradjana iz Kolubarskog okruga tuzila je radnu jedinicu "Telekoma Srbija" u Valjevu, trazeci naknadu stete zbog neispravnih telefona, jer radnici "Telekoma" odbijaju da za vreme strajka popravljaju telefone.
      Jedan od valjevskih advokata rekao je Tanjugu da ima pravnih osnova da sud donese odluku da se telefonski pretplatnici obestete, jer je posta duzna da pretplatniku obezbedi nesmetano koriscenje telefona.
      Zlatni momci
      PISE: Ivan Lovric
      O ovoj jeseni, u koju smo upravo usli, svasta se pripoveda i nagadja. Te bice "vruca", te bice za neke "listopadna", a za druge "zimzelena"... Te bice ovakva, te bice onakva.
      Najlepsi uvod u jesenju pricu, ipak su nam ispricali nasi odbojkasi i kosarkasi, a letos i vaterpolisti. Pricu koja i pripada najzlatnijem godisnjem dobu.
      Nasi zlatni decaci jasno su pokazali i na delu pokazali da nije srpski samo sedeti scucureno ispod starih crkvenih zvona, zagledani u proslost. Svojim najsjajnijim primerima uverili su sve da se bitke dobijaju i sirom Evrope. U njihovom slucaju ispod kupola velelepnih hala u Istanbulu, Ostravi, Budimpesti. Oni su ta moderna dinastija koja osvaja Evropu i dobija bitke.
      Stavili su jasno do znanja da nam u kolektivnim sportovima nema ravna, sto moze biti dobar nauk za neke "solo-igrace" sa javne i politicke scene, da kad se ujedinimo onda ne mozemo da omanemo.
      Nije samo u pitanju "srpska" postava. Sloga je potrebna i "srpsko-crnogorskom" timu. Dobre vesti stizu iz kabineta srpskog premijera DJindjica koji je potvrdio dolazak na razgovore o buducnosti Jugoslavije. Neki pozitivni signali dolaze i od crnogorskog predsednika DJukanovica, koga su do sada samo novinari uspevali da uhvate u "TV-klopke".
      U Skupstini Srbije inace nista novo. Lidera radikala opet izbacili iz sale. Vec vidjeno. Ono sto je do sada bilo nevidjeno moglo bi uskoro da bude vidjeno. Da poslanike, zbog hronicnog nedostatka kvoruma, obezbedjenje pocne da ubacuje u salu!
      I na kraju slucaj Zeljka S. u narodu vec poznatog kao zlatni "Roleks". Dok je nekada bio funkcioner u vaterpolo organizaciji, izgleda nije naucio od zlatnih momaka da se zlato osvaja, a ne prisvaja.
      Ciscenje grafita sa beogradskih fasada
     
     »BROJKE«
     
      9 MILIJARDI maraka tece kroz kanale sive ekonomije u Jugoslaviji - procenio je guverner NBJ Mladjan Dinkic.
      7.034 DINARA bila je prosecna julska zarada u Kragujevcu, sto je za oko dve hiljade dinara manje od republickog proseka.
      1.300 TONA proizvoda "izbaci" svakog meseca novosadski "Albus" na trziste.
      3.672.275 MARAKA cena je letosnjeg pozara na Budvanskoj rivijeri - procenila je strucna komisija.
      11.623,47 DINARA bila je potrosacka korpa u avgustu, belezi statistika. Najvise je poskupeo hleb, a pojeftinila je - paprika.
      44 KANDIDATA prijavilo se na konkurs za novog sefa nacionalne televizije Ceske.
      22.036 DINARA bila je prosecna zarada u Beogradu u julu.
      10 MILIJARDI dolara bice steta koju ce pretrpeti avio kompanije u SAD posle teroristickih napada.
      16. Na Medjunarodnom skupu "Strategija reformi" predsednik Kostunica ocenio da se nasa zemlja sporo krece putevima reformi. Americki Kongres, sa jednim glasom protiv, odobrio predsedniku Busu upotrebu neogranicene bojne sile. Na 35. Bitefu belgijski umetnici izveli predstavu bez jednog igraca, koji jos ceka - na njujorskom aerodromu.
      17. Plavi odbojkasi savladali Italijane i postali sampioni starog kontinenta. Prilikom prevrtanja turistickog broda kod Budve utopilo se cetiri djaka i nastavnica. Na Beogradskom univerzitetu zaposleni nezadovoljni platama, a 20 dugogodisnjih direktora "Zastave", koji su odlucili da napuste preduzece, dobilo otpremnine od 10 do 15 hiljada maraka.
      18. Srpski parlament oduzeo imunitet Branislavu Ivkovicu i Predragu Comovicu. Nezadovoljni vojvodjanski zemljoradnici blokirali puteve i granicne prelaze. Policija potvrdila da je bivsi ministar Zeljko Simic pritvoren zbog kradje koja je zabelezena i na video - snimku.
      19. Premijer DJindjic od zvanicnika Stejt Departmenta dobio obecanje da ce americka podrska nasim reformama biti stabilna.
      U prodavnicama osvanule nove cene mesnih preradjevina. Amerika aktirivala sve vojne potencijale za rat protiv terorizma, a u Avganistanu na hiljade ljudi u panicnom bekstvu.
      20. Zbog izostanka Mila DJukanovica propao sastanak kod Kostunice o preuredjenju SRJ. Prvi put u Jugoslaviji izvrsena transplantacija jetre od zivog davaoca.
      21. Patrijarh Pavle pozvao raseljene Srbe sa Kosova da se odazovu registraciji. Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic upozorio na teroristicke grupe sa juga Srbije koje su spremne da izazovu napad i u Beogradu.
      22. U eksploziji u petrohemijskoj fabrici u Tuluzu poginulo petnaest radnika. Crna Gora vec deset godina ekoloska drzava, a stanje prirodnog okruzenja se pogorsalo. VJ u okolini Preseva otkrila skrivene bombe i puske, koje su pripadale clanovima "OVPMB".
     
     »SPIC«
     
      - PONEKAD pozelim i da se medjusobno potuku. Vesna Perovic, predsednica Skupstine Crne Gore, o poslanicima.
      - MI CAK ne znamo ni gde je on, u kojoj se pecini krije. Moramo biti svesni da je ovo dug proces i nadam se da ce Amerikanci razumeti da, iako smo u ratu, jos ne znamo ni gde je neprijatelj - Ricard Holbruk, bivsi ambasador SAD u UN, o hvatanju Osama bin Ladena.
      TOKOM treniranja, odigrali su i fudbalsku utakmicu sa prvoligaskom ekipom novosadskih dzudista (najslabiji ima crni pojas "treci dan") sahisti su pobedili sa 6:2, ali dzudisti su im zamerili da igraju grubo, da "lome noge", itd. Novosadski sahisti pre pocetka finalnog turnira Kupa SSJ, pored saha, svakog dana igrali su i fudbal.
      DSS ne moze ocekivati od nas da sami sebe optuzujemo za one politicke poteze koji su bili nuzni i neophodni. Uredbe su neminovna posledica odgovarajuceg reagovanja na sadasnju situaciju, a ne nasa nespremnost da ih zamenimo zakonima - Cedomir Jovanovic, sef poslanicke grupe DOS-a, o zahtevu za rekonstrukciju Vlade.
      - KISA neprestano pada i to se nepovoljno odrazava na rod ove kulture, pa ratarima preporucujemo da se ne inate s vremenom i Bogom, a veoma im je dobro poznato kakva je finansijska situacija u zemlji - Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede u Vladi Srbije o protestu vojvodjanskih poljoprivrednika zbog otkupne cene suncokreta.
      - IVICI Dacicu, umesto sto nas citira, bilo bi bolje da se pozabavi rasulom u svojoj stranci koja ce postati mocna partija tek kad iz nje budu iskljuceni Zivorad Igic, Zivadin Jovanovic i on sam - prokomentarisao je aktivista "Otpora" Srdjan Milivojevic nedavne istupe Dacica.
      - NA NEKI nacin se Vlada samozadovoljno ukopala, proklamovala je kao najvisi cilj promene u drustvu izuzevsi sebe iz tih promena - Vojislav Kostunica, predsednik SRJ, o stavu DOS-a da Vlada Srbije ne bi trebalo da se menja.
      - MENE najvise plase ti mladi ljudi, politicari koji ponavljaju sindrom iz vremena Josipa Broza. Kada ukazete na tu paralelu izmedju Tita i ovih novih lidera i njihovih saradnika - junosa, onda ste paranoik. A deset godina moga zivota, da ne pominjem druge, zrtvovane su da bi se probudili mladi ljudi, da bi se naucili da razvijaju privatnost, normalnost, umnost, da se nauce cuvanju srpskog jezika - Sonja Savic, glumica, o zloupotrebi mladih ljudi.
     
     »PECAT NEDELJE«
     
      + Odbojkasi Jugoslavije osvojili titulu prvaka Evrope
      Odlaganje razgovora o buducnosti federacije

AKO KRENU BICE - DZIHAD

      Tvrdim da niko sa strane nije mogao da gadja Vasington i NJujork, to su mogli samo iznutra, oni koji su to gradili i kojima je u interesu da se skrene paznja svetske javnosti sa dogadjaja u Palestini. Ja ne znam Bin Ladena, ali na osnovu njegove fizionomije kazem da on ne moze biti zlocinac
      TVRDIM da Bin Laden ne moze biti zlocinac. Ja ga ne znam, ali gledam ga na televiziji, vidim njegovu fizionomiju. Tvrdim da on ne moze biti zlocinac. Amerika je kriva. Ne narod jadan nego oni koji organizuju ratove u svetu i pokusavaju da nametnu svoju volju citavom svetu. Oni ce pokusati sve da zamrace da bi ostvarili neke svoje ciljeve, ali Bog postoji, Bog ce ih omesti i dace im da se o sebi zabave. Ne zelimo nikome zlo, ali ne zelimo ni da se nama pravi zlo. Neka nam Bog pomogne svima, i Muslimanima i Hriscanima i Jevrejima da se ne ubijamo i da zivimo u miru - rekao je beogradski muftija Hamdija Jusufspahic u intervjuu BK TV u utorak uvece.
      Na opasku autora intervjua Vesne Simic da je Osama bin Laden pozvao na "dzihad" protiv americkih krstasa" i da li to znaci da ce se borbi protiv Amerikanaca prikljuciti svi muslimani sveta, muftija Jusufspahic je odgovorio:
      - Svi muslimani su duzni da odbrane bilo koju islamsku zemlju, ali je zabranjeno da idu u agresiju. Ako vas neko napadne a ne branite se, onda se kukavica. Izdali ste svoju kucu. Ali ne verujem da Avganistan nece moci da se odbrani. I Rusi su polomili zub na Avganistanu. Tvrdim da Amerika ne moze Avganistanu nista, jer Bog je dao Avganistanu neke odbrambene faktore koje Amerika ne moze predvideti.
      Da li je moguce da se desi sveopsti dzihad?
      - Moguce je. Zasto ne? Znate sta znaci dzihad? Ja sam stalno u dzihadu, ali nikada nisam ubio. DZihad je napor koji covek ulaze da bi odrzao zivot i sacuvao veru, familiju, status. Borba sa samim sobom. A verski rat je harburdin.
      Ali, Bin Laden ne poziva na borbu sa samim sobom. Ko moze da proglasi dzihad u smislu "svetog rata"?
      - Toga, na zalost, u celom islamskom svetu nema. Nemamo halifu na ciji poziv ce svi da se jave. Ali ko god pozove, a u pravu je, valja ga podrzati.
      Kako cete znati da li je u pravu?
      - Ako neko napadne jedan svet, bombarduje, onda ce se znati. Kako se ne bi znalo.
      To znaci da ce se, ukoliko Amerika napadne Avganistan, krenuti u dzihad protiv Amerike?
      - Ja verujem da hoce.
      Kako ce izgledati taj dzihad?
      - To ja ne znam. Ja se borim da ne bude rata, da Amerikanci shvate da je Bog iznad i da ne budu siledzije koje ce ugusiti jedan po jedan narod. Sta je Americi kriv iracki narod pa ga tuku svaki dan? Sta su im krivi Palestinci pa ih Amerikanci i Izraelci tuku svaki dan? Oduzeta im je zemlja i sad Amerika stiti Izrael samo zato sto se bore protiv muslimana.
      Znaci, ovde nece biti nikakve opasnosti?
      - Kod nas nece biti opasnosti ako nam ne bude ugrozena vera, ili dok ne budemo obespravljeni u potpunosti. A ako se to desi, onda ce biti. Ne verujem da bismo mi sedeli skrstenih ruku da nas neko gazi. Islam strogo propisuje najlepsi odnos sa komsijama... Tvrdim da niko sa strane nije mogao da gadja Vasington i NJujork. To su mogli samo oni iznutra, oni koji su to gradili i kojima je u interesu da se skrene paznja svetske javnosti sa dogadjaja u Palestini.
      Avganistanci su vec pozvali na dzihad. Da li to znaci da je on vec poceo?
      - Da je tako ja ne bih sedeo ovde, vec bih bio tamo.
      Gde biste bili? U Avganistanu?
      - Ne. Isao bih tamo gde bih najbolje doprineo da dzihad uspe.
      Gde?
      - Pa sto me pitate o ratnim planovima? Nemojte se plasiti dzihada. Plasite se onih koji su bacali bombe na Hirosimu i Nagasaki, koji su ubijali Somalijce i nas gadjali. Nemojte se bojati muslimana. Mi sa vama zivimo i sa vama cemo umreti. Ovde nema dzihada.
     
     
     »OVDE NECE BITI RATA«
     
     
      AKO muslimani krenu u dzihad protiv Amerike sta ce ovde biti?
      - Ja niti cu pozivati na dzihad, jer hvala Bogu ovde nas niko ne dira i ne izaziva. Ovde nece biti rata, ako Bog da, dok sam ja ovde i njegova svetost Patrijarh. Mi se borimo protiv rata. Garantujem da ovde nece biti nikakvih problema. Bio je rat u okruzenju u Bosni i na Kosovu, pa nije bila ni jedna diverzija u Beogradu, iako ovde zivi 200 hiljada muslimana.
      Ali tada nije bio proglasen dzihad?
      - Zna se za koga se dzihad proglasava. Nije dzihad protiv mirnog stanovnistva koje ne ubija, ne siluje.
     
     
     

TERORIZAM SVUDA ZLO

     BEOGRAD, Tanjug - SVETI arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) i odbor Svetog arhijerejskog sabora uputili su apel svetskoj demokratskoj javnosti da spreci terorizam "svuda gde nevini stradaju pa i na Kosovu i Metohiji".
      Sednici u Srpskoj patrijarsiji prisustvovali su i predstavnici Udruzenja porodica nestalih i kidnapovanih sa Kosova i Metohije cija su svedocenja, kako se istice u apelu, potvrda o pristrasnom odnosu "Unmika i Kfora i sire medjunarodne zajednice prema tragediji jednog unesrecenog naroda, prema razorenim porodicama, domovima i hramovima."
      Srpski arhijereji apeluju na savest medjunarodne javnosti jer je krajnje vreme da se prestane sa "prikrivanjem zlocinaca, terorista i svakovrsnih kriminalaca" i da se terorizam na Kosovu i Metohiji nazove pravim imenom.
      "U ovom kontekstu podsecamo na katastrofalnu provalu terorizma u Americi gde su stradale hiljade neduznih ljudi, povodom cega sveti Sinod i saborski Odbor izrazavaju najdublje zaljenje zbog zrtava i osudjuju svaki terorizam.
     
     
     
     

UCESCE NA IZBORIMA JOS NEIZVESNO

     BEOGRAD (Tanjug) - SEF posmatracke misije Saveta Evrope za predstojece izbore na Kosmetu Oven Masters ocenio je u Strazburu, predstavljajuci prvi izvestaj o registaciji, da je "prva faza izbornog procesa", zavrsena uspesno i izrazio nadu da ce Srbi ucestvovati na izborima 17. novembra.
      Clan Privremenog administrativnog veca za Kosovo Radmila Trajkovic izjavila je za praski radio "Slobodna Evropa" da je srpska koalicija "Povratak", koja je prijavljena za novembarske izbore, "gradjanska opcija za izgradnju gradjanskog demokratskog drustva".
      Upitana da li to znaci da ce Srbi ucestvovati na izborima, ona je rekla da treba imati u vidu kakva je bezbednosna i ukupna zivotna situacija na Kosmetu i dodala da treba uciniti sve "da dobijemo sansu da izadjemo na ove izbore i da konacno Kosovo podje putem pravih politickih procesa".
     

SANSA U KOALICIJI

     BEOGRAD, Beta - PORTPAROL Demokratskog centra (DC) Vesna Marjanovic izjavila je da je ta stranka potpisala dokument podrske registraciji srpskih stanaka za izbore na Kosovu i Metohiji.
      Na konferenciji za stampu, Marjanoviceva je rekla da je najveci broj stranaka DOS-a potpisao dokument o registraciji koalicije "Povratak", za izbore na Kosovu, ali nije zelela da precizira koje su stranke odbile da je podrze.
      Marjanoviceva je rekla da se nada da registrovanje koalicije "Povratak" nece biti povod za nove sukobe stranaka unutar

"POVRATAK" NA POGRESNOM PUTU

     PREDSEDNIK stranke srpskog jedinstva Borislav Pelevic optuzio je Demokratsku opoziciju Srbije da je stvaranjem Koalicije "Povratak", registrovane za novembarske izbore na Kosovu, izdala srpski narod koji je ostao da zivi u toj pokrajini.
      Pelevic smatra da medjunarodna zajednica nije ispunila ni jedan uslov da bi Srbi na Kosmetu izasli na izbore.
      A. M.
     

OVK UZ BIN LADENA

     RIM (Tanjug) - LIDER Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ibrahim Rugova saopstio je u utorak da "Oslobodilacka vojska Kosova" (OVK) skriva na teritoriji koju kontrolise baze medjunarodnih terorista i da su pripadnici OVK spremni da organizuju teroristicke akte da bi podrzali Osamu bin Ladena.
      Lider umerenog krila kosmetskih Albanaca ponovo je javno upozorio svet na teroristicku prirodu OVK, prenosi ruska agencija Itar-Tass, pozivajuci se na specijalno saopstenje dostavljeno redakciji te agencije u Rimu iz Rugovine sluzbe za informisanje.
      U vesti ruske agencije se istice da "ne treba zaboraviti da je Bin Ladenova organizacija uspostavljena na teritoriji Albanije i Kosova jos 1994. godine", da je "Bin Laden naredio 1996. godine svojim ispostavama da se pripreme za akcije na Kosovu i u Albaniji" i da je, prema Rugovinim informacijama, jedan od saradnika glavnog osumnjicenog za napad na SAD, Mohamed Zavahiri, licno nadgledao obuku albanskih ekstremista.
     
     
     »DEMANTI IZ PRISTINE«
     
     
      PRISTINA - DEMOKRATSKI savez Kosova (DSK), stranka Ibrahima Rugove, juce je demantovala agencijsku vest o tome da je njen lider optuzio za terorizam i saradnju sa Bin Ladenom "Oslobodilacku vojsku Kosova" (OVK).
      U informativnoj sluzbi DSK iz Pristine novinaru "Novosti" je receno da prvi put cuju o toj navodnoj izjavi Rugove i da niko iz njegove sluzbe nije izdao takvo saopstenje. "Najverovatnije je rec o podmetanju i manipulacijama sa politickim motivima", kazu zvanicnici iz Rugovine stranke.
      M. V.
     

JEFTINIJE 308 LEKOVA

     Nize cene za 40,3 odsto medikamenata, a na spisku "gentamicin", "predian", "katopil", "ranisan" ...
      Ako Savezna vlada da odobrenje pojeftinjenje ce osetiti i gradjani, a Zavodu ce doneti ustedu od 1,2 milijardi dinara godisnje
      BEOGRAD - Gotovo svaki drugi lek iz domace proizvodnje, prema racunici republickog Zavoda za zdravstveno osiguranje, trebalo bi da pojeftini, dok bi istovremeno poskupelo 96 medikamenata, uglavnom onih koji se proizvode po licenci.
      Ovakav predlog i novi cenovnik lekova Zavod je juce uputio Saveznom ministarstvu privrede i unutrasnje trgovine, koji bi trebalo da ga prosledi Saveznoj vladi, nadleznoj za donosenje odluke. Predlog Zavoda, zapravo je sprovodjenje u praksu inicijative Vlade Srbije, prvenstveno premijera dr Zorana DJindjica i potpredsednika prof. Zarka Koraca, koji su jos u avgustu zatrazili da se preispitaju cene lekova.
      - Prema sadasnjem cenovniku lekova, utvrdjenom u aprilu, vrednost "prilazida" ili "medopara" niza je od realne, ali je zato velika grupa medikamenata na nasem trzistu precenjena - rekao je juce dr Zoran Vesic, savetnik direktora republickog Zavoda za zdravstveno osiguranje. - Kako resorno ministarstvo nije ucinilo nista da se te nelogicnosti isprave, Zavod je napravio racunicu, koju su podrzale i sve farmaceutske kuce. Prema predlogu novog cenovnika 308 oblika lekova (40,3 odsto) pojeftinilo bi, u proseku, za 12,8 odsto. To bi Zavodu godisnje ustedelo 1,2 milijardi dinara.
      Na spisku za pojeftinjenje su, recimo, "gentamicin" cija cena bi, zavisno od oblika, trebalo da ide za 19 do 70 odsto nanize, dok bi "eritromicin" pojeftinio za 34 odsto, "predian" do 15 odsto, "katopil" do 12 odsto, "prinorm" do 37 odsto, a "ranisan", zavisno od oblika od 30,15 do 76 odsto.
      Za razliku od prethodnih navrata "obaranja" cena lekova, kada su oni zapravo kroz povecanje proizvodjackog rabata pojeftinjavali samo za Zavod, ovoga puta "kresanje" cenovnika osetice i potrosaci. Jer, ukoliko Savezna vlada odobri nove cene lekova, oni ce biti jeftiniji i u slobodnoj prodaji, bez recepta.
      Vise cene, prema recima dr Vesica, trebalo bi da dobiju medikamenti kojih nema dovoljno u apotekama i mogli bi zbog obezvredjenosti da dugo budu deficitarni. To je slucaj, recimo, s "pentraksilom", cija bi cena, prema predlogu Zavoda, sa 31 dinar trebalo da se "popne" na 45. Isto je i sa vitaminom C. On sada kosta 6,7 a realno je da bude 20 dinara. Najveci broj lekova (47,20 odsto) i posle najnovijeg preracunavanja trebalo bi da zadrzi dosadasnju cenu.
      B. RADIVOJEVIC
     
     
     »PRILAZIDI«
     
     
      NOVU visu cenu trebalo bi da dobiju i prilazidi iz "Galenike", koja je nedavno objavila da je od svajcarskog "Rosa" nabavila ovaj lek u kolicinama dovoljnim do januara.
      Dr Zoran Vesic kaze da bi "prilazid" od pola miligrama sa 109 trebalo da poskupi na 140 dinara, dok bi cena "prilazida plus" u veleprodaji trebalo da ode za oko 40 odsto navise.
     
     
     »SNABDEVANJE«
     
     
      IAKO je lekove za oktobar, prema zakljucku Vlade Srbije, trebalo obezbediti putem javnog tendera, iz Ministarstva zdravlja o tome jos nemamo nikakvu informaciju - rekao je dr Zoran Vesic. - Zavod je zato od zdravstvenih ustanova zatrazio da dostave plan potreba za medikamentima u oktobru i vec do kraja sledece nedelje mozemo da ocekujemo nove isporuke iz fabrika. Zato je i vazno da se sto pre razmotri predlozena korekcija cenovnika i donese odluka.
     

KAPITALU POD KOZU

     Sindikalci tvrde da se predlozenim zakonskim resenjima znatno umanjuju civilizacijski dostignuta prava radnika i pozivaju se na istovetnu ocenu i podrsku Medjunarodne organizacije rada
      BEOGRAD - Predsednistvo Saveza sindikata Srbije uputilo je juce hitan telegram srpskom premijeru Zoranu DJindjicu sa zahtevom da se odmah iz skupstinske procedure povuce Predlog zakona o radu i vrati na usaglasavanje sa sindikatom. Ukoliko se to ne dogodi, sindikat ce u generalni strajk u kome ce kako se istice - "cela Srbija stati".
      Ovo u razgovoru sa "Novosti" kaze Milenko Smiljanic, predsednik Saveza sindikata Srbije.
      - Ovaj zakon je necivilizacijski, potpuno neprimeren interesima rada, jer se udvara svetu kapitala - naglasava Smiljanic. - Da nismo usamljeni u svom misljenju, dokazuje i dopis koji smo dobili od Medjunarodne organizacije rada (MOR) koja okuplja organizacije iz 150 zemalja sveta. MOR je izrekao svoj sud o ovom Zakonu, sa ocenom da je neharmonican, nekonzistentan i da zbog znatnog umanjenja prava zaposlenih ne sme da udje u skupstinsku proceduru pre nego sto ode na popravni.
      Osvrcuci se na izjave ministra za rad i zaposljavanje da je Zakon uradjen po uzorku na nemacki zakon o radu, Smiljanic kaze da jeste, ali onom iz - 19. veka.
      - Ovim Zakonom kapital je visestruko zasticen, a s obzirom da ce se u narednih cetiri godine primenjivati na drustvena preduzeca, mozete zamisliti koja ovlascenja ce imati direktori, koji su se i do sada nebrojano puta ponasali kao pravi despoti, otpustajuci radnike kad im se cefne - kaze Smiljanic. - Jedna od osnovnih nasih zamerki je sto se cak do clana 133. uopste ne pominju Kolektivni ugovori, a uloga sindikata je u potpunosti marginalizovana. Poslodavcu koji nije zakljucio pojedinacni kolektivni ugovor daje se pravo da sam sa radnikom sklapa ugovor o radu, a time mu i odredjuje zarada "od oka".
      Jedan od najvecih cinizama ovog zakona po misljenju Smiljanica, je broj otpremnina predvidjen za radnike koje je poslodavac otpustio zbog toga sto nemaju odgovarajuce radne sposobnosti, znanje ili sto nije zadovoljan ucinkom njihovog rada - zavisno od duzine staza od jedne do dve i po plate. Sindikat smatra da poslodavac mora da mu isplati bar po jednu platu za svaku godinu staza.
      A. SERER
     
     
     »INVALIDI«
     
     
      JEDNA od nasih primedbi je i sto Zakon ne posvecuje dovoljnu paznju invalidima rada sto dokazuju svega dva clana koji se bave ovom problematikom. U prethodnom zakonu cak osam odredbi je definisalo zastitu i prava radnika koji nisu svojom krivicom ostali invalidi, precizira Smiljanic.
     

PENZIJE KASNE RACUNI CEKAJU

     BEOGRAD - "Uprkos strajku u JP PTT "Srbija" postari raznose penzije. Kako smo saznali od direktora sektora za informisanje PTT "Srbija" Jovana Biraca, postari postuju minimum rada i sve posiljke dostavljaju, ali sa malim zakasnjenjem.
      - Penzioneri koji nisu na vreme dobili svoje prinadleznosti, ipak ce ih dobiti sa danom zakasnjenja - objasnjava Birac. - Slicno je i sa ostalim posiljkama, ali problem je sa racunima za telefon. Posto je u "Telekomu", takodje strajk, nismo dobili informacije o utrosenim impulsima, pa nije ni pocelo stampanje racuna. Obradjeno je samo dva odsto pretplatnika u Beogradu sto je minimalno.
      Salterske sluzbe, kako "Novosti" saznaju, u svim vecim postama rade, ali skraceno od osam do 14 ili do 18 casova.
      D. St.
     

STIZE AVGUSTOVSKA PLATA

     BEOGRAD - Za zaposlene u zdravstvenim ustanovama na Kosmetu, koji su sada van podrucja pokrajine, danas pocinje isplata avgustovskih zarada i trajace do subote.
      Prema rasporedu Ministarstva zdravlja Srbije zarade se podizu, i to samo licno, u Prokuplju (za radnike KBC Pristina, Doma zdravlja, Zavoda za zastitu zdravlja, Zavoda za transfuziju krvi, Apotekarske ustanove i Dispanzera medicine rada, takodje, u Pristini), u zdravstvenoj stanici u naselju "Higijenski zavod" u Kraljevu (za radnike zdravstvenih centara Pec, DJakovica, domova zdravlja Decani, Klina i Istok, Apotekarske ustanove i Bolnice za plucne bolesti Pec i Zavoda za rehabilitaciju u Istoku), a u Vranju zaradu podizu radnici Zdravstvenog centra Prizren, domova zdravlja Dragas i Orahovac i Apotekarske ustanove Prizren.
      B. R.
     

STANARSKO PRAVO ZA SRBE U HRVATSKOJ

     BEOGRAD. - Pozivam sve izbeglice, iz Hrvatske, da u opstinskim poverenistvima Komesarijata popune prijave stanarskog prava - apelovala je Sanda Raskovic - Ivic, republicki komesar za izbeglice na konferenciji za stampu, odrzanoj juce u Beogradu. Uz pomoc Katolicke organizacije za pomoc (CRS) Komitet za pomoc i zastitu prava ratom pogodjenih lica pokrenuo je akciju za povrat stanarskih prava izbeglim Srbima koje je hrvatska drzava nasilno oduzela.
      - Srbima iz Hrvatske osporeno je najvece ljudsko pravo, a to je pravo na dom i oginjste. Stanarsko pravo nije bilo nikakav poklon drustva vec su ga vlasnici stekli visegodisnjim izdvajanjem 4 odsto od licnog dohotka - upozorila je Sanda Ivic Raskovic.
      - Sve republike, sukcesori bivse SFRJ, vratile su stanarska prava svojim gradjanima i omogucili otkup osim Hrvatske. Neodrzivo je da medjunarodna zajednica jos zmuri nad obavezom Hrvatske da i ona postuje takvo ljudsko pravo bez ikakve diskriminacije - rekao je Petar Ladjevic, savetnik Predsednika Kostunice.
      Vise nevladinih organizacija do sada su vodile akciju prikupljanja zahteva za povrat stanarskog prava u Hrvatskoj ali je do sada prikupljeno samo 8000 zahteva. Prema podacima OEBS-a u Hrvatskoj je oduzeto stanarsko pravo nad oko 50 000 uglavnom srpskih stanova i zato se od najnovije akcije ocekuje mnogo veci odaziv izbeglica iz Hrvatske.
      R. Matijas
     

SRBIJA MEDJU KORICAMA

     BEOGRAD - Promocijom u beogradskom hotelu "Mazestik" knjige "Gradovi Srbije" autora Stevana Kovacevica, sportskog novinara i publiciste Srbija je juce dobila - svoj vodic.
      Izmedju korica, na dva jezika, srpskom i engleskom, ispisani su kratki portreti nasih gradova i varosi. Po recima urednika izdanja Milete Acimovica Ivkova ova knjiga je i vredna i neophodna. U poslednjih pola veka takva nije stampana a upravo je u ovom trenutku potrebna onima koji dodju u nasu zemlju i upoznajuci drzavu zele da upoznaju i narod.
      Izdavaci su Narodna knjiga i Alfa a pisana je, po svedocenju autora, za vreme bombardovanja u prolece 1999. godine - da se ne zaboravi.
      D. C.
     
     

INTERPOL DODAJE GAS

     Procenjuje se da je na nasim drumovima vise od sto hiljada ukradenih vozila iz Zapadne Evrope, a da ce spiskovi takvih automobila stici vec ovih dana. Najbezbolnije resenje - recept iz istocnoevropskih zemalja i saradnja i ugovori sa osiguravajucim drustvima
      BEOGRAD - Zoran Zivkovic, savezni ministar unutrasnjih poslova preporucio je gradjanima da ne kupuju automobile za koje se sumnja da su ukradeni. Takva vozila morace da se oduzimaju i vrate pravim vlasnicima. Ovog trenutka, medjutim, mnogo je vaznije pitanje sta ce biti sa onim ukradenim kolima koja su vec kupljena?
      Prema nekim, nezvanicnim procenama, na nasim drumovima krece se od 30.000 do cak sto hiljada vozila za koje se sumnja da nisu "cista". Doduse, postoje i podaci raznih zapadnoevropskih osiguravajucih kuca koje potrazuje fantasticnih 200.000 cetvorotockasa.
      Zna se da je poslednjih godina za takve automobile meka bila nasa zemlja, ali i Hrvatska, Madjarska, Bugarska, Rumunija, Bliski Istok... Ulaskom Jugoslavije u Interpol ovaj problem se jos vise aktuelizovao. Svi sada ocekuju liste kradenih vozila koja bi uskoro trebalo da se dostave.
      Nasa policija imace obavezu da ukoliko ih pronadje - zapleni i vrati. Ipak, mnogi znaju da to nece ici bas tako jednostavno. Iz Saveznog ministarstva unutrasnjih poslova stizu vesti da nema mesta panici i da se nece organizovati racije. U planu je da se i kod nas primeni resenje iz ostalih istocnoevropskih drzava koje su imale slican problem.
      Tamo su, naime, neka zapadna osiguravajuca drustva sa drzavom sklopile ugovor. Zemlje u kojima su nadjeni ukradeni automobili platile su stetu osiguravajucim drustvima, ako je zbog kradje osiguranje isplaceno stvarnim vlasnicima.
      Drzave koje su namirile osiguravajuca drustva, potom su od gradjana koji su kupili ukradeni automobil - naplatile odredjeni iznos za troskove "poslovanja" sa osiguravajucim kompanijama. Cinilo se da je to najbezbolnije resenje - i vuk sit i ovce na broju.
      Kod nas, pribojavaju se neki, to bas nece moci da ide tako lako i jednostavno. Vlasnici tih automobila vec su dosta odresili kesu i drzavi platili razne dazbine za preregistraciju i registraciju takvih vozila. Sa druge strane, ukoliko ne pristanu na ovakvo resenje, ostace bez svojih ljubimaca.
      Dok ne dodje do nekog kompromisa vlasnici takvih automobila snalaze se na razne nacina. Jedni pokusavaju sada da se na brzinu otarase svojih vozila. Prodaju se ispod cene, ali i takvi, obezvredjeni, tesko nalaze kupce. Nadlezni, medjutim, preporucuju da se svi strpe i da ce se iznaci resenje koje ce biti najmanje bolno za sve.
      Z.K. USKOKOVIC
     

MALIM FIRMAMA POMOC

     BEOGRAD (Tanjug) - Vlada Srbije uputila je republickoj skupstini Predlog zakona o osnivanju Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeca, saznao je juce Tanjug.
      U obrazlozenju je navedeno da bi Agencija podrzavala, pomagala, savetovala i stitila razvoj i interese malih i srednjih preduzeca, u cilju ozivljavanja ekonomskih tokova.
      Prema misljenju Vlade, podsticanje poslovanja malih i srednjih preduzeca vazno je zbog brzeg izlaska iz tranzicione recesije, promene privredne strukture, dinamiziranja regionalnog razvoja, otvaranja novih radnih mesta...
      Sredstva za osnivanje Agencije bila bi obezbedjena iz budzeta (10 miliona dinara), donacija, priloga i sponzorstva.
      Agencija ce strucnu pomoc pruzati malim i srednjim preduzecima koja ispunjavaju uslove prema zakonu o racunovodstvu, preduzetnicima, onima koji tek osnivaju preduzeca i radnje i poljoprivrednicima koji nemaravaju da prosire proizvodnju.
     

KLIZISTA UGROZAVAJU

     DONJI MILANOVAC - Ministar urbanizma i gradjevine prof. dr Dragoslav Sumarac, otvorio je juce u Donjem Milanovcu treci simpozijum - "Istrazivanja i sanacija klizista". Organizator ovog dvodnevnog naucnog savetovanja su Institut za puteve i Rudarsko geoloskog fakulteta.
      - Klizista ugrozavaju ne samo puteve, mostove, vec i citava naselja - istakao je Sumarac. - Steta koju prouzrokuju je velika i zato je vazno pronaci najbolje metode da se klizista otkriju i na najekonomicniji nacin saniraju.
      Radove na ovom skupu, osim domacih, predstavice i strucnjaci iz Slovenije, Ceske, Republike Srpske, Federacije BiH...
      T. S.
     

SUPER DRINA IZ PARACINA

     BEOGRAD - Nova cigareta - "super drina", iz paracinske fabrike duvana od danas je u prodaji. Paklica kosta 20 dinara. "Super drina" je prva cigareta proizvedena u saradnji sa stranim (bugarskim) partnerom.
      S. M.
     
     

GUBICI BEZ POKRICA

     BEOGRAD - Proizvodnja i zaposlenost su i dalje u padu, a ogranicavaju ih nedostatak kredita, slaba traznja, manjak uvoznih sirovina i niske cene proizvoda. Preduzeca vise ne dobijaju novac za finansiranje gubitaka, vec mogu da potrose, koliko i zarade. Privrednici ocenjuju da ce u narednom periodu rasti rizik poslovanja - saopsteno je na jucerasnjem predstavljanju Konjunkturnog barometra Ekonomskog instituta.
      Avgustovski rast cena na malo od 2,7 odsto predstavlja smirivanje inflacije u odnosu na prethodni period, a ocekuje se da u septembru bude jedan odsto. Strucnjaci Ekonomskog instituta prognoziraju da inflacija u ovoj godini bude 45 odsto, odnosno 70 do 75 odsto u odnosu na proslu godinu. Pod uslovom da cena struje bude korigovana u oktobru za samo 15 odsto, kao i da ne dodje do povecanja cena energenata u svetu.
      - Avgustovski izvoz i dalje je u okvirima koji je ostvarivan u poslednjih 30 meseci i iznosi 150 miliona dolara - rekao je dr Nebojsa Savic, strucni saradnik Ekonomskog instituta. - Uvoz ce biti oko 315 miliona dolara, a spoljnotrgovinski deficit ce do kraja godine premasiti tri milijarde dolara, sto je mnogo.
      U avgustu je novcana masa povecana za 7,4 odsto i dostigla je nivo od 48,7 milijardi dinara. Kljucne poluge reformi fiskalni i monetarni sistem se cvrsto drze, a neophodno je da firme sto pre udju u privatizaciju.
      S. M.
     

"MAMAC" STRANOM KAPITALU

     Veliki akcionari zainteresovani za kupovinu obveznica stare stednje, ali ako se odobri trgovanje u devizama
      BEOGRAD - Dinar je stabilan, ali bi, ipak bilo bolje ako bi se omogucila trgovina obveznicama u devizama!
      Predlog Savezne vlade, upucen Skupstini SRJ da se izmeni Zakon o isplati stare devizne stednje, kako bi se omogucila trgovina obveznicama u stranoj valuti dosao je, svakako, u pravo vreme. To su jos ranije zakljucili i strucnjaci na savetovanju bankara i finansista u Miloceru prosle nedelje.
      - Imamo interesovanje 10-15 velikih akcionara zainteresovanih za kupovinu obveznica stare devizne stednje. Oni traze da se odobri trgovanje u devizama - kaze dr Zoran Jeremic, direktor Beogradske berze.
      Rec je, u stvari najvise o strancima koji bi kupovali obveznice na Berzi uz diskont, a kako sada stvari stoje, mogli bi da ih prodaju samo za dinare. Dakle, trgovanje devizama bilo bi omoguceno izmedju domacih i stranaca koji su zainteresovani da dobit transformisu u inostranstvo.
      Bankarski strucnjaci smatraju da se sada neopravdano ogranicava trgovanje obveznicama samo u domacoj valuti. Pogotovo ako se pritom imaju u vidu zahtevi stranih investitora da ulaganjem kapitala dobiju mogucnost da dobit transformisu u devizama.
      Odavno su, inace, bankarski i finansijski strucnjaci predlagali ono sto je sada ucinila Savezna vlada. Pritom su koriscena iskustva mnogih zemalja koje su se ubrzano razvijale u poslednje tri decenije (Spanija, Irska). Valja, medjutim, napomenuti da su odredjene zemlje ogranicavale iznosenje kapitala na odredjeni vremenski period obicno na dve, tri ili pet godina.
      Predlagac smatra da se - ako ostane promet obveznica samo u dinarima - smanjuje likvidniost trzista i snizavaju njihove cene, a samim tim gubi se interes za novcane transakcije.
      U udruzenju brokera, inace, smatraju da ne treba dopustiti da se izgubi interes stranaca za obveznice koji je sada evidentan.
      - Posebno interesovanje je za obveznice serije A za domace vlasnike, dok ce strance svakako vise interesovati one iz serije B koje, dospevaju kasnije - kaze Branislav Jorgic, predsednik brokerskog udruzenja.
      D. N.
     
     
     »PODRSKA«
     
     
      ODBOR za kreditno-monetarni sistem Veca republika Savezne skupstine podrzao je juce izmene i dopune tri zakona iz oblasti bankarstva i monetarnih odnosa Jugoslavije i uputio ih skupstini na usvajanje. Veljko Golubovic, pomocnik saveznog ministra finansija, objasnio je da dopunjeni Zakon o izmirenju obaveza po osnovu stare devizne stednje gradjana, omogucava kupovinu i prodaju obveznica na berzi u devizama.
     

RAZLIKA IZ SAVEZNE KASE

     Savezna vlada trebalo bi da doplati seljacima razliku, jer je ishitreno ponudila vecu otkupnu cenu suncokreta od realne
      NOVI SAD - Posto je ishitreno proslog decembra obecala proizvodjacima suncokreta otkupnu cenu od 15,75 dinara za kilogram, logicno je da Savezna Vlada sada nadoknadi razliku izmedju te nerealne i cene (12 dinara) koju sada nudi republicka Vlada - zakljucili su juce prilikom susreta u Beogradu, srpski premijer dr Zoran DJindjic i Nenad Canak, predsednik Skupstine AP Vojvodine.
      - To je jedini nacin da proizvodjaci i uljari ne budu na gubitku - rekao je Canak novinarima po povratku u Novi Sad. - Dakle, deo zejtina iz robnih rezervi (ukupno imamo sedam miliona litara) treba prodati, jednu kolicinu ove namirnice republicka Direkcija za robne rezerve ce otkupiti od uljara, a Evropskoj ekonomskoj zajednici treba ponuditi odredjenu kolicinu zejtina. Pritom, cena zejtina u maloprodaji ostala bi sve vreme ista.
      Po recima Igora Kurjackog, pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, koji je takodje prisustvovao sastanku DJindjica i Canka, preostalo je jos da se o ovom predlogu izjasni Savezna Vlada, s kojom juce, kako je rekao, nije bilo moguce stupiti u kontakt.
      Ukoliko, pak, ne bude postignut zadovoljavajuci dogovor o obestecenju proizvodjaca suncokreta, Nenad Canak je najavio zasedanje vojvodjanskog parlamenta na mostu kod Beske, uz prisustvo barem 200 hiljada zemljoradnika.
      - No, najlakse je organizovati proteste, ali pitanje je sta bi se time postiglo - rekao je predsednik Skupstine Vojvodine. - Pre ovih protesta, mi cemo traziti smenu Savezne Vlade zbog nedomacinskog poslovanja. Uostalom, da je bivsi premijer Zizic manje trosio na putovanja sada bi bilo novca za isplatu suncokreta.
      J. SIMIC
     
     
     »ZA IZVOZ«
     
     
      - NASA drzava u ovom trenutku ima dovoljnu kolicinu suncokreta za domace potrebe, ali i za izvoz - naglasio je vojvodjanski sekretar za poljoprivredu, mr Igor Kurjacki. - Ako se pokaze da zemljoradnici imaju racuna da izvezu vecu kolicinu suncokreta, drzava im, po obecanju premijera DJindjica nece stajati na putu. Uljare bi, u tom slucaju, mogle da uvezu suncokret iz drugih zemalja.
     

"ZASTAVA" BEZ BLOKADE

     RADNICI "Transporta" juce, kasno popodne uklonili su kamione sa kapija "Zastave".
      Predsednik Strajkackog odbora Branko Arsenijevic kaze da su dobili pisane garancije od gradonacelnika Kragujevca dr Vlatka Rajkovica i generalnog direktora "Zastave" Zorana Radojevica da ce "u odredjenom roku" biti udovoljeno vecini njihovih zahteva.
      M.L.
     

PARE NA REDU

     Novi sastanak u Sarajevu, gde ce biti formiran mesoviti komitet za podelu finansijske imovine nekadasnje SFRJ, u kojoj su monetarno zlato, zamrznute devize, klirinski dolari...
      BEOGRAD - Sefovi delegacija u pregovorima o sukcesiji bivsih jugo-republika i finanijski strucnjaci, postigli su juce dogovor o formiranju mesovitog komiteta koji ce podeliti finansijsku imovinu nekadasnje zajednicke drzave. Novi komitet bice oformljen na novoj rundi razgovora u Sarajevu, za mesec dana, a utvrdice tacne iznose para i zlata preostalih na racunima u inostranstvu.
      Po recima Dobroslava Mitrovica, sefa nase delegacije, koji je u kracoj izjavi novinarima u Palati federacije sumirao rezultate dvodnevnih razgovora sa kolegama iz Slovenije, BiH, Hrvatske i Makedonije, preostalo je da se podeli monetarno zlato, zamrznuti devizni racuni u inostranstvu, klirinska potrazivanja od nekadasnje SSSR koje je preuzela Rusija i "nesto malo zlata, preostalog posle Drugog svetskog rata kod Tripartitne komisije."
      Kolika je ukupna vrednost finansijske aktive, kao i pojedinacnih stavki, Mitrovic nije zeleo da precizira, Naveo je samo da je "pozitivan klirinski saldo bivse SFRJ sa bivsim SSSR prema nasim podacima, oko milijardu i tristo miliona klirinskih dolara. Ukoliko se, po njegovim recima, pojavi neka nova stavka takodje ce uci u podelu.
      On je podsetio da se, prema Sporazumu o sukcesiji, koje su potpisale sve drzave sukcesori sredinom godine u Becu, pored finansijske imovine, dogovor jos mora da postigne i o podeli diplomatsko-konzularnih predstavnistava nekadasnje SFRJ i o kulturnim dobrima.
      Sporazum o sukcesiji, naglasio je Mitrovic, stupice na snagu onog momenta kada ga svojim parlamentima ratifikuju svih pet novonastalih drzava, a akt o ratifikaciji deponuju kod UN.
      T. Mt.
     

ZLATO CUVA REZERVE

     Na deviznom trzistu u Udruzenju banaka Jugoslavije dnevna ponuda strane valute firmi nadmasila je zahteve za kupovinom
      BEOGRAD - Sredinom prosle nedelje guverner NBJ Mladjan Dinkic saopstio je javnosti da je probijen "zvucni finansijski zid" od milijardu dolara deviznih rezervi. Odbor direktora MMF-a odobrio je Jugoslaviji drugu transu "stend-baj" kredita od 62 miliona dolara, pa su s tim parama devizne rezerve narasle na milijardu i 44 miliona dolara.
      Kad je pre nesto vise od deset meseci otpocela finansijska i monetarna reforma, nije bilo mnogo optimista koji su do kraja verovali u relativno brzi oporavak deviznih rezervi. Najveci optimist je, po svemu sudeci bio sam guverner Dinkic. Da, inace, nije bilo tragicnih dogadjaja u Americi "zid" bi bio probijen i ranije.
      Dodatni ohrabrujuci podatak je, svakako, da i nase poslovne banke raspolazu sa oko 400 miliona dolara deviznih rezervi.
      Stalni rast deviznih rezervi zemlje zapocet je jos onda kada se krenulo sa monetarnom reformom. Tada su podsetimo se, devizne rezerve iznosile oko 500 miliona DEM, a onda je zapocet oporavak. Vec sredinom juna guverner je objavio da su devizne rezerve uvecane za 147 miliona dolara u zlatu, zatim za jos 10 miliona dolara u devizama i 2.920 akcija Bazelske banke za medjunarodno poravnanje, sto je znacilo ukupni dodatni skor od 160 miliona dolara. Podela u Bazelu obavljena je prema zakljucku drzave bivse SFRJ koji je za sadasnju Jugoslaviju predvidjao 36,5 odsto imovine zamrznute u Bazelu.
      Uporedo sa popunjavanjem rezervi, uslovno receno spolja, raslo je poverenje u domacu valutu. Devizna podloga je omogucila da se brani cvrst kurs dinara uprkos povremenim zahtevima za korekcijom. Na deviznom trzistu u Udruzenju banaka Jugoslavije dnevna ponuda deviza firmi nadmasila je zahteve za kupovinom. Istovremeno, pocela je prodaja deviza u bankama i na salterima ZOP-a, pa su se dileri uglavnom povukli sa ulica. Tako je otpocelo otvaranje "kucnih deviznih trezora" u kojima gradjani, prema nekim slobodnijim procenama cuvaju od tri do pet milijardi maraka.
      zZivko Nesic, direktor ZOP-a pri NBJ ukazuje:
      - Od pocetka slobodne trgovine devizama preko nasih saltera otkupljeno je dve milijarde i 14 miliona maraka, a prodato, samo 587 miliona DEM - kaze Nesic. - Ovo je povoljan razvoj dogadjaja, vraca se poverenje u dinar, a novac se vraca u regularne tokove.
      U medjuvremenu, nastavljen je rast deviznih rezervi: u julu su dostigle 885 dolara, 25. avgusta vec 960 miliona, a pre "dopinga" od MMF-a - 970 miliona dolara. Objavljen je, kako smo vec napomenuli i "skok" preko milijarde, a devizne rezerve ce i dalje rasti. Guverner Mladjan Dinkic je vec potpisao sporazum sa Ricardom NJukombom, direktorom americke agencije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) koji omogucava da se odblokiraju rezerve NBJ u bivsoj SFRJ, pa ce nas udeo - prema kljucu usvojenom u Becu - iznositi oko 130 miliona dolara (oko 38 odsto).
      Moze se reci da je cvrsta monetarna politika Narodne banke Jugoslavije dala povoljne rezultate. Ipak, ne treba gubiti iz vida upozorenje pojedinih strucnjaka da nasu nacionalnu valutu cekaju mnoga iskusenja.
      D. NEDELJKOVIC
     
     
     »DECENIJA CERUPANJA«
     
     
      DEVIZNE rezerve Jugoslavije, u poslednjih jedanaest godina imale su - cudne tokove. U vreme Vlade Ante Markovica, u "velikoj SFRJ", one su iznosile 10,8 milijardi dolara, a onda je pocelo "praznjenje" ovog, uslovno receno deviznog rezervoara.
      Najpre je gradjanima ponudjena slobodna prodaja deviza, sedam dinara za marku. Mnogi su navalili na saltere, s tim da su im u devizne knjizice upisivani ulozi. Sada su mnogi od njih uporni u isterivanju stare stednje.
      Monetarnim upadima u platni sistem, tri tadasnje republike (Srbija, Hrvatska i Slovenija) "ocerupale" su devizne rezerve koje su, na kraju Vlade A. Markovica iznosile 4,5 milijarde dolara. Potom je dosla strahovita inflacija koja je potpuno razorila nas finansijski sistem. Reforma pod rukovodstvom Dragoslava Avramovica pocela je 24. januara 1994. sa svega 200 miliona DEM deviznih rezervi, i one se ni posle njegove smene nisu mnogo povecavale u narednih pet-sest godina, u vreme vlade prethodnog rezima.
     

BOMBE I POSLEDICE

     BEOGRAD - U "Jugopetrolovom" poslovnom centru na Novom Beogradu u naredna cetiri dana bice odrzana Prva medjunarodna konferencija posvecena zastiti i oporavku zivotne sredine Jugoslavije "ENRY 2001".
      Cilj konferencije je da pokrene sveobuhvatnu obnovu nase zemlje kroz prikaz postojeceg stanja zivotne sredine nastalog kao posledica NATO bombardovanja, niza godina nepridrzavanja propisa o zastiti zivotne sredine i ekonomskih sankcija.
      U preko 120 domacih i 40 inostranih radova, ucesnici ce izloziti probleme zagadjenja zivotne sredine, moguce metode i tehnologije za saniranje. Odrzace se i paneli o problemima i planovima pojedinih gradova, nasih reka i predlozima sanacija. Organizatori posebno skrecu paznju na nekoliko sesija o osiromasenom uranijumu, koje ce biti na programu u subotu 29. septembra.
      A. M. J.
     

STABILNOST USLOV PROMENA

     Duboko sam uveren da je efikasna federacija u interesu i Srbije i Crne Gore i nadam se da ce do tako stabilnog resenja doci kroz demokratski dijalog i uz postovanje slobodno izrazene volje gradjana - rekao je Kostunica.
      - BALKAN je oduvek bio nestabilan, na njemu se ukrstaju i sukobljavaju interesi velikih sila, naroda i vera. Vi cete, uveren sam, biti dostojni svojih predaka, od kojih su mnogi polozili zivot za otadzbinu. Kad kazem da cete biti sposobni i odlucni poput njih, moram istovremeno da naglasim da se iskreno nadam da vas njihova iskusenja nikada nece zadesiti - ovako je juce nove oficire Vojske Jugoslavije pozdravio predsednik SRJ dr Vojislav Kostunica.
      Na svecanosti u Vojnoj akademiji na Banjici, juce je bilo nekoliko hiljada roditelja, prijatelja, staresina i kolega novih potporucnika VJ. NJihov, kako kazu najznacajniji dan u zivotu svojim prisustvom uvelicali su pored predsednika Kostunice i predsednik Srbije Milan Milutinovic, nacelnik General staba general Nebojsa Pavkovic se gotovo celim generalskim korom i svi vojni atasei stacionirani u nasoj zemlji.
      Naravno, izlaganje predsednika Kostunice privuklo je najvise paznje:
      - Jasno je da ce se odbrana zemlje zasnivati na politickim i vojnim sredstvima i pravcima savremenih kretanja u Evropi - rekao je izmedju ostalog Kostunica. - Mnogo je bitnije obezbediti uslove da ne bude istinske potrebe za odbranom. Nama su 19. i 20. vek protekli u ratovanju i odbrani i nebrojenim zrtvama. Nadamo se da je taj ciklus konacno zavrsen i ucinimo sve u nasoj moci da ga ne otvaramo ponovo a da istovremeno sacuvamo nacionalno i drzavno dostojanstvo. - Vojska uostalom ima neprocenjivu ulogu i u mirno doba kao faktor stabilnosti i odvracanja potencijalnih neprijatelja.
      Govoreci o trenutnoj vojno-politickoj situaciji u svetu i Evropi, predsednik SRJ je ocenio da je ona slozena i nestabilna. Ocenjujuci da nedavni tragicni dogadjaji u SAD i najmocniju silu sveta SAD suocavaju sa najopasnijim oblikom terorizma, Kostunica je naglasio da terorizam dozivljava i kvantitativnu i kvalitativnu promenu i da ce te sustinske promene imati nesagledive posledice.
      - Posledice sukoba na tlu bivse SFRJ, dugogodisnje medjunarodne izolacije i pogubne politike osecamo i danas a osecacemo ih jos dugo godina. Dug i tezak put sveobuhvatnih promena je pred nama.
      Predsednik Kostunica je jos ocenio da je nefunkcionisanje savezne drzave nastalo kao posledica politike i dogadjaja u protekloj deceniji, ali je ocenio i da je ovaj problem na putu razresenja.
      - Duboko sam uveren da efikasna federacija sa redefinisanim funkcijama u interesu Srbije i Crne Gore. Nadam se da ce do takvog stabilnog resenja doci kroz demokratski dijalog i proceduru bez nametanja resenja i uz postovanje slobodno izrazene volje gradjana. Stabilna i efikasna federacija je osnov i uslov svih drugih promena u njenim definisanim funkcijama i otuda su promene Saveznog ustava i Ustava Republike Srbije njen najpreci zadatak.
      D. VUJICIC
     
     »KOSOVO I KRIMINAL«
     
      - IAKO su prosle vise od dve godine od dolaska KFOR-a i UNMIK-a na Kosovu i Metohiji, nismo ni blizu stabilnosti i ostvarenja uslova za bezbedan povratak raseljenih lica, sto je zagarantovano Rezolucijom 1244. Ne mozemo biti zadovoljni ucinkom KFOR-a i UNMIK-a a resavanje ovog problema ce biti dugo i tesko - rekao je predsednik Kostunica.
      Predsednik je ukazao i na obim i delovanje organizovanog kriminala ciji je uticaj u zemlji mocan i ocenio je da za organizovani kriminal ne postoji adekvatan odgovor organa i institucija drzave.
      SABLJE CASTI
      PRVI put u VJ trojica najboljih u rangu 122. klase VJ i 53. klase VA na dar od predsednika, dobili su sablje - simbole vojnicke casti. Zlatnu sablju kao najbolji dobio je potporucnik Mile Grabez. Po srebrnu sablju dobio je Zelimir Pojuzina, a sablju sa posvetom predsednika dobio je treci u rangu Darko Stricevic.
      U ime nagradjenih i u ime svih potporucnika VJ zahvalio se najbolji Mile Grabez:
      - Obecavam vam u ime potporucnika 53. i 122. klase da ce poruka na secivu sablje koju nam dajete "Ne vadi me bez povoda, ne vracaj me bez casti", biti druga zakletva nase generacije oficira - otpozdravio je predsedniku najbolji potporucnik.
     
     »OSTVAREN SAN«
     
      NOVE potporucnika VJ pozdravio je i nacelnik Vojne akademije general-potpukovnik LJubisa Stojmirovic. Predsednicima drzave i mnogobrojnim gostima u novoj generaciji potporucnika VJ on je rekao:
      - Danas smo svecano postrojeni da bi saopstenjem Vaseg ukaza nasoj drzavi i Vojsci podarili nekoliko stotina potporucnika - diplomiranih oficira VJ. Vasim ukazom najveci san njihove mladosti danas postaje stvarnost. Sa njima od danas, nasa vojska postaje lepsa, mladja i snaznija.
      Skolovani su na najboljim tradicijama srpskog vojnog skolstva, utemeljenog pre 150 godina, i uz primenu savremenih i najvisih zahteva standarda visokog obrazovanja i oficirske profesije. Danasnja generacija novounapredjenih oficira postaje mocni intelektualni generator Vojske Jugoslavije na pocetku 21. veka.

TRAZE SE RESENJA

     Beograd (Beta) - Predsednistvo DOS-a sastace se u utorak, 2. oktobra, u 20 casova, kako bi razgovaralo o odnosima u federaciji, novembarskim izborima na Kosovu i Metohiji i o vanrednim lokalnim izborima u 18 opstina u Srbiji.
      Sastanak Predsednistva DOS-a odrzace se u sedistu koalicije, u Siminoj ulici 41, rekao je juce Zivojin Stjepic, potpredsednik Demohriscanske stranke Srbije, koja je domacin sastanka.
      Stjepic je izrazio ocekivanje da ce sastanku prisustvovati svi lideri DOS-a, kao i da ce nakon razgovora u utorak "mnoge stvari biti jasnije".
      "Krajnje je vreme da se otvoreno razgovara o svim stvarima koje zaokupljaju javnost poslednjih dana", kazao je Stjepic i dodao da bi o "resenju krize nastale izmedju savezne i republicke vlade, kao i u federaciji", trebalo da se razgovara u okviru vladajuce koalicije, ali i drzavnih organa.

SVI ZA DIJALOG

     U DPS kazu da je ponuda predsednika Vlade Crne Gore Filipa Vujanovica premijeru Srbije "aktivna i na snazi". SNP: "Za deblokadu dijaloga na potezu DPS"
      PODGORICA - Crna Gora je i dalje spremna za razgovore sa Vladom Srbije o preuredjenju odnosa u federaciji.
      To je izjavio portparol DPS Igor Luksic, uz tvrdnju da je ponuda za dijalog premijera Filipa Vujanovica svom kolegi iz Srbije Zoranu DJindjicu "aktivna i na snazi".
      - Kostunica je dobrodisao da prisustvuje tim razgovorima ukoliko zeli - kaze Luksic, ocenjujuci da je ponasanje predsednika SRJ poslednjih dana bilo "neopravdano" i "preterano nervozno".
      Nastavak dijaloga o Jugoslaviji ponovo je postao aktuelan posle posete ministra pravde Srbije Vladana Batica Podgorici. On je preksinoc ocenio da "postoji izlaz iz sadasnje situacije", a crnogorski zvanicnici Milo DJukanovic i Filip Vujanovic, po Baticevim recima, nisu bili "zadrti i iskljucivi" kada se razgovaralo o crnogorskoj nezavisnosti.
      I u SNP smatraju da su razgovori moguci. U jucerasnjem saopstenju ove partije ukazuje se na cinjenicu da je savezni premijer Dragisa Pesic (cije je prisustvo za DPS sporno) sam predlozio da on ne bude prepreka.
      - Sada DPS mora da povuce poteze za deblokadu dijaloga - kaze Vuksan Simonovic, clan IO SNP. - U protivnom, SNP ce ih smatrati odgovornim za mogucu dalju deblokadu politickih prilika u Crnoj Gori...
      Nezvanicno, nova inicijativa za razgovore mogla bi zaista poteci od DPS, verovatno pocetkom naredne nedelje.
      C. P.

KOSTUNICA RANO ODUSTAO

     PIROT - Sef poslanicke grupe DOS Cedomir Jovanovic, izjavio je na tribini u Pirotu, da je predsednik SRJ Vojislav Kostunica rano odustao od pregovora sa crnogorskim rukovodstvom, o sudbini federacije, da je delovao impulsivno i da nije smeo da prekine dijalog.
      - Niko nema prava na takvu vrstu politickog nastupa u kome je isuvise opterecen emocijama i takav nastup i iskljucivost prati i rukovodstvo Crne Gore. Dijalog ce u svakom slucaju biti nastavljen, a nasa politicka platforma je poznata, naglasio je Jovanovic i dodao da Vlada Srbije nema nameru da degradira Vladu SRJ i da svako ko tvrdi da Savezna vlada ne postoji nije u pravu.
      Odgovarajuci na jedno pitanje o tome sta je sa bivsim predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem razgovarao prilikom njegovog privodjenja, Jovanovic je rekao:
      - Za mene je nepristojno i neukusno da iznosim detalje o tom desetocasovnom razgovoru. Bilo je medjutim, puno ljudi koji su nas razgovor prisluskivali iz hodnika, a kasnije su se pojavili kao autenticni svedoci. Ne mogu da govorim i zato, sto on trenutno nije u prilici da kaze nesto o tome - rekao je sef DOS u Skupstini Srbije.
      V. C.
     
     »INCIDENT PA IZVINJENJE«
     
      TOKOM protesta SPS, obezbedjenje mitinga u vise navrata fizicki je nasrnulo i vredjalo novinare.
      Fotoreportera novosadskog "Gradjanskog lista" Dragana Gojica i novinarku "Svedoka" Mirelu Petrovic obezbedjenje je napalo kada su pokusali da slikaju zenu koja je ulazila u kola hitne pomoci, dok su nesto kasnije nasrnuli i na dopisnika "Glasa Amerike" Vladimira Jesica. Izvestaca "Radija Slobodna Evropa" Marinu Fratucan, ucesnici mitinga i obezbedjenje vredjalo je recima "ustaso".
      Dusan Bajatovic, predsednik vojvodjanskih socijalista javno se izvinio posle mitinga na sastanku kod Nenada Canka, predsednika vojvodjanskog parlamenta zbog ponasanja obezbedjenja SPS.

ZA NOVE IZBORE

     NOVI SAD - Veliki narodni miting socijalista odrzan juce na Trgu slobode u Novom Sadu okupio je oko 5.000 gradjana pristiglih sa transparentima i zastavama SPS, iz Subotice, sombora, Kule, Indjije, Backe Palanke, Odzaka i drugih vojvodjanskih mesta.
      Uz poklik "Za Srbiju koju volim, za Vojvodinu koju volim i za Vojvodinu u Srbiji", prisutnima se prvi obratio dr Svetislav Krstic, predsednik GO SPS Novog Sada.
      - Ni u najcrnjim slutnjama nismo mogli predvideti pogubne posledice dosovske vlasti, ukinuta je sloboda medija, separatizam svih boja je u porastu a otvoreno se zagovara Vojvodina republika - istakao je Krstic cije je zalaganje za raspisivanjem novih izbora u Vojvodini propraceno ovacijama "Slobo, Srbine, vrati se".
      Napominjuci da mitingu prisustvuje kompletan Sekretarijat SPS, Dusan Bajatovic, predsednik vojvodjanskih socijalista porucio je sa govornice.
      - Dosta nam je politike nemackih cena, americkih poreza i rumunskih plata. Vojvodina nije ni Cankova ni autonomaska, ni separatisticka, vec nasa - srpska. Svako otcepljenje Vojvodine od Srbije donelo bi samo zlo srpskom narodu.
      Bajatovic je, uz odobravanje prisutnih ocenio da je Zoran DJindjic, najveci krivac za sva desavanja u zemlji, a Vojislav Kostunica - najodgovorniji.
      D. T. M.

PODELE KOCE REFORME

     Ocekivanja naroda posle promena bila su velika a sada se svode u realne okvire
      NIS (Tanjug) - Ministar finansija Srbije Bozidar DJelic izjavio je juce u Nisu da je proces zapocetih reformi na prekretnici i da uspesan nastavak reformi najvise ugrozavaju politicke podele.
      DJelic je rekao da su nasi aduti volja da se izadje iz krize, realna podrska medjunarodne zajednice, vitalnost nasih preduzetnika i medjusobna kontrola partija u vladajucoj koaliciji.
      On je na konferenciji "Strategija reformi" u organizaciji Centra za liberalno-demokratske studije i uz podrsku Svetske banke, ukazao da su ocekivanja posle demokratskih promena bila velika i da se sada svode u realne okvire.
      Velika teskoca je neuskladjenost naseg pravnog sistema i drzavnog okvira, rekao je DJelic i naveo primer nepostojanja antimonopolskog zakona, neizvesnost postojanja federalne drzave i finansiranja federalnih funkcija i neizvesnost kada ce pojedini zakoni biti doneti.
      Republicka vlada ne zeli da bude direktor srpske privrede i zavrseno je sa praksom u kome ona posreduje u resavanju duznicko-poverilackih odnosa izmedju privrednih subjekata, upozorio je on.

NEISPRAVNA HRANA DOSLA - FOTELJE

     BEOGRAD - Milorad Jaksic, glavni savezni trzisni inspektor obavestio je premijera Dragisu Pesica, kako nezvanicno saznajemo, da vise ne moze da obavlja ovu funkciju.
      Jaksic je, kako se moze cuti, jos 5. septembra podneo ostavku na ovu funkciju. To se poklopilo sa obelodanjivanjem afere o tome da je ovaj Inspektorat pod Jaksicevim rukovodjenjem, pustao u zemlju cak i namirnice za koje su laboratorijske analize pokazale da su neispravne.
      Sta se sve dogadjalo u STI, a posebno u njegovom Odeljenju za kontrolu kvaliteta na cijem je celu Ilija Tadic, utvrdice komisija koju je ovih dana - kako "Novosti" saznaju - oformilo resorno ministarstvo. Ta komisija ce svakako biti u prilici da prikupi mnoge dokaze o povezanosti pojedinih inspektora i nekih laboratorija, koji su duze vreme pojedinim uvoznicima davali "papire" na osnovu kojih su uvezeni neispravni ili nepropisno deklarisani poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, pocev od mesa, pa sve do aditiva za poljoprivrednu industriju (o cemu su "Novosti" nedavno pisale).
      Juce smo bezuspesno pokusavali da stupimo u kontakt sa Miloradom Jaksicem, koji je siroj javnosti poznat, izmedju ostalog, kao bivsi celnik PTT Srbije i direktor Komnetinga (preduzece koje se bavi hot-lajnom).
      D.V.

OTKAZ ZA 2.350 RADNIKA!

     NAREDBOM generalnog direktora JP PTT saobracaja "Srbija", 2.350 radnika koji vec godinama po ugovoru rade u ovom preduzecu, od sutra ostace bez posla, stoji u saopstenju centralnog strajkackog odbora zaposlenih u PTT.
      Strajkaci su dalje naveli, da je poslovno rukovodstvo firme pocelo sa ucenama, jer nema argumente da ubedi radnike da prekinu strajk. U saopstenju je istaknuto i da je na sastanku glavnog odbora sindikata PTT-a, pomocnik generalnog direktora, Zoran Markovic, ponudio strajkacima, da ce ukoliko prihvate uslove Vlade Republike Srbije, ugovori sa radnicima na odredjeno vreme biti produzeni.
      Ovo je dodatno razgnevilo zaposlene u strajku, pa su prosirili listu zahteva i za cetvrtak zakazali protest u dvoristu zgrade u Takovskoj 2. Okupljanje je simbolicno zakazano za 11,55 casova, a strajkaci ce zatim krenuti ka zgradi republicke Vlade.
      M.G.

SAVETNIK U PRITVORU

     BEOGRAD - Rajko Milutinovic, nekadasnji savetnik bivseg saveznog premijera Zorana Zizica, odlukom istraznog sudije Okruznog suda u Beogradu, nasao se u pritvoru. On je okrivljen za iznudu i ucenu, ali policija i dalje radi na njegovom slucaju.
      Na zahtev javnog tuzioca Milutinovicu je odredjen jednomesecni pritvor zbog sumnje da bi mogao da utice na svedoke, ali i pobegne iz zemlje. Ovaj bivsi savetnik za ekonomske odnose sa medjunarodnim ekonomskim organizacijama pretprosle nedelje bio je privodjen na informativni razgovor, ali je pusten.
      Policija je potom u njegovoj firmi "RTM Sistems" u Molerovoj ulici broj 80 pronasla tridesetak falsifikovanih pecata, kao i neke kupoprodajne ugovore. Protiv njega je jedna zena podnela Tuzilastvu prijavu zbog toga sto je, kako je navedeno, pokusao da iznudi novac od nje, a kada je ona odbila da da - pretio joj.
      Z.K.U.